Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
"Odakle, zemljaci?": Lustracija i imovina funkcionera ključne poruke protesta u Novom Sadu
17.01.2026.•
4
Na protestnom skupu novosadskih studenata "Šta znači pobeda?" najavljeni su lustracija i Zakon o poreklu imovine kao deo studentskog programa.
VIDEO: Studenti u Novom Sadu najavili lustraciju i utvrđivanje imovine funkcionera
17.01.2026.•
21
Više hiljada građana ispunilo je Trg slobode na protestu u Novom Sadu, na kojem su kao programske tačke studentskog pokreta istaknuti lustracija i Zakon o poreklu imovine.
Jelena Kleut na protestu: Režim nije uspeo da ugasi nadu
17.01.2026.•
1
Vanredna profesorka Filozofskog fakulteta Jelena Kleut obratila se građanima okupljenim na studentskom protestu, na Trgu slobode.
Sutra u Novom Sadu sunčano, temperatura u minusu
17.01.2026.•
0
Nedelja će u Novom Sadu biti sunčana, ali hladna.
Novosađani, prikuplja se novac za lečenje dvadesetogodišnjeg Mihaila Miluna
17.01.2026.•
0
Humanitarna fondacija "Budi human" prikuplja novac za Mihaila Miluna (20) koji ima tumor u gornjem delu leve nadlaktice.
Kolege sa Odseka za medijske studije upozoravaju: Otkaz Jeleni Kleut ugrožava stotine studenata
17.01.2026.•
2
"Režim otkazom Jelene Kleut ugrožava školovanje više stotina studenata", upozorile su koleginice i kolege sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 16 beba
17.01.2026.•
0
U protekla 24 sata u novosadskom porodilištu Betanije rođeno je 16 beba.
Studentski protest danas u Novom Sadu: Ovo su detalji
17.01.2026.•
60
Novosadski studenti u blokadi danas organizuju veliki protest na Trgu slobode.
Ivana Pančić Dobrodolac i Maja Jelić dobitnice nagrade "Predrag Peđa Tomanović"
16.01.2026.•
0
Dobitnice nagrade "Predrag Peđa Tomanović" za najbolju ulogu u 2025. godini i za najboljeg studenta glume na Akademiji umetnosti u protekloj školskoj godini su Ivana Pančić Dobrodolac i Maja Jelić.
Dodeljen tender za sanaciju klizišta u Ulici Vidikovac u Sremskoj Kamenici
16.01.2026.•
3
Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije dodelila je tender za sanaciju klizišta sa izradom tehničke dokumentacije u Ulici Vidikovac u Sremskoj Kamenici.
Reakcije na progon Jelene Kleut: "Prvo članska karta SNS-a, pa izbor u zvanje"
16.01.2026.•
4
Studenti i studentkinje Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ocenili su da otpuštanje Jelene Kleut predstavlja prekor tom odseku, ali i slobodnom mišljenju.
Februarska nagrada Grada Novog Sad: Ovo su kandidati
16.01.2026.•
4
Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja Grada Novog Sada prihvatila je pet inicijativa za Februarsku nagradu za 2025. godinu.
Zaletanje u ljude tokom odavanja počasti u Novom Sadu
16.01.2026.•
4
Tokom šesnaestominutnog odavanja počasti nastradalima u padu nadstrešnice, u Novom Sadu, došlo je i do incidenata.
VIDEO: Umrlica za Univerzitet u Novom Sadu na zgradi Rektorata
16.01.2026.•
14
Grupa profesora, studenata i građana zalepila je umrlice za Univerzitet u Novom Sadu na zgradu Rektorata.
Paljenje sveća Oliveru Ivanoviću večeras na Trgu slobode: Osam godina od ubistva
16.01.2026.•
1
Na Trgu slobode će večeras biti organizovano paljenje sveća, čime će se obeležiti osam godina od ubistva nekadašnjeg lidera Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića.
Akademske mreže: Članovi Saveta u stilu Pontija Pilata peru ruke uzdržanim glasanjem
16.01.2026.•
3
Način otpuštanja Jelene Kleut sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu model je po kojem će svi univerzitetski profesori biti predmet odmazde ukoliko se usude da dignu glas protiv vlasti, navode akademske inicijative.
Koalicija za slobodu medija: Solidarnost sa Jelenom Kleut - udar na obrazovanje budućih novinara
16.01.2026.•
2
Koalicija za slobodu medija pruža punu podršku dr Jeleni Kleut, vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
"Galens" dobio skoro šest miliona evra iz budžeta za hotel u Sremskim Karlovcima
16.01.2026.•
23
Kompanija "Galens" dobila je subvencije od više od 5,8 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju i opremanje hotela u Sremskim Karlovcima.
Slobodan univerzitet: Kukavičluk članova Senata i partijski sud
16.01.2026.•
6
Odluka da se Jelena Kleut ne izabere u zvanje redovne profesorke predstavlja političku zloupotrebu univerzitetskih procedura, saopštio je Slobodan univerzitet.
.jpg "Između škole i kuće: Zašto sve više roditelja traži drugačiju podršku u učenju?")
Između škole i kuće: Zašto sve više roditelja traži drugačiju podršku u učenju?
16.01.2026.•
0
Roditelji danas sve češće imaju osećaj da se od njih očekuje nemoguće - da posle radnog dana budu i nastavnici, i pedagozi, i motivatori, dok je to u realnosti, često recept za nervozu, umor, i stres.
Novosađanka upozorava: Pružni prelaz u Futogu - izbegnuta nesreća
16.01.2026.•
7
Čitateljka 021.rs obratila se redakciji upozoravajući na to da rampa na pružnom prelazu u Futogu nije bila spuštena u četvrtak, kada je umalo došlo do nesreće.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar