Menu 021

Majčino telo donirao bolnici, oni ga razneli eksplozivom

Šta se događa nakon što neko odluči da nakon smrti neke bliske osobe njeno telo donira za medicinska istraživanja? Na to pitanje ne znamo baš konkretan odgovor, osim onog da se u nekim laboratorijima na tim leševima sprovode istraživanja.
Život 18.08.2019. | 23:31
Toliko znaju i oni koji te leševe, iz humanih želja, doniraju. 
 
Međutim, čini se da se radi svašta, i to niz stvari koje oni koji su telo donirali ni ne znaju, a možda je i bolje da ne znaju. 
 
"Biological Resource Centre" u Arizoni zatvoren je 2014. godine zbog ilegalne prodaje organa protiv želje donatora. Po dokumentaciji je jasno da su se porodice onih čija su tela donirana nadali da će se koristiti za naučna i medicinska istraživanja. Među njima je Džim Staufer koji je telo svoje majke donirao za potrebe istraživanja Alchajmerove bolesti, barem je tako mislio da će biti. 
 
Kasnije je saznao da ga je iskoristila vojska koja je na njenom telu istraživala eksploziv i njegove efekte. Na obrascima koje je dobio od centra posebno je označio "ne" pored pitanja dajete li svoj pristanak da se telo koristi za testiranje eksploziva. 
 
Upravo taj kontroverzni centar za doniranje u kojem su agenti FBI-a među ostalima pronašli i "kantu glava" i telo sastavljeno od raznih delova s različitih leševa poput Frankeštajna, prodali su leš njegove majke američkoj vojsci. Staufer im je poverio telo svoje majke u nadi da će ga donirati za neurološka istraživanja Alchajmerove bolesti od koje je i sama obolela pet godina pre smrti, piše "Njujork post".  
 
"Nisam naivna osoba, ali u ovakvoj situaciji ni ne pada vam na pamet da bi se nešto takvo moglo dogoditi, pa im verujete, a oni su to poverenje zloupotrebili", rekao je. 
 
Nekoliko dana kasnije dobio je kutiju za koju su mu rekli da se u njoj nalazi veći deo pepela njegove majke. Međutim, godinama kasnije otkriveno je da je telo njegove majke samo jedno od mnogih prodatih američkoj vojsci za testiranje uticaja eksplozivnih naprava na ljudsko telo.  
 
"Ona je navodno bila zavezana u stolici na nekakvom aparatu, a ispod je bio detonator kako bi se dobila predstava o tome kroz šta ljudsko telo prolazi kad vozilo udari eksplozivni uređaj", kaže.  
 
Vlasnik centra Stiven Gor krivicu je priznao 2015. godine, ali je dobio uslovnu kaznu. Mnoge porodice sada tuže njega i kompaniju zbog lošeg rukovanja telima i nepoštovanja njihovih želja koje su mu pismeno dali u obrascima za pristanak.  
 
"Nije ga bilo briga za porodice, nije ga bilo briga za te ljude ni za njihova osećanja. Uopšte me ne zanima šta će ga ova serija tužbi finansijski uništiti, kao ni to što ću i sam biti među onima koji će ga do toga dovesti", naglašava Staufer. 
 
Regulacija doniranja tela u SAD-u 
 
Doniranje organa je posebno regulisano, ali doniranje tela nije. Kupovina ili prodaja tela je zločin, ali naplaćuje se određena svota za neke "postupke" s tim telom, u što je uključeno skladištenje, transport ili uklanjanje. Cena za te postupke ostavljena je ustanovama na samostalno odlučivanje, a kao što nije regulisana cena, tako nije poznato ni koliko se takvih tela tako donira godišnje. Pretpostavlja se da je reč o hiljadama, doniraju se za potrebe edukacije i istraživanja, a oni koji to čine veruju da će se tela koristi u medicinske svrhe, piše BBC.  
 
Na univerzitetima se na leševima edukuju studenti medicine, a na antropološkom univerzitetu poznatom po nazivu "The Body Farm", pokazuju se i različite tehnike, npr. u slučaju obrazovanja forenzičara o tome šta se događa sa telima koja se raspadaju. Ono što se s telom događa zavisi od toga u koji ga centar pošalju. 
 
"Svako ko želi da donira telo u svrhu istraživanja mora da sazna koja je svrha organizacije u koju doniraju, bez obzira da li je reč o akademskoj instituciji, državnoj ili privatnoj kompaniji", kaže Brandi Šmit sa Univerziteta Kalifornija. 
 
 
Trenutne regulative, kako kaže, nisu dovoljne da bi zaštitile donatora ili one koji se bave istraživanjem. 
 
"Nedostatak specifične regulacije doveo je do tragične zloupotrebe namere davalaca ili porodice da učine nešto pozitivno. Trenutni propisi trebalo bi da budu oštriji a proces davanja odobrenja jasniji kako bi porodice mogle da donesu informisane izbore", kaže Šmit. 
 
Nekoliko pravilnika propisuje način na koji bi trebalo da se postupa sa telima, među kojima je i jasno naznačeno da je potrebno jasno opisati "upotrebu leševa u edukativne svrhe".  Zatvoreni centar u kojem su pronađeni delovi tela nije bio akreditovan i funkcionisao je kao komercijalna institucija. Nudio je besplatan prevoz tela, dolazak po njih i besplatno kremiranje i tako postao privlačan siromašnijim porodicama. 
 
"Ljudi koji razmišljaju o donaciji mogu biti u ranjivom stanju i pogrešno je iskorišćavati njihovu tugu ili nameru", kaže Šmit. 
 
Doniranje tela u drugim delovima sveta  
 
U Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj organizacija "Human Tissue Authority" izdaje licence i kontroliše organizacije kojima se doniraju tela za medicinsko istraživanje. Oko 19 takvih institucija prihvata doniranje tela, a ljudi će uglavnom odabrati onu koja im je najbliža ili su najbliži sredinama iz kojih potiču.  
 
U ostalim zemljama iz verskih razloga takve odluke retko se donose. U nekim afričkim zemljama i donacija organa je tabu tema, a skrnavljenje tela suprotno je veri. 
 
U Kataru već 12 godina funkcioniše bolnica u kojoj se delovi tela uvoze i koriste za najsavremenija medicinska istraživanja.
 
Bolnica Aspetar otvorena  je 2007. godine pod programom Visiting Surgeons za lekare iz svih krajeva sveta, koji koriste "uzorke". To je birokratski posao u kojem učestvuje šest ministarstava, a pravi delovi tela (većinom ramena, kolena, zglobovi i torzo) uvoze se, mahom iz SAD-a.  
 
Iako je ova ružna priča skrenula pažnju na industriju doniranja tela, taj čin se smatra neprocenjivim za razumevanje funkcionisanja ljudskog tela. 
 
 
Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj Suzan Poter, starije gospođe iz Denvera koja je 2015. godine svoje telo donirala dr Viku Špiceru sa Kolorado univerziteta za njegov projekat "Visible Human", program koji pretvara leševe u virtuelne uzorke. Njeno telo je zaleđeno i isečeno na 27.000 komada tankih poput vlasi kose. Svaki deo je fotografisan, a Poter je sada poznata kao "besmrtni leš", s obzirom da sad postoji 3D slika njenog tela.
Autor: Express.hr
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest