Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Slobodan univerzitet: Prekinuti tabloidnu kampanju mržnje protiv profesora
15.06.2026.•
0
Akademska mreža Slobodan univerzitet Novi Sad osudila je tabloidnu kampanju targetiranja i podsticanja mržnje prema profesorima Univerziteta u Novom Sadu.
Utorak u Novom Sadu: Ponovo sunčano, puno izložbi i po neka predstava
15.06.2026.•
0
Počela je još jedna nedelja u kojoj nas očekuju novi kulturni događaji, kao i znatno lepše vreme nakon veoma kišovitog vikenda.
Firmi Lazara Ristovskog milioni od Novog Sada za dva filma
15.06.2026.•
8
Firma porodice Ristovski "Zillion film" dobila je najviše novca na konkursu Novog Sada za sufinansiranje filmskih projekata.
Novac Novosađana otišao prorežimskim medijima: Gradska vlast dala milione tabloidima
15.06.2026.•
8
Potpisom Žarka Mićina omogućena je raspodela miliona dinara iz budžeta Novog Sada prorežimskim medijima, među kojima su i tabloidi iz Beograda.
Sindikat u utorak protestuje ispred Rektorata
15.06.2026.•
1
Nezavisni sindikat Filozofskog fakulteta pozvao je akademsku zajednicu na protestno okupljanje ispred Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, u utorak, 16. juna.
Humanitarni kviz za pomoć Matiji Živanovu 22. juna u Radio kafeu
15.06.2026.•
1
Studentska komora organizuje humanitarni kviz koji će biti održan u nedelju, 22. juna, u Radio kafeu sa početkom u 19 časova.
Maloletnici na skuterima jure centrom Novog Sada - neko treba da ih zaustavi
15.06.2026.•
117
Maloletnici na električnim skuterima, bez zaštitne opreme, sve češće projure kraj pešaka u centru Novog Sada. Gotovo da ih ne čujete sve dok vam se ne približe.
Od sutra sunčano i sve toplije u Novom Sadu
15.06.2026.•
0
Utorak će u Novom Sadu biti suv, pretežno sunčan i osetno topliji.
Autoprevoznik Milomir Jaćimović se javio na izdržavanje kazne u zatvoru na Klisi
15.06.2026.•
9
Autoprevoznik Milomir Jaćimović došao je danas na izdržavanje zatvorske kazne u zatvoru na Klisi zbog neplaćenih prekršajnih kazni.
Veliki studentski protest u Novom Sadu: Na turbo kružnom toku 20. juna
15.06.2026.•
26
Protest u organizaciji studenata održaće se u subotu, 20. juna, na turbo kružnom toku, na raskrsnici Fruškogorske i Bulevara cara Lazara.
Šta se planira na Slanoj bari: Nove kuće i kanalizacija
15.06.2026.•
4
Plan generalne regulacije dela Klise, odnosno Slane bare, zapadno od Sentandrejskog puta, nalazi se na ranom javnom uvidu i gradski urbanisti najavljuju nove biciklističke staze, sportske terene i kanalizaciju.
Stanković: Konkurs za direktora Jovine u julu, nema potrebe za dramom, nije ministarstvo servis za želje
15.06.2026.•
42
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da će konkurs za direktora Jovine gimnazije biti u julu i da mandat sadašnjem direktoru Radivoju P. Stojkoviću ističe u novembru
Konsultacije iz dečje i odrasle neurohirurgije: Dr sci. med. Igor Meljnikov jednom mesečno u Uromedici NS
15.06.2026.•
0
U Poliklinici Uromedica NS ponovo su dostupne neurohirurške konsultacije za dečju i odraslu populaciju, koje će se održavati jednom mesečno u unapred zakazanim terminima.
Sjajne vesti na tmuran dan: U Novom Sadu rođene 23 bebe, među njima i bliznakinje
15.06.2026.•
0
U Novom Sadu su proteklog vikenda rođene 23 bebe.
VIDEO: Deo drveta tokom oluje pao na vozila na Novom naselju, intervenisali vatrogasci i Zelenilo
15.06.2026.•
4
Više vozila oštećeno je juče u Ulici Anđe Ranković kada je tokom oluje koja je pogodila Novi Sad u večernjim časovima puklo drvo i srušilo se na parkirana vozila.
Danas u Novom Sadu svežije i uz kišu
15.06.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti osetno svežije i povremeno će padati kiša.
Autoprevoznik Milomir Jaćimović danas ide u zatvor
15.06.2026.•
21
Autoprevoznik Milomir Jaćimović u ponedeljak, 15. juna treba da se javi na izdržavanje zatvorske kazne u zatvor na Klisi, nakon što su mu, kako kaže, novčane kazne koje nije platio preinačene u zatvorsku.
Roditelji đaka Jovine gimnazije danas ispred Ministarstva prosvete: Očekuju odgovor o smeni direktora
15.06.2026.•
4
Roditelji učenika Jovine gimnazije najavili su da će u ponedeljak, 15. juna biti ispred Ministarstva prosvete kako bi sačekali odgovor da li je pokrenut postupak razrešenja direktora škole Radivoja P. Stojkovića.
Novosađani, ako danas date krv, dobijete besplatne biohemijske analize
15.06.2026.•
0
Svi Novosađani koji u ponedeljak, 15. juna doniraju krv, dobiće besplatne biohemijske analize krvi (KKS, CRP, ŠUK, ALT, AST, GGT, urea, kreatinin, gvožđe, lipidni status).
"Humanitarni ponedeljak" na Štrandu za Branku Pavković
15.06.2026.•
1
Akcija "Humanitarni ponedeljak" će u ponedeljak, 15. juna biti namenjena Novosađanki Branki Pavković.
VIDEO Nakon nevremena poplavljena Ulica Nikole Tesle: "Plivamo svako malo"
14.06.2026.•
18
Nakon današnjeg nevremena poplavljena je Ulica Nikole Tesle.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar