Novosađanka žrtva prevare: "Počistili" joj ceo račun, nestalo 338.000 dinara

U trenutku kada je Novosađanka K.D. otkrila da joj je sa računa nestalo svih 338.000 dinara, već je bilo kasno da bilo šta učini kako bi novac vratila.
Novosađanka žrtva prevare: "Počistili" joj ceo račun, nestalo 338.000 dinara
Foto: Pixabay
Taj iznos je sa računa, e-bankingom, prebačen na račun čoveka koga ne poznaje, u drugom gradu i drugoj banci, najverovatnije i bez njegovog znanja. A sa njegovog računa je, kako navodi, završio na aplikaciji za kupovinu kriptovaluta.
 
K.D. se redakciji N1 obratila sedam meseci nakon gubitka novca sa računa u banci. Do tada je već prošla proceduru prijavljivanja nestanka novca banci, upućivanje prigovora, podnošenje prijava policiji, Upravi za sprečavanje pranja novca, ceo postupak posredovanja Narodne banke Srbije u cilju sklapanja sporazuma sa bankom, ali bez rezultata. 
"Banka mi nije vratila ni dinar koji mi je nestao sa računa 15. marta ove godine u ranim popodnevnim časovima i to tako što je, na meni nepoznat način, uplaćen čoveku koji ima račun u drugoj banci. Ja njega ne poznajem i nisam svojom voljom njemu ama baš ništa platila, niti sam od svojih pristupnih šifara bilo kome davala", priča ova Novosađanka.
 
Problem je, međutim, što je dva meseca pre nestanka novca sa računa, K.D, kako je mislila, investirala 200 evra u kupovinu akcija na stranoj berzi, a u stvari je postala žrtva prevare. Reklamu za investiranje našla je na društvenim mrežama.
"Ja sam njih kontaktirala preko čet aplikacije na Fejsbuku. To je bilo krajem decembra 2022. ili početkom januara ove godine, ne sećam se tačno. Ostavila sam svoj broj telefona i oni su me zvali posle nekoliko sati, objasnili mi kako se ulaže novac", navodi ona.
 
Posle nekoliko dana poslali su joj, kaže, broj računa na koji može da uplati novac koji će oni investirati u njeno ime, kao brokeri.
 
"Uložila sam 200 evra, ostavila im svoje podatke iz pasoša. Posle nekoliko dana javio mi se preko Vocapa, sa britanskog broja, čovek koji se predstavio kao broker. Na moje pitanje kako je ovo strani broj, a govori srpski jezik odgovorio je da su oni nadležni za region bivše SFRJ. Tada mi je dao link i rekao mi da preko njega mogu da pratim šta se dešava sa mojom zaradom od ulaganja", priča ona.
 
I, kliknula je na link.
 
Prvo se nije dešavalo ništa. A onda je, početkom marta, dobila još jedan poziv "iz inostranstva", ovaj put od "brokerke".
 
Tu je već shvatila da je bacila 200 evra, jer su joj u razgovoru navodili kako ima već 7.000 evra, ali da ove godine može da podigne samo 5.000 evra.
 
"Nisam želela da im dam ništa od podataka koje su tražili, osim swift iban broj banke (broj računa u ovdašnjoj banci za uplate iz inostranstva). Već sam se oprostila od tog novca koji sam uložila", navodi K.D.
 
Međutim, ne samo što je ostala bez tih 200 evra, već joj je, nepune dve nedelje kasnije, ispražnjen i ceo račun.
 
Ona ističe i da je, preko advokata, došla do čoveka kome je na račun "legao" njen novac.
 
"On živi u drugom gradu. Odmah se odazvao i poslao mom advokatu svoj izvod iz banke i policijski zapisnik, pošto je prijavio da je na računu imao priliv novca od nepoznatih ljudi. Prema tom izvodu koji sam videla, novac je sa njegovog računa ulagan preko aplikacije Binance", navodi K.D.
 
Ova žena imala je račun u Erste banci, a novac je sa njenog računa uplaćen na račun korisnika OTP banke.
 
U Erste banci, ne komentarišući bilo kakve lične podatke svog klijenta, ističu da već godinama unazad informišu građane o različitim vrstama online prevara koje svakim danom postaju sve sofisticiranije.
 
"Konstantno apelujemo da se lični podaci, podaci o računima, podaci sa kartica ni u kom slučaju ne ostavljaju na neproverenim sajtovima, niti da se šalju putem društvenih mreža ili aplikacija poput Vajbera i Vocapa. Ukoliko građani ipak kliknu na maliciozan link ili negde ostave svoje lične podatke, neophodno je da odmah kontaktiraju banku. Nažalost, ukoliko ne posumnjaju odmah da njihovi podaci mogu biti zloupotrebljeni, sutradan često već bude kasno, a banci jedino preostaje da slučaj prijavi nadležnim istražnim organima kako bi oni dalje utvrdili počinioca krivičnog dela", navode u Erste banci.
Narodna banka: Ne odavati podatke
 
Narodna banka Srbije je sprovela postupak po pritužbi K.D. i nije utvrdila nepravilnosti u postupanju banke, rečeno je portalu N1 u centralnoj banci.
 
"Nakon postupka po pritužbi sproveden je i postupak posredovanja u kojem nije došlo do sporazuma između korisnice i banke", navodi NBS.
 
NBS podseća da je u više navrata apelovala na građane da nikako ne odaju svoje, odnosno podatke o svojim platnim instrumentima i njihovim sigurnosnim elementima nepoznatim osobama, kao i da te podatke ne unose na sumnjive sajtove, stranice na društvenim mrežama i sl.
 
Ako ipak dođe do zloupotrebe platnih instrumenata građana i spornih transakcija, potrebno je, ukazuje centralna banka, da građani bez odlaganja kontaktiraju svoju banku i obaveste je o zloupotrebi, te da podnesu zahtev za blokadu, kako bi sprečili dalje izvršenje transakcija.
 
"Svaki gubitak nastao nakon prijave zloupotrebe, bez izuzetka, snosi banka. Zato je važno da korisnici uvek koriste, aktiviraju uslugu obaveštavanja (SMS, push notifikacije) o svakoj pojedinačnoj transakciji", ukazuje NBS.
  • Hleb

    28.11.2023 20:53
    Pogaca
    Htela hleba kraj pogače i izgubla sve!!!
  • MI

    28.11.2023 09:00
    Nije namera da plasim ljude ali od ove godine je dostupan FraudGPT, WormGPT, darkBART na darkweb. Ti AI modeli su iskljucivo trenirani da pomazu hakerima.

    Tako da treba biti jako oprezan, ne posecivati sumnive web stranice, obratiti paznju na terms and conditions, ne skidati na kompjuter stvari osim ako nije is poznatih izvora jer trojan je obicno tako upakovan da izgleda korisno ali kada ga skines haker moze da ti kontolise ceo sistem, isto treba obratiti paznju na sunjive SMS ili mailove i treba biti informisan ako je neka vrsta prevare aktuelna.
  • Test

    27.11.2023 19:30
    Nije prvi put
    Radim u banci i u poslednje vreme su sve ucestaliji tzv fising napadi.
    Ne ostavljajte svoje podatke za logovanje na mobilno/elektronsko bankarstvo ni podatke o kartici nikome!
    Nikakve ankete, ulaganja, bilo kakva previse dobra prica da bi bila istinita nisu istinite!
    I mene zanima kako ie moguce da je toliki novac skinut sa racuna bez dvofaktorske autentifikacije, najcesce banke salju SMS OTP za potvrdu placanja. Ili je gospodja i to prosledila svom prevarantu, ne bi bio prvi put da cujem da se to desi.
    Takodje, trebalo bi da postoji limit po ovim tipovima transakcija, tako da je i bancin mehanizam negde zaostao.
    Inace je praksa bila da banke nadoknadjuju stetu, sto je besmisleno ako su preduzete sve mere (u ovom slucaju mozda i nisu) a ljudi naivni i alavi na pare.
    Cuvajte se ljudi i svoje novce, niko to umesto vas nece uraditi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti