Ruženje Novog Sada izgradnjom

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Novi Sad

08.01.2024.

10:29

Mada je lane broj novozapočetih stambenih zgrada i stanova bio uočljivo manji nego prethodnih sezona, ali beskrajno širenje grada nastavljeno je intenzivnim infrastrukturnim radovima.

Foto: 021.rs

Vlast se bombastično hvali sve masivnijim oblakoderima, međutim sve veći broj građana vojvođanske prestonice se pita čemu vodi prava manija gradnje unazad desetak godina.

Pokojni Ljubomir Pušić, izuzetno cenjeni sociolog-urbanista, pisao je da se "Novi Sad ruši izgradnjom".

Pogled sa Tvrđave

I stvarno, panorama grada kakvu smo sa Tvrđave gledali decenijama potpuno je izmenjena. Poslednjih petnaestak godina nekadašnje države Novi Sad je uspeo da prođe bez ijednog novog oblakodera. Iskustvo relativno intenzivno građenih u prethodnom periodu je pokazalo niz slabosti i teškoća, pa se i danas smatra da je nehumano živeti u stanovima iznad šestog sprata.

No, sada se ponovo favorizuju ove zgradurine, lane je izgrađeno pet novih i rekonstruisana jedna. Pre tri, četiri sezone dizalo se i više. Sudeći prema urbanističkim planovima, a prošle godine je usvojen neuobičajeno velik broj novih, i dolazeće godine biće u znaku solitera, kako stambenih tako i poslovnih.

Ipak, najuočljivija promena je neverovatno uvećana teritorija pod stambenim zgradama. Posebno prema zapadu, uzvodno uz Dunav, ali sve više i ka severu. Aktuelan je i prelaz na drugu obalu reke, praksa čiji je učinak posebno sporan na život Fruške Gore i izuzetno je važno ekološko pitanje.

Manje stanova, više infrastrukture

Pogledajmo prošlogodišnji učinak. U gradu je na 69 gradilišta započeta izgradnja oko 2.000 novih stanova. Skoro 600 manje nego godinu dana ranije. Na još 172 lokacije se gradilo i oko 6.000 stanova započetih prethodnih sezona.

Podizalo se u svim reonima, na Telepu, Novom Naselju, Detelinari, gradi se i na po desetak lokacija, ali novih zgrada ima i na Salajci, Podbari, u Petrovaradinu, okolini Sajma, kod Jodne banje... Kada se našla makar i minimalna parcela gradilo se i u širem centru, na Trgu Komnenskog, u Kosančić Ivana, u Valentina Vodnika...

Pojačan je intenzitet radova na infrastrukturnim objektima, pa je posla za građevince bilo mnogo. Centar aktivnosti je izgradnja brze pruge Novi Sad-Subotica. Temeljito se rekonstruiše Železnička stanica, podignut je železnički most preko kanala Dunav-Tisa-Dunav. Ove godine je u planu postavljanje koloseka prema Subotici, ali i izgradnja putničko-robne stanice na Detelinari.

Moda oblakodera

Od poslovnih zgrada izgrađena su zdanja naučnog instituta Biosens i Studentskog kulturnog centra, dok će se ove godine dodatno intenzivirati radovi na Palati pravosuđa i na lamelama Kliničkog centra Vojvodine. Biće završene i dve osnovne škole, na Satelitu i za potrebe novoizgrađenog naselja na Jugovićevu.

Po urbanističkim planovima, biće građeno najmanje sedam novih oblakodera. Među njima je i buduće zdanje porodice Matijević koja je na raskrsnici Bulevara Evrope i Bulevara Vojvode Stepe najavila izgradnju dve palate, dvanaestospratne stambene zgrade sa 1.000 stanova i poslovne petnestospratnice visoke čak 47,5 metara.

Ipak, narednih godina najviše će se graditi na sremskoj obali Dunava. Aktuelna gradska vlast je prećutno prihvatila planove još iz vremena pune autonomije Vojvodine o izgradnji većeg naselja na Mišeluku. Prvi korak u ovom velikom poslu je izgradnja neophodne infrastrukture.

Manjak parkova

Nesporno je da naprednjaci ostaju pri svome. Uprkos brojnim primedbama građana o velikom manjku parkova u gradu, ni za ovu godinu ne predviđa se izgradnja niti jednog. Prema međunarodnim kriterijumima, da bi se zelenilo tretiralo kao park, mora biti najmanje na pet hektara površine. Pojedini kvartovi su toliko izgrađeni da prostora za velike zelene površine nema. Samo na Telepu, ne računajući pojas uz Dunav, neophodna su dva velika parka, ali je velik problem doći do slobodnog prostora.

Umesto toga, gradska vlast predstavlja mini lokacije koje bi trebalo da budu zamena za ozbiljnije zelene oaze. Tako se u godini za nama na sva usta govorilo o "Parku kod Spensa", premda je reč o "parku" od svega 1,8 hektara površine.

Koliko se Novi Sad neočekivano proširio, često i na uštrb kvaliteta života, može se videti podsećanjem na nekadašnje urbanističke planove. Pre pola veka, primera radi, današnje Novo Naselje nije ni postojalo. Šta više, to nije ni bilo građevinsko, već poljoprivredno zemljište. Grad nije planirao širiti se u tom smeru.

Računalo se da će agrarni pojas između periferije grada i Veternika biti najmanje pet, šest kilometara dužine.

No, kada su počele nicati, praktično nelegalno, prve zgrade budućeg Novog naselja, brzo se promenila regulativa. Kraj nove zone širenja grada bila je lokacija Gradskog saobraćajnog preduzeća i dosta dugo se poštovala.

Danas je praktično grad spojen sa obližnjim naseljem solunskih dobrovoljaca, veliki prostor, u suštini poljoprivredni, popunjen je neprimereno visokim i velikim zgradama. Taj segment grada je zamišljen i građen po sasvim drugim kanonima u odnosu na stari deo, koncepcijski postavljen kao miran kvart ne baš velike austrougarske varoši. Tako se ruži Novi Sad.

Teme

urbanizam urbanizacija

Komentari 78

Hronološki Najpopularniji

RV

12.01.2024 • 11:30

Siva i prljava vlada..

5 7 -2
B

11.01.2024 • 12:52

@ Mrki

E sirotinjo, pa ti stvarno misliš da to može tako, prodaš svoj kao fensi socijalni stan pa u kuću.
Kuća na telepu, dvorište veće nego plac tvoje zgrade, pa ne bi je menjao ni za kakav stan.
A svakako imam i par stanova, jedan na Limanu, jedan u Železničkoj, dva na Grbavici ..
Moraš ti još da se najedeš go...za stranku da bi imali o čemu da pričamo. Pozdrav od Novosađanina čijem su dedi uzeli ovde više nego što ti možeš da zamisliš.

21 28 -7
Vlad

11.01.2024 • 12:17

urbicid

Za sve je kriva građevinska mafija i zavod za urbanizam grada koji im ispunjava želje o kakvoj neplanskoj gradnji pričate pa svemu tome je dat legitimitet i legalitet. Poseban problem su javne parking garaže Novi Sad trenutno ima jednu pored SNP-a (ne računam Spens i ostale koje su privatizovane) trenutno se grade dve podzemne (ova što je urušila Banovinu i druga koja urušava Tanurdžićevu palatu) na neadekvatnim mestima, zar nisu mogli da se ugledaju na Beograd i recimo Kragujevac kako se rešava parkiranje stvarno sramota..

21 15 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.