Kako je Glastonbury okupio i staro i mlado

Na ovim prostorima obično jedino svadbe i slave okupe sve generacije, i staro i mlado, što bi rekla narodna pesma.

Mada je centralna ideja proslava početka zajedničkog života dvoje ljudi ili potvrda jedinstva jedne porodice, stvari nisu uvek blistave i jednostavne. Generacijski jaz najpre postane problem kada treba da se bira muzika, pa se obično pravi kompromis - red narodnjaka/tamburaša za starije, pa onda pop-rok hitovi za mlađe. Sve to naravno zavisi od prirode događaja i učesnika, moguće su različite kombinacije. 

Proslavu ljubavi ili jedinstva takođe umeju da pokvare pijani ujaci, tinejdžeri na pečurkama i dobre stare političke rasprave "eksperata" koje mogu imati dnevno-politički ili međunarodni karakter. Sve je to deo tog folklora, okupljanja svih generacija jednom ili više puta godišnje - na ovim prostorima. Zato sam ja, da vam budem iskren, odavno počeo da izbegavam te proslave, potvrde i godišnjice zarad sopstvenog zdravlja. Mada želim da verujem da su bar vaša iskustva bolja, te da se radije sećate žurki u ateljeima na tvrđavi, nego pijanih hvalospeva o Miloševiću ili Putinu. 

U najneverovatnijoj analogiji koja je u medijima ikada upotrebljena, ja zapravo želim da vam pričam o britanskom festivalu Glastonbury. Ovaj veliki muzički događaj inspirisan kontrakulturom šezdesetih već decenijama (uz prekide) okuplja više stotina hiljada ljubitelja rokenrola i blata. Međutim, poslednjih godina organizatori su odlučili da se okrenu i mlađoj publici, pa su mesto na najvećoj bini počele da preuzimaju pop i hip-hop zvezde. To je kod redovnih starijih posetilaca festivala izazvalo besne reakcije: oštre redakcijske komentare, lamentiranje na Fejsbuku i tradicionalni cinizam na Tviteru. 
 
Međutim, nakon dve godine pauze zbog "znate-već-koga", Glastonbury festival se vratio i čini se da je ujedinio i staro i mlado. To potvrđuje lajnap koji je sa jedne strane okupio decu poput Bili Ajliš i Oliviju Rodrigo, ali i ujake, strine i dede kao što su Pol Makartni, Dajana Ros i Herbi Henkok. 
 
Dakle, vreme je za (pro)slavu koja jednom godišnje okupi sve generacije. I ja ću da idem na Glastonbury, "samo sutra", tako da sam tugu utopio na YouTube kanalu BBC music. Tamo nećete naći prasetinu, jagneće pečenje ili rusku salatu, ali možda pronađete vašu pesmu. Evo šta sam ja pronašao. 
 
Nisam fan džeza, ne znam da li to dolazi sa godinama ili ne, ali ako postoji neko ko je taj žanr pomerio kao široj publici to je svakako Herbi Henkok. Ovaj osamdesetdvogodišnji pijanista iza sebe ima 41 studijski album, i meni je zadovoljstvo slušati džez fank klasike poput albuma "Head Hunters" ili kompoziciju "Cantaloupe Island". Kao što je primetio jedan komentator, bubanj je posebno impresivan kod ove izvedbe. 
 
 
Album "Screamadelica" škotske grupe Primal Scream pojavio se u pravo vreme. Alternativna gitarska muzika iz osamdesetih počela je da flertuje sa elektronskim zvukom, posebno acid house scenom koja se rađala krajem osamdesetih. Bend je bio otvoren za sve uticaje i stvorena je ova antologijska ploča. 
Trideset godina kasnije na bini koja nosi ime Džona Pila dobili smo možda i najbolju verziju pesme "Moving On Up". Orgulje i gospel hor su sa druge planete, uigrana kombinacija gibson-marshal je nepogrešiva, a Bobi Gilespi je po mom mišljenu morao da ima makar malu ulogu u filmu Trejnspoting. Divni su i kadrovi iz publike - u prvim redovima su matorci odrasli uz Primal Scream, okruženi klincima koji očigledno uživaju u muzičkom času istorije. 
 
  
 
 
Kao što su sastavi Idles i Fontaines D. C. u potpunosti zaslužili pažnju publike i medija kada je reč o postpunk žanru, slično možemo da kažemo za američku grupu Turnstile. Samo što u ovom slučaju govorimo o hardkoru bendu ima sjajno producirane gitare, odlične aranžmane sa promenama ritma i neuobičajenu upotrebu perkusija. 
 
Zaista su osveženje na sceni, i iako će vas vratiti u devedesete kada su se mešali hardkor, metal i grandž, Turnstile su uspeli u nečemu što je danas za pank retko - privukli su mladu publiku. Potražite njihovu poslednju ploču "Glow On" (2021.) i dobiće red čistokrvnog američkog hardkor panka, prstohvat indie rok gitara, neočekivani elektronski sempl i očekivanu metal solažu. Jako uzbudljiv bend. 
 
  • miletićeva

    08.07.2022 12:28
    pozdrav ivanu
    Super su ti tekstovi. Malo humora, malo ironijske distance ali se može ponešto i naučiti :)
  • ex chapman

    08.07.2022 10:11
    fuj
    ma kakav Glastonbury, Exit je najbolji festival na svetu, uvek i bio i bice
    oni kad naprave muzicki festival npr. u Windsoru, onda nek se jave :D

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Zabava - Muzika