Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Zbog čega Novosađani tuže grad: Milioni odlaze na ujede, padove i eksproprijaciju
11.07.2025.•
2
Veliki broj tužbi zbog ujeda pasa, prokliznuća na ledu i upadanja u rupe zabeležen je i u 2024. godini. Takvih predmeta bilo je preko 6.000, a u svim slučajevima tužena strana bio je Grad Novi Sad.
.jpg "Dodeljeni tenderi za Most slobode: Pogledajte šta će se raditi")
Dodeljeni tenderi za Most slobode: Pogledajte šta će se raditi
11.07.2025.•
3
Tenderi za geodetsko snimanje stubova na Mostu slobode, kao i opažanje klizišta na obali Dunava u zoni mosta, dodeljeni su dvema firmama.
.jpg "Vikend pred Novosađanima sunčan i topliji")
Vikend pred Novosađanima sunčan i topliji
11.07.2025.•
0
Subota u Novom Sadu biće pretežno sunčana i toplija.
Planira se novi stambeni kompleks na Alibegovcu: Skoro 20 zgrada, portirnica na ulazu
11.07.2025.•
47
Na području Alibegovca planira se novi stambeni kompleks, veličine 1,56 hektara.
U Betaniji rođeno 26 beba, među njima i blizanci
11.07.2025.•
0
U novosadskoj Betaniji je za 24 časa rođeno 26 beba.
FOTO, VIDEO: Prve večeri Exita poručeno da Novi Sad pamti 1. novembar, pozdravljeni studenti
11.07.2025.•
33
Jubilarni, 25. Exit, počeo je u četvrtak, 10. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi.
FOTO, VIDEO: Ateist rep na Exitu i poruka "ruke su vam krvave"
10.07.2025.•
18
Jubilarno, 25. izdanje Exit festivala počelo je večeras na Petrovaradinskoj tvrđavi.
FOTO, VIDEO Ulični korzo otpora: "Da se, dok je ceo svet ovde, prikaže istina o Srbiji"
10.07.2025.•
27
U toku je blokada Varadinskog mosta i dela Bulevara Mihajla Pupina.
Za kraj radne nedelje stiže nam sunčani petak: Šta vas očekuje?
10.07.2025.•
0
Petak će biti suv, topliji i sunčaniji.
Semafori u Novom Sadu dobijaju baterije zbog nestanaka struje - evo na kojim lokacijama
10.07.2025.•
10
Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije raspisala je javnu nabavku za baterije za 16 semafora u Novom Sadu.
Izdavanje stanova za bezbednjake u Novom Sadu: Zabranjeno, ali ima oglasa
10.07.2025.•
40
Sajtovi na kojima se objavljuju stanovi za izdavanje puni su stanova koji izuzetno podsećaju na stanove za bezbednjake koji su kupljeni po povlašćenim cenama.
Sutra skup ispred Karlovačke gimnazije i blokada raskrsnice: "Raspišite izbore"
10.07.2025.•
4
Građani koji podržavaju studente traže vanredne parlamentarne izbore i zbog toga se okupljaju u petak, 11. jula, ispred Karlovačke gimnazije.
Akademski plenum kod Varadinskog mosta prikuplja donacije za profesora i potpise za vanredne izbore
10.07.2025.•
0
Akademski plenum danas, 10. jula na štandu kod Varadinskog mosta prikupljaće donacije za operaciju profesora Aleksandra Pavlovića - Caleta kao i potpise za vanredne parlamentarne izbore.
Advokat Lakić: Tužilaštvo da procesuira osobe koje su pretukle i vezale studenta FTN-a
10.07.2025.•
1
Advokat Nikola Lakić izjavio je da tužilaštvo mora da procesuira službenike Ministarstva pravde koji su teško povređenog studenta novosadskog FTN-a Luku M. vezali lisicama za bolnički krevet u KBC Zemun.
Novosađani dobili novu destinaciju za kupovinu - otvoren 42. Univerexport objekat u Novom Sadu
10.07.2025.•
0
Kompanija Univerexport otvorila je novi maloprodajni objekat u Novom Sadu, koji se nalazi na adresi Ćirpanova 14.
Kamerman koji je napadnut ispred prostorija SNS u Novom Sadu podneo prigovor tužilaštvu
10.07.2025.•
1
Kamerman televizije Euronews Mirko Todorović, koji je fizički napadnut 5. novembra ispred prostorija SNS na Bulevaru oslobođenja, podneo je prigovor novosadskom Višem javnom tužilaštvu.
Exit pokreće novi festival ispred egipatskih piramida
10.07.2025.•
6
Exit festival bi sledeće godine trebalo da pokrene novi festival koji će se održavati u Egiptu, u blizini poznatih piramida.
"Ulični korzo otpora" na Bulevaru Mihajla Pupina: Da se posetiocima Exita prikaže "istina o Srbiji"
10.07.2025.•
20
Zborovi građana Novog Sada najavili su "neposlušni korzo" i za večeras, 10. jul.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija: Student FTN-a bio vezan za bolnički krevet, ali kratko
10.07.2025.•
35
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da je student novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Luka M. bio vezan lisicama u Kliničko-bolničkom centru (KBC) Zemun, ali u samo kratkom vremenskom intervalu.
Studenti mogu da ostanu u novosadskim domovima do 20. avgusta
10.07.2025.•
0
Studenti koji su smeštaj u domovima Studentskog centra "Novi Sad" u Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu dobili na konkursu 2024. godine, uz odgovarajuću potvrdu svog fakulteta, mogu ostati u svojim sobama do 20. avgusta.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar