Gotovo svaki stariji Novosađanin voli danas da se pohvali da je poznavao Miroslava Miku Antića ili još više da kaže da je sedeo sa njim u nekoj kafani i pio.
Foto: 021 (arhivske fotografije)
Međutim, tu se sve priče o njemu završavaju, uz pomen pesama koje su svima poznate iz školskih udžbenika. Međutim, Antić, rođen u Mokrinu 1932. godine, nije bio samo uspešan pesnik i boem, nego i vrstan novinar koji je veliki deo karijere proveo u novosadskom Dnevniku i njegovim raznim izdanjima.
Direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev kaže da je svojim reportažama, intervjuima i tekstovima uglavnom na novosadskim stranicama Antić učinio da ovaj list tih godina bude nezaobilazno štivo u Novom Sadu.
"On je godinama pisao za ovaj novosadski dnevni list, pisao je reportaže i specifične žanrove koji su prestavljali kombinaciju malih književnih priča i reporterskih zapisa koji su uglavnom bili naslovljeni sa 'Obično petkom'. Tu su bili i intervjui sa poznatim javnim ličnostima pod imenom 'Žurnal Miroslava Antića'. Upravo kroz ovaj deo svog stvaralačkog rada pokušavao je da kritikuje i prikazuje realnost, te je postao najprepoznatljivije lice Dnevnika i zahvaljujući njemu tada je ovaj list postao sastavni deo svake novosadske porodice", priča Đurđev.
Prema njegovim rečima, Antić je radio i za televiziju, a mnogi i danas smatraju da je njegov dokumentarni film "Spomenik" iz 1968. godine doveo do toga da Novi Sad dobije dostojno obeležje nastradalima u Novosadskoj raciji 1942. godine.
"Snimanjem ovog filma, koji je prvenstveno sjajno filmsko svedočanstvo sa pričom o tom strašnom stradanju sa izjavama brojnih svedoka, čime je sačuvano za istoriju izvore za dalja istraživanja, on je verovatno i uzrokovao to da Novi Sad tri godine kasnije dobije i pravo spomen obeležje na Keju", kaže direktor Istorijskog arhiva grada.
Antić je i kao novinar i kao pisac i javna ličnost pokušao da ukaže na ono što ne valja u jugoslovenskom društvu.
Teško je dati ocenu o tome koliko je uspevao u svojoj nameri da ukaže na ono loše. Svet je napustio 1986. godine, pred sam početak nacionalnih sukoba na ovim prostorima.
Sve vlasti koje su došle posle Drugog svetskog rata gradile su svoj legitimitet na relaciji spram te velike tragedije. Jedni su bili osloboditelji, drugi su bili žrtve, treći kolaboratori...
Jedino što pouzdano znamo o Drugom svetskom ratu je da nismo u stanju da ga okončamo.
Odmah nakon Jogurt revolucije počelo je organizovano brisanje arhive TVNS koja nije bila po volji Miloševićevim ordonansima. Čitav serijal vrhunskih emisija koji je rađen početkom osamdesetih i u kojem je Miroslav Antić bio domaćin poznatim umetnicima iz cele SFRJ obrisan je jednom odlukom tadašnjeg direktora!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Samo u poslednjih nekoliko meseci Novi Sad je dobio nekoliko murala, od kojih su neki posvećeni poznatim ličnostima, neki apstraktni, a neki prava umetnička dela sa porukom.
Pre ovog vremena u kojem smo svi fotoreporteri, u kojem nema trenutka, događaja ili doživljala koji neprekidnim škljocanjem nismo obesmislili, bili su samo Jovan, Branko, Martin, Dragutin, Andraš, Stevan, Miljan, Čila, Jaroslav, Ana, nekoliko Slobodana... Bilo nam je dovoljno da oni za nas zaustave vreme. Danas su to, zapravo, jedine fotografije koje čuvamo, sve druge, telefonom "iškljocane", zaboravljene su i resajklbinovane.
Poslednji novosadski tramvaj, odnosno tramvajska prikolica broj 13, marke "Ganc", godinama stoji u garaži Gradskog saobraćajnog preduzeća i čeka neka bolja vremena za restauraciju.
"Postoji izreka koja kaže da je zemlja lozi majka, nebo joj je otac, a klima sudbina", priča za 021.rs profesorica Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Tatjana Pivac.
Nekada su se u Novom Sadu, naročito u centru grada, mogle pronaći brojne zanatlije - od obućara do krznara. Danas, retki čuvaju tu tradiciju, ali to ih čini i posebnim i primamljivim za ljubitelje starih zanata i pojedine turiste.
Podbara, čiji je sastavni deo Almaški kraj, najstariji je deo Novog Sada, a tu se nalazi i jedna od najpoznatijih i najmanjih ulica u gradu - Lađarska.
Prva srpska čitaonica svoj rad započela je upravo u Novom Sadu i to davne 1845. godine, pa nije ni čudno da Novosađani i danas vole da čitaju, otkrivaju nova dela i dele svoja razmišljanja o knjigama.
Novi Sad danas ima više od 800 kilometara ulica, a tu su i neasfaltirane i neoznačene ulice. Međutim, samo nekoliko ulica je ostalo na istom mestu kao i kada je pre tri veka osnovano naselje.
Centralni novosadski trg, Trg slobode okružen je nizom lepih građevina, ali se zbog svoje veličine uvek izdvajala Crkva Imena Marijinog koju Novosađani zovu "Katedrala".
.jpg "Štrand i Novi Sad: Kako se nekada brinulo o javnom moralu na dunavskoj plaži")
.jpg "FOTO: Dunavski je park je nekada bio rukavac velike reke, a sedenje u njemu se naplaćivalo")
.jpg "FOTO Prisetite se poslednjeg Balaševićevog koncerta u Novom Sadu: Ne dajte se barabama kad do sad niste")
Komentari 3
Piško
Jedino što pouzdano znamo o Drugom svetskom ratu je da nismo u stanju da ga okončamo.
EX TVNS...
Hvala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar