Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Mićin o sudbini Železničke stanice, izborima za mesne zajednice: Šta je sve rekao?
20.06.2025.•
4
Železnička stanica u Novom Sadu blizu osam meseci od tragedije u kojoj je život izgubilo šesnaest ljudi nema nikakvo spomen-obeležje, a i dalje nije poznato da li će i kada ponovo biti u funkciji.
Novosadska opozicija osudila grafite mržnje protiv opozicionih političara
20.06.2025.•
5
Novosadska opozicija najoštrije osudila govor mržnje prema pripadnicima opozicije u grafitima koji su se pojavili na više lokacija u Novom Sadu.
Šta su od poklona dobijali novosadski političari: Drveni krokodil, srebrni bodež, čašice za rakiju
20.06.2025.•
4
Pokloni su sastavni deo protokola prilikom susreta zvaničnika, a među njima se nađe i koji zanimljivi primerak.
Autobusi GSP-a na linijama 11A, 11B u nedelju menjaju trasu zbog radova
20.06.2025.•
0
Autobusi GSP-a na linijama 11A, 11B u nedelju, 22. juna promeniće trasu kretanja zbog radova u Gundulićevoj ulici.
.jpg "Deo oko puta ka Stražilovu više neće biti vinogradarska zona: Radiće se izmena prostornog plana")
Deo oko puta ka Stražilovu više neće biti vinogradarska zona: Radiće se izmena prostornog plana
20.06.2025.•
9
Deo područja Sremskih Karlovaca, duž puta za Stražilovo, trebalo bi da bude prenamenjen u deo za kuće za odmor i kompatibilne namene.
Akademski plenum danas kod Riblje prikuplja potpise za vanredne izbore
20.06.2025.•
5
Akademski plenum će danas, 20. juna, od 19h do 22h, na Trgu Republike (između Jovine gimnazije i Riblje pijace) u Novom Sadu, prikupljati potpise na peticiji za vanredne parlamentarne izbore.
U Radio kafeu 2. jula i 5. avgusta veliki košarkaški kviz, pobednicima put na finale EP u košarci
20.06.2025.•
0
Najatraktivniji sportski događaj ovoga leta biće Evropsko prvenstvo u košarci koje počinje 27. avgusta.
Studenti i građani blokirali održavanje ispitnog roka na Visoke poslovne škole
20.06.2025.•
11
Studenti i građani okupili su se jutros ispred Srednje mašinske škole kako bi sprečili održavanje ispitnog roka Visoke poslovne škole u Novom Sadu.
FOTO Gde zapinju Novosađani: Rupe po trotoarima i biciklističkim stazama
20.06.2025.•
22
Grad ulaže milione dinara u održavanje trotoara i staza, ali rupe, prepreke i loše postavljeni stubovi i dalje predstavljaju svakodnevni izazov za pešake i bicikliste u Novom Sadu.
U Betaniji rođeno 19 beba: Dečaci ubedljivo "vode"
20.06.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 19 beba.
Slobodan univerzitet: Osuđujemo pritiske na kolege sa Medicinskog, nećemo ćutati
19.06.2025.•
11
Akademska zajednica "Slobodan univerzitet" osudio je pritiske kojima su izloženi profesori Medicinskog fakulteta u Novom Sadu u štrajku.
Meseci prolaze od tragedije, sud i tužilaštvo u "prepirci": Šta se dešava u slučaju "nadstrešnica"?
19.06.2025.•
10
Pre skoro osam meseci pala je nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. Stradalo je 16 ljudi. Optužnicu smo imali, ali je "na dopuni".
Petak u gradu: Novosađani, pogledajte šta vas sve očekuje
19.06.2025.•
2
Kraj nedelje je konačno tu, a tu je i naš mali vodič sa svim bitnim informacijama koje treba da znate.
Studenti Visoke poslovne škole promenili lokaciju okupljanja: Ispiti zakazani u Srednjoj mašinskoj
19.06.2025.•
4
Studenti u blokadi Visoke poslovne škole u Novom Sadu promenili su lokaciju okupljanja, u cilju sprečavanja održavanja ispitnog roka na ovom fakultetu.
Štrajkački odbor Medicinskog: Postoje planovi za hapšenje naših članova, zastrašivanje nedopustivo
19.06.2025.•
16
Štrajkački odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu saopštio je da postoje indicije da će njihovi članovi biti uhapšeni, što smatraju direktnim pritiskom i pokušajem zastrašivanja.
FOTO Roze revolucija u Big Fashion Novi Sad: Bébé Express vending mašina donosi modu na klik
19.06.2025.•
0
Big Fashion Novi Sad juče je postao adresa modne revolucije u Srbiji predstavljanjem Bébé Express vending mašine.
Novi protest u Sremskim Karlovcima u subotu: Zalet pred Vidovdan, dolaze i studenti
19.06.2025.•
15
Šesti veliki protest u Sremskim Karlovcima održaće se u subotu, 21. juna.
Voda u Temerinu: Institucije izneverile građane, traži se uvođenje vanredne situacije
19.06.2025.•
42
Zaštitnik građana zaključio je da nijedna nadležna institucija nije uradila sve u svojoj nadležnosti da se u Opštini Temerin obezbedi pijaća voda.
Viši sud o "opstrukciji" u slučaju nadstrešnice: Sve radimo ažurno, a bili smo u nezakonitoj blokadi
19.06.2025.•
19
Viši sud u Novom Sadu saopštio je da ažurno postupa u predmetu "nadstrešnica", nakon što je Tužilaštvo u sredu objavilo da je onemogućeno da završi istragu u ovom slučaju.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje sa dekanima novosadskih fakulteta: Neizvesni prijemni ispiti
19.06.2025.•
8
Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Branko Markoski sastao se danas sa dekanima fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Visoka poslovna škola zakazala ispite, studenti pozivaju na okupljanje
19.06.2025.•
14
Studenti u blokadi novosadskih fakulteta pozvali su na okupljanje ispred zgrade Visoke poslovne škole u petak, 20. juna kako bi sprečili održavanje ispitnog roka na ovom fakultetu.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar