Velika analiza 021.rs: Gde je upotrebna dozvola za Železničku stanicu i šta piše u dokumentaciji

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

04.11.2024.

15:43 > 19:08

Četvrti dan od pogibije 14 ljudi usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, privedenih nema.

Velika analiza 021.rs: Gde je upotrebna dozvola za Železničku stanicu i šta piše u dokumentaciji

Foto: 021.rs

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saslušava ljude u svojstvu građana. Saslušano je više desetina ljudi, između ostalih, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, odgovorna lica u "Železnicama Srbije", "Infrastruktura železnica Srbije", odgovorna lica angažovana na izvođenju radova.

Krivično delo nije kvalifikovano. Ministar Vesić je podneo ostavku.

U međuvremenu, otkrivaju se brojne nepravilnosti tokom rekonstrukcije, koja je od samog početka bila vrlo netransparentna.

Gde je upotrebna dozvola?

JP "Infrastrukture železnice Srbije" nije predalo zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za staničnu zgradu u Novom Sadu, iako je ona otvorena prvi put u martu 2022. a drugi put u julu ove godine.

Građevinska dozvola je izdata pre tri godine, a ona objedinjuje projekat izgradnje brze pruge Beograd - Subotica, odnosno Kelebija, kao i rekonstrukciju svih staničnih zgrada na ovoj trasi.

Upotrebna dozvola pokazuje da se objekat, na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, može koristiti. Zahtev za izdavanje ove dozvole treba da sadrži tehničku dokumentaciju, a proces izdavanja uključuje i inspekcijski nadzor. Za nadzor nad ovim projektom zadužena je Republička građevinska inspekcija koja bi trebalo da proveri da li su ispunjeni svi bezbednosni standardi za korišćenje zgrade.

Zakon ostavlja mogućnost izdavanja privremene upotrebne dozvole, međutim ni ona nije obezbeđena, objavio je Insajder.

Šta piše u projektnoj dokumentaciji?

Javnosti je malo šta dostupno kada je reč o ovom projektu. Ono što jeste objavljeno je Glavna sveska projekta koja uključuje prugu od Beograda pa sve do državne granice sa Mađarskom (Kelebija), sa svim staničnim zgradama na toj trasi.

Kada je reč o staničnoj zgradi u Novom Sadu, malo je napisano o njenom stanju pre rekonstrukcije, pa je nepoznato na koji način je utvrđivana stabilnost samog objekta, s obzirom na to da dokumentacija ne uključuje elaborat o proceni stanja konstrukcije.

Tako se, bez daljeg objašnjenja kako je to zaključeno, navodi da je objekat "u građevinskom smislu, u dobrom stanju".

"Zbog nove organizacije prostora i usled višegodišnjeg neodržavanja uočavaju se oštećenja na fasadi, krovu i enterijeru, pa su potrebne sledeće intervencije: zamena stolarije i bravarije, ugradnja zidzavese, zamena i sanacija postojećih podova, sanacija ravnih krovova, ograda, ugradnja plafona, ugradnja dva električna putnička lifta nosivosti 1.000 kilograma za 13 osoba, izrada nove galerije u vestibilu, sanacija fasade od prirodnog kamena i izrada od veštačkog kamena", piše u projektu koji je izradio CIP.

Pojedini mediji su kao mogući uzrok pada nadstrešnice naveli problem sa odvodnjavanjem sa krovova koji se navodi u projektu.

"Krovovi su na svim krilima ravni neprohodni, odvodnjavanje je preko slivnika u krovu pa dalje preko olučnih vertikala koje prolaze kroz objekat. Olučne vertikale nisu vidne, već su skrivene unutar zidnih obloga. Zbog zapušenih slivnika i odvodnih vertikala dolazi do sakupljanja vode na krovu i potom procurivanja i prelivanja, što se i vidi na vencima i plafonima unutar objekta", piše u Glavnoj svesci.

Stavke koja se odnosi specifično na rekonstrukciju nadstrešnice u ovom projektu nema. Nadstrešnice koje se pominju u projektu su peronske i kod pothodnika u delu za teretni saobraćaj.

Navodi se da je projektom obuhvaćen niz programskih i strukturnih intervencija u objektu, kako bi se kroz koncipiranje novih sadržaja, a uz minimalne izmene fizičkog prostora izvršila reaktivacija ovog značajnog objekta.

Sanacija, rekonstrukcija ili prosto "šminkanje" nadstrešnice moglo bi biti obuhvaćeno ovim nizom intervencija.

Rađeno je i na cilju poboljšanja energetske efikasnosti objekta. Ove mere, po projektu, obuhvataju zamenu fasadne bravarije, dodavanje termoizolacije na krovovima i pojedinim fasadnim zidovima na kojima nije obloga od mermernih ploča.

"Predviđeni radovi ne ugrožavaju stabilnost postojećeg objekta, kao ni autentičan izgled", piše u dokumentaciji.

Projektom rekonstrukcije stanične zgrade bila je u planu i zamena horizontalnih nosača staklene fasade na centralnom delu objekta.

"Zamenom staklenih površina i aluminijumske bravarije na staklenoj fasadi objekta izvršena je i zamena čeličnih horizontalnih nosača koji nose tu fasadu, odnosno koji opterećenje od vetra na staklenu fasadu prenose na armirano-betonske stubove koji se nalaze sa unutrašnje strane objekta", piše u Glavnoj svesci projekta.

Projektanti su želeli još nešto da dodaju što je takođe izazvalo brojne sumnje kod stručnjaka nakon obrušavanja nadstrešnice.

Naime, pored navedenih radova, na zameni nosača staklenih fasada unutar objekta Železničke stanice, u vestibilu (predvorju), predviđena je izrada galerije postavljene uz fasadne zidove. To znači da se izgrađena galerija naslanja na onaj zid na kom se sa spoljne strane nalazi nadstrešnica.

"Galerija se nalazi na visini od +3.37 u odnosu na kotu prizemlja. Nosač poda galerije je čelični profilisani TR lim ispunjen betonom i armiran u skladu sa proračunom postavljen preko sekundarne čelične konstrukcije. Ova konstrukcija se sastoji od kutijastih HOP profila koji se nalaze na razmaku od 1m a oslanjaju se na podužne nosače projektovane od valjanih UMP profila postavljenih u vidu kutije", piše u projektu i dodaje se da se ovi profili oslanjaju na čelične rigle poprečnih ramova koje se na jednoj strani oslanjaju na postojeće armirano-betonske stubove u holu, a na drugoj na čelične stubove.

"Stubovi galerije se fundiraju na armirano betonske temelje samce na dubini od -1m", navodi se.

Bio je plan da se ova galerija koristi kao kafe, čekaonica, internet punkt, i slično.

Pristupalo bi joj se preko novoizgrađenog jednokrakog čeličnog stepeništa i preko pasarele sa nivoa prvog sprata, odnosno postojeće galerije i liftom.

Za pristup peronima na nivou prvog sprata i na novu galeriju predviđen je panoramski putnički lift sa prolaznom kabinom, nosivosti do 13 osoba.

"Lift je pozicioniran tako da se direktno izlazi na postojeću galeriju (nivo prvog sprata) u prostor za putnike sa info pultom, a preko kog se izlazi na prvi peron. Lift ima međustanicu na koti +3,37 - nivo nove galerije i pasarele", piše u projektu.

Đajić: Da je nadstrešnica ostala takva kakva jeste, ja sam siguran da nikad ne bi pala

Inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio kao konsultant Instituta CIP na rekonstrukciji zgrade Železničke stanici kaže za 021.rs da je on pozvan kad su radovi bili u fazi u kojoj se radio kamen. To je, navodi, bilo u fazi projektovanja.

Na pitanje da li je, tokom rada video da li je postojao neki izveštaj odnosno eleborat o stabilnosti zgrade pre radova, on navodi da nije.

"Po meni bi to trebalo da postoji. Ova zgrada nije pretrpela neke naročite promene, osim ovog što je bilo na nadstrešnici. Dakle nije bilo puno dodavanja drugih materijala. Mi smo skidali sav kamen i vraćali, od mermera ništa novo nije dodato i tu nikakvog novog opterećenja nema", navodi on.

Đajić ističe da nije video izveštaj o stanju zgrade, pa samim tim ne zna da isti postoji.

"Ali piše u projektu da je zgrada u dobrom stanju. To je onda slobodna procena projektanata", naglašava on.

Kako dodaje sagovornik 021.rs, dok je on učestvovao u rekonstrukciji nije primetio da je bilo većih problema, poput pukotina, i slično.

"Problemi su nastajali kasnije kad su Kinezi dogradili pothodnike. Tu je došlo do određenih problema, do određenih procurivanja voda, ja sam te fotografije slao nadzoru, neke probleme nisu mogli da reše", kaže inženjer.

Od starta je, navodi on, bio problem sa pothodnicima.

"Trebalo je taj deo gde idu šine, to je bio kanal od skoro dva metra, to je trebalo da se izoluje kompletno, pa da se onda stavi kamen i tek na kraju da se stave šine. To nije izolovano. Ja sam obavestio nadzorne organe, očigledno niko nije posle toga reagovao. Sledeći put kad sam došao, video sam da je nasuto kamenje i da su stavljene šine. Posle mesec dana je tu počela da curi voda. Pothodnici i dalje prokišnjavaju. To nije normalno da niko ne reaguje", naglašava Đajić.

Kako kaže, po pitanju drugih radova, svi stubovi unutar zgrade billi su u lošem stanju, jer su kroz stubove bili provlačeni oluci.

"Cela zgrada je napravljena tako da se sva voda na ravnom krovu sliva na određene delove, tu su široki oluci koji su išli do dole. Oni su bili puni. U julu ili avgustu sam dolazio, snimio sam jezero na zgradi. Nijedan oluk više nije primao vodu. Onda je isprojektovano da se sva voda sa krova vodi van, pa smo uradili one stubove na prvom peronu, svaki drugi stub, u njemu je oluk i voda je odvedena tako što je urađena izolacija i padovi su odvedeni ka prvom peronu i sva voda se sliva dole. Rađeno je dobro da se ne bi skupljala voda", navodi Đajić za 021.rs.

Na pitanje da li je onda taj problem rešen, odgovara potvrdno.

Kako kaže, iza prve ploče na kojoj je stajala nadstrešnica, kada je skinuta ploča bilo je "đubre od materijala".

"Bilo je malo betona, džakovi i ostalo. Mi tu otkrivamo jako loše stanje, ploče su počele da otpadaju sa fasade i tako je krenula cela priča oko rekonstrukcije zgrade. Onda sam ja tražio da se celo ovo pročelje zupčasto skine. To je u projektu predviđeno sve, da se sve ploče skinu, da se podloga pregleda, da se reparira podloga i da se stave nove ploče", kaže on i dodaje da nijedna ploča nije skinuta, već da su mermerne ploče samo ofarbane.

"Da se to skinulo, tu gde su bile okačene utege, morali bismo da skinemo loš materijal, sigurno bi se videlo kako su te kotve učvršćene za krov. One su učvršćene na određeni način i imale su ulogu da nose nadstrešnicu. Ja sam u međuvremenu čuo od nekih arhitekata da je sve to imalo konstruktivnu ulogu da vuče krov pošto ima veliki raspon unutra, ja to ne znam, ali bez obzira na sve, da je sve to skinuto sigurno bi se videlo na čemu stoje te utege, pa bi se onda možda još u to vreme intervenisalo", objašnjava sagovornik 021.rs.

Kako navodi Đajić, u to vreme još niko nije pričao da će se nadstrešnica opterećivati metalom, staklom i drugim materijalima.

U toku radova je, navodi on, upućivan poziv CIP-u da doprojektuje određene faze.

"Vi kad radite projekat rekonstrukcije ovako ozbiljne i velike zgrade, ne znate šta vas čeka. Praktično, taj prvi osnovni projekat se može zvati idejnim projektom. A kad se sve završi sad bi trebalo da se uradi projekat izvedenog stanja, koji ne znam da li će biti. Jedan od najvećih propusta jeste da projektant nije uopšte angažovan kao nadzor u fazi radova, nego je dovedena firma 'Utiber' koja će da vrši nadzor i onda je stalno bio problem, hoće li CIP da doprojektuje ili neće, koliko to košta, i tako dalje. Jednostavno u toj organizaciji je puno, puno propusta, ko je sve to tako smislio, ne znam", priča Đajić.

Što se same stabilnosti zgrade posle pada nadstrešnice tiče, Đajić kaže da to svakako treba proveriti, naročito posle izjava nekih arhitekata o tome šta je bila njena funkcija.

"Jer ona očigledno nije imala funkciju da zaštiti ljude od kiše, jer je bila prozirna, ona je samo imala te okvire i vazdušne prostore koje su oni kasnije opteretili metalom i staklom. Zato treba uzeti projekte gospodina Farkaša pa videti zašto je on pravio takvu nadstrešnicu - da li je pravio samo iz estetike ili je pravio zbog funkcionalnosti. Da je ona ostala takva kakva jeste, ja sam siguran da nikad ne bi pala - to je činjenica", naglašava Đajić.

Upravo zbog toga se i oglasio kada je čuo izjavu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića koji je na dan tragedije rekao da ništa nije rađeno na nadstrešnici.

"Pa nije pala sama od sebe. Rekao sam 'ne dam, hoću da izađem i kažem da to nije tačno, nemojte da lažete narod, izginuli su ljudi'", priča Đajić za 021.rs.

Što se tiče galerije koja je izgrađena, a koju su neki ljudi pominjali, on nije primetio problem ni u projektovanju, ni u izradi.

"Galerija je i bila u projektu, ona je rađena kasnije, kad sam ja otišao, ali dok sam ja dolazio, dole su iskopane temeljne rupe, gde je urađen beton, tako da galerija stoji na svojim stubovima i ona je stabilna, tu nema opasnosti. Ona se oslanja na stubove koji su dole, prilazi do južne fasade, ali nju nose stubovi koji su betonski koji su kasnije obloženi", objašnjava on.

Naš sagovornik navodi i da su tokom izgradnje okna za liftove, okna bila puna vode. Ipak, što se tiče panoramskog lifta koji je napravljen kao veza sa galerijom, tu je, kaže on, iskopana rupa od dva metra koja je betonirana, pa on stoji stabilno na tlu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Nesreća na Železničkoj stanici

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Стеван

05.11.2024 • 10:10

Rekonstrukcija

Bazen na Spensu je dva puta rekonstruisan. Posle prve rekonstrukcije je i dalje curio i ispuštao vodu. Pa je gradonačelnik Vučević rekao da će biti sakcionisani izvođači. Šta se o tome zna danas??

13 3 +10
Lanmi

05.11.2024 • 07:26

Mala analiza

Ni na jednom snimku nesreće se ne čuje sirena za opasnost. Da li ona uopšte postoji tamo? Šta da je bio požar? Da li se na bilo kojoj fotografiji vidi ijedan detektor dima? Da li su zaposleni u stanici prošli bilo koju vežbu šta raditi u vanrednoj situaciji, ko uključuje sirenu? Mnogo, mnogo pitanja.

9 7 +2
Više nego jasno

04.11.2024 • 20:06

i krajnje ozbiljno

Ako nije ishodovana upotrebna dozvola, onda postupajući građevinski inspektor i dva lica iznad njega u hijerarhiji treba odmah sami da uđu u zatvor.
(Desetina drugih dolazi za njima.)

41 8 +33

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.