Od Bukurešta do Brisela i od Lisabona do Liona, pandemija je pokrenula neviđena ulaganja u biciklizam.
"Bicikl(izam) je veliki pobednik... Ovaj trenutak nam je pokazao potencijal biciklizma da promeni naše gradove i naše živote", kaže Džil Voren iz Evropske biciklističke federacije, čije je sedište u Briselu.
BBC piše o tome na šta je između ostalog potrošen novac i kakvi bi mogli da budu dugoročni efekti investicija u biciklizam na primerima Milana, Pariza, Brisela i Amsterdama. "U Milanu smo pokušali da izgradimo biciklističke staze i ranije, ali vozači automobila su protestovali", kaže Pjerfrančesko Maran, zamenik gradonačelnika za pitanja urbanizma.
On kaže da su mu skrenuli pažnju da je bio potreban korona virus da bi biciklističke staze bile uvedene.Industrijski centar u severnoj Italiji bio je jedan od prvih gradova u Evropi koji je investirao u biciklizam kao vid gradskog prevoza od izbijanja pandemije. Urađeno je 35 kilometara novih biciklističkih staza, iako su mnoge od njih privremene.
"Većina ljudi koja sada vozi bicikl ranije je koristila javni prevoz. Sada im treba alternativa. Pre korone imali smo 1.000 biciklista (na glavnoj trgovačkoj ulici), sada ih imamo 7.000", rekao je Maran.
Regionalne vlasti potrošile su 115 miliona evra za podsticanje biciklizma, a vlada je obećala subvencije do 500 evra ako građani žele da kupe nov bicikl ili električni trotinet kako bi manje gužve bile u javnom prevozu. U Parizu, zamenik gradonačelnika David Belijar govori o "revoluciji" kada je reč o velikoj transformaciji francuske prestonice sa uloženih 20 miliona evra.
Francuska vlada nudi subvenciju od 50 evra za troškove popravki bicikala, a da bi uspostavila biciklističku kulturu vlada nudi i besplatne časove vožnje bicikla. Broj biciklista u saobraćaju povećan je za 27 odsto u poređenju sa prošlom godinom.
U Briselu je postavljeno 40 kilometara biciklističkih staza u najprometnijim delovima grada. Da bi se obezbedio prostor za poštovanje distance, uvedena je zona u kojoj pešaci i biciklisti imaju prednost nad automobilima. Zbog većeg broja biciklista i pešaka od izbijanja epidemije, ograničenja brzine su izmenjena u celom gradu.
Još u aprilu je regionalni ministar saobraćaja Elke Van den Brant uputio apel stanovnicima da izbegavaju javni prevoz. Čini se da su uvedene mere ohrabrile ljude da pređu na bicikl. U isto vreme prošle godine na ulicama Brisela bilo je 44 odsto manje biciklista nego ove godine.
Za razliku od drugih evropskih gradova, Amsterdam je imao biciklističku infrastrukturu mnogo pre pandemije. Holandska prestonica ima više bicikala nego ljudi i 767 km dobro uspostavljenih biciklističkih staza.
Međutim, korona virus uticao je na gradsku mobilnost i u Amsterdamu, gde je zabeležena neočekivana prodaja električnih i kargo bicikala. Ostaje pitanje da li će ovaj prelazak na bicikl biti trajan. Džil Voren iz Evropske biciklističke federacije kaže da su za to potrebni politička volja, ulaganja, angažovanje građana koji to žele, navodi BBC, ističući i pozitivnu stranu koju je biciklistički bum imao na biznis.
Komentari 4
Aki
fbp
Piško
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar