Ekonomsko osnaživanje žena ključ njihove sigurnosti
Ekonomsko osnaživanje žena je jedan od ključnih faktora kada je reč o donošenju odluke o napuštanju nasilnika.
Upravo iz tog razloga je veoma bitan projekat kojim se pruža mogućnost zapošljavanja žena koje su pretrpele rodno zasnovano nasilje. Kao garant boljeg život za žrtve nasilja jeste sprovođenje Konvencije saveta Evrope, prema kojoj je predviđeno upravo ekonomsko osnaživanje žrtava.
Podizanje svesti o postojanju žrtava nasilja je veoma bitno, ne samo kada je reč o poslodavcima, nego i o sveobuhvatnoj javnosti. Izdvajanjima Pokrajinskog sekreterijata za zapošljavanje i ravnopravnost polova, sami poslodavci ne moraju da izdvajaju novčana sredstva za plate zaposlenih žena.
U sprovođenju celokupnog projekta veoma veliku ulogu imaju poslodavci, jer često od njihove volje i motivisanosti zavisi kako će se stvari odvijati. Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin ističe da se na edukovanju poslodavaca radi dosta. "Imamo više radionica preko kojih edukujemo poslodavce o tome šta je porodično nasilje, kako se manifestuje, kako se može prepoznati, i naravno, šta mi možemo poslodavci možemo učiniti povodom toga. Sami problem ne možemo rešiti, ali naš doprinos je zaista velik", kazao je Krstin za 021.rs.
Koordinatorka Centra za podršku ženama Biljana Stepanov za 021.rs kaže da postoji pomoć državnih institucija, ali da ujedno postoje i problemi. "Neke institucije sistema reaguju otvorenije od drugih. Moramo priznati da, kada je u pitanju zapošljavanje žena, imamo pozitivnu praksu. Pokrajina nam je odobrila zapošljavanje šest žena žrtava nasilja u inkluzivnu radionicu za proizvodnju igračaka, tako da, donekle postoji napredak. Problem koji postoji je u tome što ne možemo da zadržavamo već obučene žene, nego Nacionalna služba za zapošljavanje novih, sa kojima ne možemo puno toga da uradimo", poručila je Stepanov.
Edukacija predstavlja svakako jedan od načina kojim se postiže viši nivo svesti, međutim uvek se postavlja koliko su poslodavci spremni da izdvoje svog vremena za to, ali i koliku motivaciju imaju. Stanko Krstin priznaje da je prijatno iznenađen brojem poslodavaca koji se odazvao razgovorima o postojećem problemu. "Na osnovu radionica i razgovora mogu da kažem da zainteresovanost postoji. Međutim, ako neko kaže da je malo urađeno, složiću se sa njim. Ali to ne znači da treba da odustanemo, nego da radimo još više", priča naš sagovornik.
Da zainteresovanost poslodavaca za društvene teme, može i njima da bude korisno, potvrđuje Stepanov, koja ističe da će skoro svi poslodavci nastaviti da koriste sredstva iz ovog programa. “Svi su zaista zadovoljni ženama koje su radile kod njih i uglavnom svi žele da nastave da nastave ili da prošire trenutnu saradnju”, ističe Stepanov.
Ipak i pored svih napora organizacija koja se bave ovim pitanjem i poslodavaca, malo toga može biti učinjeno ukoliko ne postoji država koja bi poduprela akciju. U društvu u kojem je stopa nezaposlenosti visoka, deluje normalno da do nesuglasica dolazi pri zapošljavanju novih radnika. Često se događa slučaj da institucije ne prepoznaju ko je žrtva nasilja i na taj način neko može da izostane bez pomoći.
Tokom svog rada Stepanov se susrela sa mnogobrojnim problemima koji su povezani sa društvenim institucijama. Prema njenim rečima, neke državne institucije ne razumeju suštinu stvari. Problemi su različite prirode, a ponekad čak dođe i do nerazumevanja oko toga ko je žrtva, a ko ne.
“Kada državnim institucijama podnesemo spisak žrtava iz naše evidencije, oni se pozivaju na to da samo Centar za socijalni rad može da kaže ko je žrtva. Na taj način se narušava naš integritet. Mi smo jesmo nevladina organizacija, ali ne radimo izvan sistemo, nego smo deo njega. Zakonom je jasno definisano ko može da bude pružalac usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, i to su svakako nevladine organizacije”, rekla je Stepanov za 021.rs.
Sa stanjem i ponašanjem države nezadovoljan je i Krstin. On ističe da se problem odnosa države prema žrtava proteže kroz čitav sistem, počevši od policije.
“Mi imamo taj problem da kada dođe do nasilja, iz kuće se iseljava žrtva, a ne nasilnik. Time dolazi do toga da posle fizičkog nasilja, žrtva preživljava maltretiranje sistema. Sudstvo je takođe ogroman problem, jer je veoma konzervativno i rešava probleme otuđeno od građana, što je nedopustivo”, oštar je Krstin.
Inkluzivna radionica igračaka
Ipak, i pored svih problema, funkcionisanje je moguće. Dokaz za to je inkluzivna radionica za proizvodnju igračaka. Lutkarnica je zamišljena kao radionica u kojoj bi žene naučile mnoge nove veštine. Na taj način, žene žrtve stiču prihode, a radionica postaje samoodrživa.
“Mi smo kroz marketinško istraživanje tržišta utvrdili da domaćih lutaka nedostaje, te da se na tržištu uglavnom nalaze one koje su uglavnom nekvalitetne i ne zadovoljavaju ekološke standarde. U tome smo prepoznali našu priliku”, rekla je Stepanov za 021.rs.
Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
