Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
_sudnica.jpg "Novosađanin osuđen zbog malverzacija s polovnjacima: Ostao bez 37 kola i više od 50 hiljada evra")
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Pronađena devojčica iz Ledinaca čiji je nestanak bio prijavljen policiji
09.06.2023.•
0
Devojčica iz Ledinaca, čiji je nestanak bio prijavljen policiji, pronađena je, objavila je njena majka na društvenim mrežama.
Radovi na institutima u Kamenici gotovi iduće godine: Rekonstrukcija Kamenice 1, gradi se Kamenica 3
09.06.2023.•
5
Rekonstrukcija instituta u Sremskoj Kamenici trebalo bi da bude završena sledeće godine, nakon izgradnje parking garaže i rekonstrukcije spoljnog kompleksa.
Besplatna analiza zemljišta za poljoprivrednike u Beočinu
09.06.2023.•
0
Registrovana poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Beočin će imati mogućnost besplatne analize plodnosti zemljišta.
Ženi na Klisi strgli lančić sa vrata i pobegli, policija ih potom uhapsila
09.06.2023.•
0
Policija je uhapsila dvadesetpetogodišnjaka i dvadesetsedmogodišnjaka zato što su prošle nedelje na Klisi ženi na ulici strgli lančić sa vrata.
Besplatna onlajn priprema za prijemni ispit iz hemije i zaštite životne sredine na PMF-u
09.06.2023.•
0
Besplatna onlajn priprema za prijemni ispit iz hemije i zaštite životne sredine na Prirodno matematičkom fakultetu održavaće se svakog dana od ponedeljka, 12. juna do petka, 16. juna.
_pijaca_Trznica.jpg)
"Hrana za uši" na Detelinarskoj pijaci: Novosađani će u subotu kupovati uz zvuke klasične muzike
09.06.2023.•
0
Mladi entuzijasti muzičari će u subotu, 10. juna na Detelinarskoj pijaci izvoditi dela klasične muzike.
Humanitarni bazar za Jelenu Despotovski danas na Spensu
09.06.2023.•
0
Humanitarni bazar za Jelenu Despotovski održaće se u petak, 9. juna na prvom spratu Spensa, u sali amfiteatra.
Medijska kuća 021 slavi 26 godina postojanja
09.06.2023.•
15
Radiodifuzno preduzeće 021, u okviru kojeg slušate Radio 021 i čitate portal 021.rs, obeležava 26 godina postojanja.
U Novom Sadu za jedan dan rođene 22 bebe, blizanci među njima
09.06.2023.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 22 bebe.
Dečiji festival fudbala "Kup Vujadin Boškov" tokom vikenda, danas otvaranje na Štrandu
09.06.2023.•
2
Sedmi po redu dečiji festival fudbala "Kup Vujadin Boškov" održaće se tokom vikenda na terenu Fudbalskog centra "Vujadin Boškov" u Veterniku.
Skupština Vojvodine usvojila završni račun pokrajinskog budžeta
08.06.2023.•
0
Skupština Vojvodine usvojila je Odluku o završnom računu pokrajinskog budžeta za 2022. godinu.
SNS o potopima: Novi Sad je toliko ekonomski snažan da može da se nosi s elementarnim nepogodama
08.06.2023.•
46
Gradski odbor Srpske napredne stranke naveo je danas da je Novi Sad toliko ekonomski snažan da može da se nosi s elementarnim nepogodama.
Junski petak Novosađanima donosi mnogo zanimljivih dešavanja: Evo šta vas očekuje u novom danu
08.06.2023.•
0
Petak će, za promenu, biti pljuskovit i topao. Međutim, nama to neće smetati jer Radio 021 slavi svoj 26. rođendan.
Radovi u Ulici vojvode Knićanina: Zabranjen saobraćaj do 18. jula od Ulice 27. marta do Černiševskog
08.06.2023.•
4
Zbog radova na izgradnji saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom u Ulici vojvode Knićanina, do 18. jula biće zabranjen saobraćaj u delu od Ulice 27. marta do Ulice Černiševskog.
Novi radovi na bunaru na Izvorištu vode Štrand
08.06.2023.•
0
Na bunaru BHD1 na Izvorištu vode Štrand koji je rekonstruisan prošle godine biće izvedeni novi radovi u vrednosti od skoro 42 miliona dinara sa PDV-om.
Prognoza za Novi Sad: Sve isto - pljuskovi sa i bez grmljavine
08.06.2023.•
0
Vreme narednih dana neće se značajno menjati - ostaće nestabilno i sparno.
Gašić obišao pripadnika novosadske Žandrmerije ranjenog u pucnjavi u Somboru
08.06.2023.•
4
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić obišao je danas u bolnici u Somboru pripadnika Žandarmerije u Novom Sadu Đuru Keču, koji je juče ranjen i poželeo mu brz oporavak.
Novosađani, pomoć treba teško povređenom mladiću: "Humanitarni ponedeljak" na Štrandu za Bojana
08.06.2023.•
4
Posetioci Štranda u ponedeljak, 12. juna imaće priliku da pomognu 19-godišnjem Novosađaninu Bojanu Matavulju tako što će, umesto ulaznice za Štrand, u kutiju na ulazu odložiti dobrovoljni prilog.
Za rekonstrukciju platoa MSUV izdvaja se gotovo 62,5 miliona dinara
08.06.2023.•
4
Rekonstrukcija platoa ispred Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), u Dunavskoj 37, koštaće gotovo 62,5 miliona dinara.
SSP pita Đurića: Kada i kako će Grad nadoknaditi štetu od potopa građanima?
08.06.2023.•
7
Gradski odbor Stranke slobode i pravde (SSP) reagovao je na izjavu gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića da je "lakše ljudima nadoknaditi štetu od poplava" i ocenio je sramnom.
Uprkos najavama, "novosadski Skadar" u centru grada neće skoro biti otvoren
08.06.2023.•
4
Zgrada Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu, koja je u izgradnji 30 godina, uprkos najavama, neće skoro biti otvorena.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar