Donka Stančić: Parohijski dom u Novom Sadu nije za rušenje, već za sanaciju

Autor: Danas, 021.rs

Novi Sad

29.11.2023.

08:47 > 09:04

Od priče da će Parohijski dom u Novom Sadu biti obnovljen, za samo dve godine stiglo se do njegovog rušenja.

Donka Stančić: Parohijski dom u Novom Sadu nije za rušenje, već za sanaciju

Foto: 021.rs

Dok se Zavod za zaštitu spomenika kulture ne oglašava, istoričarka umetnosti Donka Stančić, koja je nekada bila na čelu ove institucije, kaže za Danas da jedna od najstarijih zgrada u Novom Sadu nikako nije bila za rušenje.

Kako je pisao 021.rs, rušenje ove zgrade je najavljeno ovog meseca, a planira se izgradnja novog objekta koji će zadržati postojeći izgled fasade. Radovi su procenjeni na 300 miliona dinara. Ranije je planirana obnova ove zgrade, po ceni od 16 miliona dinara.

Posao je aminovao Pokrajinski zavod zaštitu spomenika kulture, iako zgradu kao kulturno dobro čuva gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji za sada uspešno izbegava javno obraćanje.

"Verujem da je priča o obnovi bila samo maska kako bi na kraju srušili Parohijski dom. Obratite pažnju, ta kuća nije sklona padu, to laik vidi sa ulice. Ista priča bila je sa zgradom banke gde je sad Pupinova palata. Ni ona nije bila sklona padu, ali su jedan dan došli i rekli da jeste i porušili je. Sve sam te kuće obilazila i sa sigurnošću mogu reći da, pogotovo zgrada Crkvene opštine, koja ima veoma debele zidove, nije za rušenje. Ali izgleda danas, kada se vide pukotine na malteru, kuću proglase sklonu padu", navodi za Danas Stančić, inače i autorka monografije "Novi Sad, od kuće do kuće".

Kako dodaje, zaključak da se na osnovu sporadično vidljivih pukotina donosi rešenje o rušenju je problematičan jer ne postoje stare zgrade gde se te pukotine ne pojavljuju, inače bi bili porušeni mnogi delovi starih gradova u Evropi.

Prema njenom mišljenju, na ovom objektu je potrebna samo temeljna konzervatorska sanacija, jer su, između ostalog, u prizemlju dragocene svodne konstrukcije koje će sada nestati zauvek. U obrazloženju za rušenje navodi se da će samo prednji fasadni zid biti očuvan.

"Pozivam građevinske inženjere koji su potpisali izveštaj kako je zgrada za rušenje, da se obrate javnosti, želimo sa njima da razgovaramo. Da vidimo stanje na terenu i neka dokažu, ne meni, nego građanima koji žele da sačuvaju stari Novi Sad, da je ta kuća za rušenje. To jednostavno nije tačan dokument. Ako i ima pukotina, postoje valjda konzervatori i stručnjaci koji takve građevine znaju da leče i obnove", ocenjuje sagovornica Danasa.

Kako ističe, postoji podsmešljiv i ironičan naziv koji stručnjaci koriste za ovakve prilike, a to je - fasadizam. Kad je potrebno doći do što većeg broja kvadrata, da bi se utešilo one koji se zalažu za očuvanje spomenika kulture i kulturnog dobra, kao u ovom slučaju, sačuva se samo fasada.

"Ono što smo sačuvali na Pupinovoj palati bolje da nismo. Da li to ikog u Novom Sadu podseća na zgradu banke koja je tu nekada bila? Ne, ne podseća ni na šta. Fasada na Parohijskom domu je obnavljana 1905. godine i ona nije najstariji sloj gradnje ove kuće, nego su to svodovi unutra. I ne samo kod nas nego i šire, gde se tako nekada gradilo. Oni će to sada da sravne sa zemljom. Ne znam način na koji mi možemo da se borimo za graditeljsko nasleđe, jer ovde ne važe zakoni i institucije, ne važe ni mišljenja struke, nego samo marifetluci. Nađu nekog profesora da potpiše izveštaj i završe posao", ističe Stančić.

Ne veruje i da će na kraju i taj prednji zid biti sačuvan. Verovatno će ga "kao i u slučaju Pupinove palate, srušiti i napraviti novi, da glumi onaj stari".

"Parohijski dom, uz Sabornu crkvu, Gimnaziju i Platoneum je epicentar pravoslavlja u Novom Sadu, krug u koji se nikad nije smelo pipinuti", naglašava ona.

Podsetimo, kako je 021.rs pisao, rušenje cele zgrade nije bilo prvobitno predviđeno, nego je takva odluka doneta nakon planiranja rekonstrukcije. Zbog toga je i promenjena cena radova, sa prvobitno procenjenih 16 miliona na više od 300 miliona dinara.

Uvidom u dokumentaciju, vidi se da je Srpska pravoslavna crkvena opština krajem 2018. godine dobila lokacijske uslove za dogradnju zgrade i privođenje tavanskog prostora u stambeni, uz neophodnu rekonstrukciju.

Crkvena opština je potom krajem 2019. godine ponovila zahtev za lokacijske uslove za zgradu u Nikole Pašića 4 jer je bilo tehničkih izmena projekta, a potom je dobijena i građevinska dozvola u kojoj se navodi da je vrednost radova na dogradnji i rekonstrukciji procenjena na 16 miliona dinara bez PDV-a. Podneta je potom i prijava radova u martu 2020. godine.

Međutim, izgleda da do ovih radova nije došlo i da se najkasnije tokom 2022. godine počelo sa novim projektom koji vodi ka rušenju zgrade uz očuvanje samo fasade i nadogradnju objekta.

Iz dokumentacije se vidi da je maja ove godine Crkvena opština podnela zahtev za izmenu lokacijske dozvole, u kojoj piše da je firma "VMS" iz Beograda uradila novi projekat, kao i da su druge ustanove ponovo dale saglasnost, između ostalog i Zavod za zaštitu spomenika kulture u oktobru 2022. godine.

Na osnovu ovoga menja se i građevinska dozvola, tako da u novoj od septembra ove godine, piše da radovi vrede 300 miliona dinara, što je znatno više nego ranije. Iz dozvole se vidi i izmena u kvadraturi, jer je prvobitno napisano da će objekat imati 864,61 kvadratnih metara neto, a sada 1.124,83 kvadrata.

U obrazloženju projekta se kaže da je nakon rekonstrukcije ustanovljeno lošije i veće oštećenje objekta.

Takođe se kaže da će nova zgrada imati kancelarije, prodavnicu raznog sadržaja, prostor sale za konferencije, trpezariju, kuhinje, prodavnice i palionice sveća, salona, krstionice i ostale pomoćne prostore sanitarnih čvorova, ostava i tehničkih prostora.

Planirani su i stanovi, trosoban na prvom spratu od 86 kvadrata, kao i dva trosobna u potkrovlju od 78 i 83 kvadrata.

Teme

Komentari 43

Hronološki Najpopularniji

Ranko

02.12.2023 • 12:42

Ranko

Čitam komentare i mogu napisati da su i jedni i drugi u pravu. Treba se naći neka sredina gde će biti svi zadovoljni. Ovo što imamo je zaista jako loše i neodrživo dok opet to su objekti od nekog kulturnog nasleđa za ovaj grad. Previše je vremena prošlo u kom se ništa nije ulagalo i sa pravom vlasnici negoduju zbog svoje imovine jer je sve to preskupo dok niko od njih nebi to prodao bar za novce koje im se nude trenutno. Grad opet uzima novce od svih nas i sredjuje deo tih kuca to jest samo fasade dok goruce probleme prepusta vlasnicima i vremenu! Treba se uraditi selekcija i ono sto je propalo srusiti i izgraditi identicno ali imamo jos veci problem tada imovinsko pravne odnose kojih je jako mnogu! U svakom slucaju ja kao prolaznik i covek kome se uzima deo mojih primanja za ovo sam da svako radi sa svojom imovinom u skladu sa propisanim UTU sa tim da neostecuje nicija primanja niti narusava drasticno izgled ovog dela grada! Sve kuce koje su pod ingrencijom grada skupstina muzeji biblioteke i sl. mi cemo to finansirati ali trazimo i korist od toga prm.jeftinije karte ulaznice itd. A vlasnici neka se dogovore sa investitorima sta i kako ali time da se obavezu da ce sami finansirati takve kuce dok god postoje jer mnogi od njih zaradjuju od istih rentirajuci ih i sl.! Ko ima bolje rešenje naka iznese javno i da dođemo do obostranog rešenja i koristi. Hvala

2 0 +2
Митар

01.12.2023 • 09:14

Митар

Проблем је што смо ми из Комунизма улетели у Капитализам и погубили смо се. Али и то је све на самом крају.

6 3 +3
Coja

01.12.2023 • 08:15

Coja

Otkupiti sve Objekte od Vlasnika i lepo uzivajte u njihovim izgledima…samo morate izdvojiti vise desetine milona eura za tako nesto! Ali ako nedate stari NS nije to nista zar ne? E bas svasta

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.