Zašto neki ljudi ne plaču?

Istražujući zašto ljudi plaču naučnici su izgubili iz fokusa i pitanje šta je sa ljudima koji ne mogu da "puste suzu". Tek nedavno i ovo pitanje je počelo da intrigira istraživače.
Naučnici ne mogu da se usaglase ni oko pitanja zašto ljudi plaču. Čarls Darvin je definisao suze kao besciljne, a 150 godina kasnije plakanje predstavlja jednu od najveći misterija ljudskog organizma.
 
Neke druge vrste plaču, ali je to refleksno, kao posledica reakcije na bol. Ljudska bića su jedina vrsta kojoj su suze posledica neke emotivne reakcije. Kod beba, plač igra ključnu ulogu u komunikaciji sa odraslima. Šta je sa odraslima, nije baš najjasnije. Činjenica je da suze pokreću jake emocije, ali zašto?
 
Istraživači su se više fokusirali na emotivne reakcije, a ne na fizičke procese koji su samo nusprodukt. "Naučnici nisu zainteresovani za leptire u stomaku, ali jesu za ljubav", kaže Ad Vingerhoets, profesor sa Univerziteta u Tilburgu, u Holandiji, koji je jedan od vodećih istraživača u svetu kada je fenomen plakanja u pitanju.
 
Plakanje je više od simptoma tuge, pokazao je Vingerhoets. Okidač za suze su osećanja, bilo da se radi o empatiji, iznenađenju, besu ili ljutnji. I za razliku od leptirića u stomaku koje samo mi možemo da osetimo, suze su jasan znak i drugima da smo pod uticajem neke jake emocije.
 
Darvin nije bio jedini koji je imao jasno izraženo mišljenje o tome zašto ljudi plaču. Prema nekim procenama, ljudi su se bavili ovim pitanjem i oko 1500. godine p.n.e. Tokom vekova ljudi su verovali da suze dolaze iz srca. Najstariji testament opisuje suze kao nusprodkut kada se tečnost iz srca preliva i pretvara u suze, navodi Vingerhotes. Kasnije, u Hipokratovo doba, verovalo se da je um okidač za suze. U XVII veku preovlađivalo je mišljenje da su emocije, posebno ljubav, povezane sa srcem. Srce je to koje generiše vodenu paru, koja potom dolazi do glave, kondenzuje se u blizini očiju i tako suze mogu da poteku.
 
Suze pokreću socijalno povezivanje
 
Tek 1662. godine danski naučnik Nils Stensen otkrio je da su žlezde odgovorne za suze. Stensenova teorija je da su suze jednostavno način da se održi vlažnost očiju. Od tada mnogo je teorija o fenomenu suza, neke su i smešne, a druge opstaju uprkos nedostatku dokaza.
 
Jedna od teorija koja nailazi na potvrdu je da suze pokreću socijalno povezivanje i veze među ljudima. Dok je većina životinja rođena skoro formirana, ljudi se rađaju potpuno bespomoćni. Čak i kod odraslih ljudi, koji su fizički i emocionalno zreli, povremeno se javlja period bespomoćnosti. "Plakanje je signal da postoji problem koji trenutno niste u stanju da rešite", kaže Džonatan Rotenberg, profesor psihologije na Univerzitetu u Floridi.
 
Naučnici su došli do dokaza da se suze, kao emotivna reakcija, razlikuju od onih koje se javljaju dok sečemo luk. To može da objasni zašto suze šalju tako snažan emotivni signal drugima. Pored enzima, lipida, elektrolita koji čine sastav svih suza, suze izazvane emocijama sadrže i proteine. Jedna od teorija je i da ovaj sadržaj proteina omogućava da se suze zadrže duže na licu.
 
Suze takođe pokazuju drugima da smo ranjivi, što je bitno za povezivanje među ljudima. "Iste neuronska područja mozga aktiviraju se kada vidimo da je neko emotivno uzbuđen i kada se nama to dešava. U određenom trenutnku suze su postale okidač da se aktivira empatija. Zapravo, biti u stanju ispoljiti emocije kroz suze i biti u stanju da se odgovori na to je veoma važan deo ljudskog bića", kaže Trimbl.
 
Jedna od teorija je i da suze mogu da se iskoriste za manipulaciju. Tako prema jednom istraživanju ženske suze sadrže supstancu koja dovodi do seksualnog uzbuđenja muškaraca.
 
Postavlja se pitanje šta je sa ljudima koji ne mogu da zaplaču?
 
Ako su suze važne za međuljudske odnose, znači li to da ljudi koji nemaju suze ne mogu da imaju kvalitetnu socijalnu interakciju? To je istraživao klinički psiholog Kord Benek, profesor sa Univerziteta u Kaselu. Imao je terapije sa oko 120 ljudi, da bi ustanovio da su ljudi koji ne mogu da zaplaču povučeniji i da svoje odnose opisuju kao manje prisne. Takođe, oni su iskusili više negativih osećanja kao što su bes, ljutnja, gađenje, nego što je to slučaj sa ljudima koji mogu da zaplaču.
 
Nema dokaza da plakanje pozitivno utiče na zdravlje. Ipak, ostaje mit da predstavlja psihičku i fizičku detoksikaciju. Zabluda je i da nakon plakanja osećamo olakšanje. Istraživanja su pokazala da se, ako ništa drugo, ne osećamo dobro nakon plakanja.
 
Moderna istraživanja o plakanju su još uvek u povoju, ali nedavna otkrića pokazuju da su mnogo značajnije nego što se verovalo. "Suze su veoma bitne za ljudsku prirodu. Plačemo jer osećamo potrebu za drugim ljudima. Zato Darvin nije bio u pravu", smatra Vingerhoets.
 
Autor: Time

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Miris vagine osvaja galeriju Tejt

Jedan od najkontroverzinijih umetničkih projekata ove godine 11. oktobra u galeriju Tejt u Londonu, gde će američka "umetnica mirisa" Anika Ji predstaviti svoj novi projekat.