Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Uhapšen muškarac iz okoline Šapca zbog sumnje na pranje novca
15.09.2026.•
0
Policija je uhapsila muškarca iz okoline Šapca zbog sumnje da je prao novac.
VIDEO Potpisivanje studentskog plana u Novom Sadu: Red u Dunavskom parku
15.09.2026.•
0
Studenti u blokadi započeli su akciju predstavljanja studentskog plana po Srbiji, među prvim tačkama našao se Novi Sad.
Nosilac Studentske liste Ilija Srdanović za 021.rs: "Ja uopšte nisam važan, Srbija nam je bitna"
15.09.2026.•
3
"Svi mi smo spremni da podnesemo sve moguće žrtve da bismo došli do cilja, a to je oslobođenje društva", kaže za 021.rs Ilija Srdanović, nosilac Studentske liste na predstojećim parlamentarnim izborima.
VIDEO Studenti predstavljaju svoj program Novosađanima: "Zabranićemo stranačko zapošljavanje"
15.09.2026.•
15
Studenti sa kandidatima sa njihove liste za predstojeće izbore predstavljaju svoj politički program Novosađanima na više lokacija u gradu, a jedan deo tog programa jeste zabrana stranačkog zapošljavanja.
Pojačana kontrola motociklista u Novom Sadu: Prijava protiv dvojice vozača, jedan maloletan i bez dozvole
15.09.2026.•
8
Policija je u prethodnom periodu sprovodila pojačanu kontrolu motociklista u saobraćaju, te tako uhvatila dvojicu vozača koji su bili u različitim težim prekršajima.
Iz saobraćaja 14. septembra isključeno 14 vozača i tri vozila
15.09.2026.•
0
U ponedeljak, 14. septembra, na području Južnobačkog okruga, dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške, a četiri lake telesne povrede.
FOTO Kej ponovo išaran grafitima: Oficirska kapa koju je nosio Ratko Mladić i "FCK BLK"
15.09.2026.•
42
Kej u Novom Sadu ponovo je išaran grafitima kojima se veliča Ratko Mladić, ali ovog puta dodate su ranije naprednjačke poruke upućene političkim protivnicima.
U toku prijave za besplatne edukativne radionice za roditelje odojčadi i male dece o prvoj pomoći
15.09.2026.•
0
Besplatne edukativne radionice za roditelje odojčadi i male dece uzrasta do tri godine, na temu pružanja prve pomoći, održaće se 22. i 23. septembra u Gradskom centru za unapređenje reproduktivno zdravlje u Almaškoj 4.
Do vikenda oko 30 stepeni i sunčano u Novom Sadu
15.09.2026.•
0
Sreda će u Novom Sadu biti pretežno sunčana i znatno toplija.
VIDEO: Naprednjaci blokirali Varadinski most da bi razvili transparent
15.09.2026.•
42
Saobraćaj na Varadinskom mostu jutros je bio blokiran kako bi se u obe trake razvio veliki transparent.
FOTO: Zastava Srbije istaknuta na novosadskim pijacama povodom državnog praznika
15.09.2026.•
9
JKP "Tržnica" istakla je zastavu Srbije na svim pijacama kojima upravlja, povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Ko je sve "faktor stabilnosti" iz Novog Sada: Ovo su gradski kandidati na Dačićevoj listi
15.09.2026.•
19
Na izbornoj listi "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" okupljene oko Socijalističke partije Srbije za izbore zakazane za 25. oktobra ove godine, ukupno je 10 kandidata iz Novog Sada.
Srpsko narodno pozorište u 166. sezonu ulazi sa novim instrumentima, devet premijera, brojnim gostovanjima...
15.09.2026.•
0
Srpsko narodno pozorište u 166. sezoni planira devet premijera, četiri dramske, dve operske i tri baletske, uz brojna gostovanja i saradnju sa istaknutim evropskim i svetskim umetnicima.
Univerziteta u Novom Sadu ponovo nema među 1.000 najboljih na Šangajskoj listi
15.09.2026.•
3
Univerzitet u Novom Sadu rangiran je u tri oblasti na Šangajskoj listi za 2026. godinu.
Lepe vesti za početak dana: U Novom Sadu rođene 23 bebe, među njima i blizanci
15.09.2026.•
1
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 23 bebe.
Vučić ponovo najavio "veliki skup u Novom Sadu" - to je bar deveti put
15.09.2026.•
63
Kandidat za premijera Srbije Aleksandar Vučić najavio je ponovo da će SNS održati veliki skup u Novom Sadu.
Novosađani, još danas nosite kišobrane sa sobom
15.09.2026.•
0
I danas će u Novom Sadu povremeno padati kiša.
Studenti predstavljaju svoj program na 10 lokacija u Novom Sadu
15.09.2026.•
23
Studenti u blokadi objavili su datume kada će predstavljati okosnicu svog programa, a prema rasporedu, u utorak, 15. septembra, plan će biti predstavljen u Vojvodini.
Ko je nosilac Studentske liste: Biografija Ilije Srdanovića
14.09.2026.•
47
Studenti u blokadi predali su kompletnu Studentsku listu Republičkoj izbornoj komisiji i objavili spisak svih 250 imena. Prvi među njima je kardiolog iz Novog Sada Ilija Srdanović.
Počeli radovi na kupoli Jovine gimnazije, informacija o radovima još nema
14.09.2026.•
5
Radovi na kupoli zgrade Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" počeli su krajem prošle nedelje, a obavezna tabla koja otkriva ko je izvođač radova, te njihovu vrednost, još uvek nije postavljena.
Kandidati iz Novog Sada na Vučićevoj listi: Od "studenata koji žele da uče" do starih imena
14.09.2026.•
47
Lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" predata je Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), a među 250 kandidata za narodne poslanike nalazi se i 21 kandidat iz Novog Sada.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar