Menu 021

Elektronska izložba o Savi Šumanoviću Biblioteke Matice srpske

Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu o Savi Šumanoviću, a povodom 125 godina od rođenja jednog od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka.
Novi Sad 10.01.2021. | 13:37
Postavka, koju čini izbor Šumanovićevih dela, kao i literature o njemu, može se pogledati od 11. do 28. januara u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs.
 
Autorka izložbe je Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović. 
 
Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima od oca Milutina i majke Perside, rođene Tubić. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu završava 1918. i tada počinje javno da izlaže svoja dela.
 
U svojim ranim delima Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom.
 
U jesen 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj, ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva.
Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvuˮ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvoˮ, dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva.
 
Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao Doručak na travi koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku Pijana lađa koju je izložio na salonu nezavisnih. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne.
Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: Luksemburški park, Crveni ćilim, Most na Seni. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam.
 
Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana Šidijanke, a kasnije na ciklusu Beračice, posvećenom berbi grožđa. Na izložbi u Beogradu septembra 1939. izložio je 401 platno.
 
Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile ustaše i odvele u  Sremsku Mitrovicu gde su svi streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.
Autor: 021
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • nema
    11.01.2021 13:25
    ništa onde
    razučarani posetioci.....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest