Znanjem protiv mitova: Ne, briga o mentalnom zdravlju nije odlika "slabih ljudi"

"Zašto bi se on tako mlad ubio?", "Izgledala je srećno, otkud sad problemi sa drogom?", "Nisu izgledali kao par koji je nesrećan" sve su ustaljene rečenice u našem društvu.
Znanjem protiv mitova: Ne, briga o mentalnom zdravlju nije odlika "slabih ljudi"
Foto: 021.rs

Neke su od stalnih pokazatelja našeg shvatanja mentalnog zdravlja, oblasti koju mnogi još uvek ne shvataju kao pitanje zdravstvenog stanja osobe. Mentalno zdravlje se još uvek posmatra kao: raspoloženje, pubertet, psihijatrijska bolest, sopstvena odgovornost da se osećamo dobro ili loše. 

Ali, mentalno zdravlje je poslednjih godina uspelo i da dospe u opštu priču, a stručnjaci polako razbijaju mnoge mitove u vezi sa ovom oblašću. Malo je manje sramota potražiti stručnu pomoć, biti posvećen sebi i pomoći drugima u problemu, ali je i dalje prisutno nerazumevanje stanja poput depresije.

U novom izdanju serijala "Znanjem protiv mitova" na 021.rs govorimo o mentalnom zdravlju. Tajming nije slučajan budući da smo 10. oktobra obeležili Svetski dan mentalnog zdravlja, a u Novom Sadu je u toku tradicionalni Festival mentalnog zdravlja. O mentalnom zdravlju za 021.rs govori dr Milica Lazić, naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i jedna od istaknutih borkinja za promociju mentalnog zdravlja.
 
Zašto baš sada?
 
Uvek je pravo vreme za razgovore o mentalnom zdravlju. Međutim, posebno je bitno o ovoj temi govoriti u vreme pandemije i mnogih posledica koje su ljudi proživeli (i još uvek trpe). Početak pandemije doneo nam je porast u zastupljenosti depresivnih i anksioznih poremećaja, a mnogima neophodna psihološka i druga stručna pomoć nije bila dostupna. Mnogi su ostali bez posla ili su bili prinuđeni da menjaju profesije; ostajali su bez krova nad glavom; gubili su voljene osobe; bili su pod stalnim stresom prateći dešavanja oko nas. Ove godine nas pogađaju posledice rata u Ukrajini i rastuća inflacija, uz osećaj stalne neizvesnosti.
 
Kako je kod nas?
 
Srbija ima Program zaštite mentalnog zdravlja za period 2019-2026, kaže dr Milica Lazić. U ovom strateškom aktu ističe se da se mentalno zdravlje i dalje često posmatra kao niski prioritet, iako je ono prepoznato kao nacionalni kapital i predstavlja integralni deo individualnog zdravlja i dobrobiti, kao i zdravlja i dobrobiti cele zajednice. 
 
Osim toga, u ovom dokumentu se ističe da, iako je kvalitetna zaštita mentalnog zdravlja legitimno ljudsko pravo, dominantna kultura zanemarivanja i izopštavanja ljudi sa psihološkim problemima i dalje opstaje, najviše izražena u održavanju postojanja velikih ustanova za mentalno zdravlje, koje ne odgovaraju potrebama pacijenata, što vodi kršenju njihovih ljudskih prava. 
 
"Navedeni Program prepoznaje manjkavosti aktuelnog sistema brige o mentalnom zdravlju na nacionalnom nivou, koji je organizovan na način koji podrazumeva da pomoć stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja građani dominantno mogu pronaći u zdravstvenim ustanovama, poput domova zdravlja i psihijatrija, ili u krajnjem slučaju u rezidencijalnim ustanovama, koje se još nazivaju i domovima za odrasla lica. Drugi vidovi stručne pomoći najčešće nisu finansirani iz budžeta i za njih je potrebno izdvojiti veće količine novca, što takve usluge čini nedostupnim velikoj većini stanovništva. Manjkavosti ovakve nacionalne brige o mentalnom zdravlju su prepoznate kako u navedenom Programu, tako i kroz monitoring koji sprovode različite nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava korisnika psihijatrijskih i rezidencijalnih ustanova", navodi dr Lazić u razgovoru za 021.rs.
 
U svojoj publikaciji "Ovde i zidovi imaju uši", Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S ističe kako se u rezidencijalnim ustanovama krši čitav niz ljudskih prava korisnika usluga - od lišavanja slobode kretanja, preko povrede prava na privatnost, do sprovođenja prisilnih i često nasilnih intervencija. 
 
Naša sagovornica kaže da se u našim psihijatrijskim institucijama i dalje primenjuju metode poput vezivanja, oduzimanja prava na korišćenje mobilnih telefona bez nadzora zdravstvenog osoblja, a u najvećoj psihijatrijskoj instituciji u našoj zemlji i dalje postoji tzv. kabinet za elektrokonvulzivnu terapiju, u narodu poznatu kao elektrošok. 
 
"U društvu u kom država brine o osobama sa problemima u oblasti mentalnog zdravlja na način koji podrazumeva zatvaranje, izopštavanje, vezivanje i elektrošokove sasvim je razumljivo zašto građani izbegavaju da priznaju da imaju određeni problem u domenu mentalnog zdravlja, kao i da potraže stručnu pomoć. Osim toga, pre nekoliko dana Birn je objavio istraživački tekst o psihijatru za koga se navodi da je zbog istraživačke studije u kojoj je učestvovao dopisivao u elektronske kartone svojih pacijenata desetine dijagnoza teških neuroloških i psihijatrijskih poremećaja. U tekstu se navodi da je osoba koja im je bila jedan od izvora, za ovo saznala kada je odbijena na konkursu za posao, budući da je poslodavac imao uvid u njenu medicinsku dokumentaciju. Iako je deljenje informacija iz zdravstvene dokumentacije krivično delo na osnovu bar tri zakona u Republici Srbiji, svedočimo tome da do informacija o psihijatrijskim dijagnozama često dolaze poslodavci, kao i da im je to eliminišući kriterijum pri zapošljavanju. U društvu u kom do zdravstvenog kartona građana mogu da dođu potencijalni poslodavci, a često smo svedoci toga da do informacija o psihijatrijskim dijagnozama dolaze i novinari, izgleda zaista opasno potražiti stručnu pomoć", zaključuje dr Milica Lazić u serijalu "Znanjem protiv mitova" na 021.rs.
 
 
Mediji značajno doprinose širenju brojnih predrasuda o mentalnom zdravlju, a posledice su vidljive na nacionalnom nivou. Senzacionalizam je, možemo da zaključimo, jedan od najvećih neprijatelja mentalnog zdravlja budući da služi da se, na primer, analiziraju razlozi nečijeg suicida ili činjenja krivičnog dela, što naglašava mit da ljudi koji izgledaju srećno, zadovoljno, ispunjeno, koji su posvećeni porodici ili poslu ne mogu da imaju nikakav problem ili razlog za bilo kakvu brigu. U takvoj atmosferi je, dodaje naša sagovornica, zaista izazovno priznati sebi i drugima određene psihološke probleme i potrebe.
 
"Iako smo svedoci toga da određeni napori, pre svega civilnog sektora, da se smanji otpor građana prema traženju stručne podrške u oblasti mentalnog zdravlja, imaju svoje pozitivne efekte, teško je očekivati da su takvi napori dovoljni za promenu odnosa građana prema ovoj temi. Da bi se odnos prema mentalnom zdravlju promenio, potrebno je transformisati sistem koji brine o mentalnom zdravlju i gradi narativ o ovoj temi. Ovu potrebu prepoznaje i Svetska zdravstvena organizacija koja ističe važnost transformacije brige o mentalnom zdravlju u pravcu njenog premeštanja iz institucija u zajednicu. Svetska zdravstvena organizacija je prepoznala mentalno-zdravstvene servise u zajednici kao dostupniji, prihvatljiviji i efikasniji vid brige o mentalnom zdravlju, nego institucionalno zbrinjavanje, koje je aktuelno dominantan model brige o mentalnom zdravlju u većini zemalja članica Svetske zdravstvene organizacije", kaže dr Lazić.
 
U praksi možemo da vidimo da je Srbija "na papiru" usvojila brojne neophodne akte koji se tiču sistemske brige o mentalnom zdravlju pojedinca i zajednice, ali te akte ne primenjuje u punoj formi. Dok god se, smatra dr Milica Lazić, sve te sistemske promene ne sprovedu i u praksi, mentalno zdravlje će biti tabu tema i to, čini se, sa opravdanim razlozima. 
 
Šta vi možete da učinite?
 
Brinuti o svom mentalnom zdravlju je jedna od najboljih odluka koje možete da donesete u svoju korist. Priznati sebi da smo dovoljno važni da svom mentalnom zdravlju posvetimo veću pažnju, bez osećaja da smo razmaženi ili slabi, poduhvat je koji ne pada svima lako i zahteva vreme.
 
Oni koji osećaju da ovu odluku možda ne mogu da donesu sami mogu da se okrenu svojoj zajednici, prijateljima i porodici i da u njima potraže podršku. Mentalno zdravlje je podjednako bitno u svim profesijama, nivoima obrazovanja, državama, gradovima, selima, ali je naročito bitno podršku obezbediti onima koji su na marginama društva i već diskriminisani po nekom osnovu.
 
POTRAŽITE POMOĆ
 
U slučaju da osećate potrebu da sa nekim razgovarate o svojim problemima, budite slobodni da se obratite na sledeće brojeve telefona:
  • Centar za prevenciju samoubistva "Srce", svakog dana od 14h do 23h - 0800 300 303
  • Nacionalna linija za prevenciju samoubistva i za pomoć adolescentima, svakog dana u svako vreme - 0800 309 309
  • SOS Ženski centar, svakog dana od 17d do 21h -  021 422 740

  • Zemlja čudesa

    14.10.2022 02:25
    Problem mentalnog zdravlja je posebno izražen poslednjih 10 godina. Oni koji su uspeli da ga se reše su sada u nekoj drugoj državi i imaju sasvim normalne probleme.
  • Ličanin

    13.10.2022 22:51
    Hvala za ovu reportažu i Gorici i Milici
  • Željko Radović

    13.10.2022 20:29
    Upravo
    Dugo nisam čitao kvalitetniji tekst o mentalnom zdravlju, a naslov uopšte nije obećavao. O golgoti koju mi je proživelo dete u institucijama mogu tri romana da napišem

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti