FOTO: Život u kolicima u Petrovaradinu - kolovozom pored kamiona, jer drugog načina nema

Autor: Marija Bulić, Emir Kahrimanović

Novi Sad

21.03.2024.

10:35 > 10:35

Izaći iz kuće, spustiti se niz ulicu, otići do pošte. Nekome je to stvar koju zaboravi minut posle, a nekome se iza toga krije cela procedura.

FOTO: Život u kolicima u Petrovaradinu - kolovozom pored kamiona, jer drugog načina nema

Foto: 021.rs

Nakon svega nekoliko metara od svoje kuće Nikola Jojin nailazi na mnoštvo problema. Sudar s realnošću Nikolu može dovesti do opasne situacije, do pravog sudara, jer direktno iz kuće izlazi na prometan put.

Drugo od tog mnoštva je gomila neravnih cigala koje bi trebalo da predstavljaju trotoar, ali s rupama. Pre rupe s trotoarom. Ne čini se to naročita prepreka dok ne zamislite osobu u kolicima kako tuda prolazi.

Nikola je bivši inženjer zaštite životne sredine, mašinski konstruktor za poljoprivrednu industriju i protivpožarnu zaštitu. Trenutno je u penziji zbog multiple skleroze (MS), a kako kaže "srećan je da može da radi druge stvari".

"Multipla skleroza je takva bolest, kad otvoriš oči – borba... dok ne zatvoriš oči", kaže Nikola.

Najveći problem mu predstavlja nepristupačnost ustanovama i loši uslovi pešačke zone, kao i nepostojanje trotoara na određenim mestima u Petrovaradinu.

Međutim, iako je u kolicima, to ga ne sprečava da ostane aktivan i društven. Svoje slobodno vreme posvećuje prijateljima i kućnim ljubimcima, a već neko vreme i terapeutskom jahanju konja.

Naizgled, naredni segment deluje prihvatljivo, ali postoji nagib koji vas "šalje" u desnu stranu.

"Kad voziš kolica, bez obzira što ovo liči da je ravno, ipak postoji pad i onda em se boriš sa uzbrdicom, nizbrdicom, em se boriš da li je nagnuto nalevo i nadesno. Kad voziš moraš da ideš sa strane da bi vozio kao pravo", kaže Nikola dok pomalo virtuozno upravlja kolicima.

Neoživljeno slovo na papiru, to jest Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata nalaže da bi nagib rampe trebalo da iznosi najviše do pet odsto. Ako već nema uslova za pet odsto, onda može biti 8,3 odsto.

"Onda dolaziš do ove rampe koja je jednosmerna, to znači možeš da se spustiš, ali nema šanse da se vratiš tom rampom, toliko je jako nakošena, pod velikim uglom", rekao je Nikola, te se ubrzano spustio.

Probijajući se kroz šum razgovora dvojice radnika na stepenicama, pokraj saobraćajne buke, čulo se čitanje znaka na ogradi gradilišta: "Pešaci pređite na drugu stranu". Do druge strane dolazi se prelaskom preko prometne ulice kojom špartaju teretni kamioni.

Osim previsoko nakošenih rampi sa kojima se Nikola susreće gotovo svakodnevno, još jedan veliki problem mu predstavljaju i rampe koje su preuske za njegova kolica, pa tako uglavnom mora da ih zaobiđe koristeći nepristupačne staze.

Neretko je potrebno da pređe i preko zemlje, ukoliko ne pada kiša, jer mu se u suprotnom točkovi zaglave u travi.

Premda su sve rampe kojima se on kreće praktično jednosmerne, potrebno je da napravi krug da bi se vratio do svoje kuće. Rešenje za neadekvatne rampe, nakrivljene i neravne trotoare, nepostojanje pešačkog prelaza tražio je od grada i mesne zajednice.

"Ja vodim borbu jedno dve, tri godine. Novi Sad ne daje sredstva, prebacuje odgovornost na mesnu zajednicu Petrovaradin, to treba da ti reši mesna zajednica Petrovaradin, onda mesna zajednica Petrovaradin prebacuje odgovornost na grad Novi Sad", dodaje Nikola.

Međutim, problemima nema kraja. Vrhunac nebezbednosti je kretanje uz gusti saobraćaj koji čine i kamioni. Da bi došao do svoje ulice, neizbežno je čekati dobru volju pojedinih vozača koji bi ga pustili da pređe put, jer semafora na tom delu, a ni pešačkog prelaza nema.

"Na sve moraš da paziš. Samo jednom tip mi je stao sa kolima, izašao iz auta i pregurao me preko ulice, to mu svaka čast, da staneš u sred saobraćaja i svega i da pomogneš. Ima zlatnih primera, ali su jako retki, uglavnom odmah ti sviraju, odmah je ono kao 'što ne ideš trotoarom, što ideš putem', jer kad se gradio ovaj most naš ja sam išao putem, jer je sve bilo zatvoreno i onda sam samo ulicom išao", kaže Nikola.

Ovaj put čovek u kolima se zaustavlja i uz pokret rukom pokazuje slobodan prelazak ulice. Užurbano prelazimo.

Na pitanje da li državne i gradske institucije poštuju rampe i prilaze koji su propisani u pravilniku, Nikola odmahuje glavom.

"Pošta ima rampu, ima i stepenik, ali bolje da nema rampe i da moliš Boga da neko nije parkirao auto na baš taj deo gde ti možeš da prođeš", rekao je Nikola aludirajući na prilaz od puta.

Centar grada takođe nije idiličan. Ali, okej je. Okej je, jer ostatak stvarno nije okej.

"Centar je pod nagibom i znaš koliko puta mi se desilo u centru da napravim krug. Bukvalno se okreneš. Hoćeš da skreneš negde po 90 stepeni, ne možeš jer napraviš krug", dodaje Jojin.

Nikoli ostaje samo da čeka nadležne istitucije, jer na svoju ruku ne može ništa da preduzme. Čeka i nada se.

Teme

osobe s invaliditetom rampa za osobe sa invaliditetom

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

Дуле

21.03.2024 • 22:24

Јуче, у Пашићевој ,слепа жена се изубијала од скела док јој нису успели прићи.Јадна жена кренула у улицу Златне греде. Од бахато паркираних аутомобила на тротоарима и коловозу до скела- Пашићева је катастрофа.

8 0 +8
Miroslav

21.03.2024 • 20:33

ZLO U LJUDIMA

Imam MS,bivse vojno lice sam,ponekad moram da odem da obavim neke obaveze u gradu i tada jedino mogu da idem taksijem a na kratke relacije veoma tesko uz pomoc stapa..Skoro sam kod Futoske pijace doziveo da me jedan od trojice mladih kretena gurne da padnem,namerno, uz smeh sve trojice..Lezao sam na trotoaru i niko nije hteo da mi pomogne da ustanem,uzgred,ja sam bivsi specijalac Vojske Srbije,ratni veteran sa svojih 43 godina..Stidi se Srbijo sto dozvoljavas ovakve stvari..

8 0 +8
casovnicar

21.03.2024 • 15:56

Ruina

Tu kuću koju vidite na slici, je ruina koja stoji više 10 godina tako devastirana. Nikola tu redovno šeta terapeutskog kerića a kuća može da se obruši svakog časa.

Grad čeka investitora a investitor neće ništa da radi jer po urb. planu deo placa treba da prelomi sa gradom a grad ne interesuje da to radi. Pitanje je momenta kada će se srušiti ili ne daj Bože usmrtiti nekoga! Ali vlastodršci tako funkcionišu, dok neko ne izgubi život, neće ništa uraditi. I da, u katastru nema podataka ko je vlasnik ruine, može im se i to.

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.