Bebe počinju da usvajaju veštinu govora mnogo ranije nego što se mislilo
Bebe su kao mali detektivi, koji neprestano sabiraju dokaze o svetu oko sebe.
Foto: Pixabay
Kada beba gleda u nas dok govorimo, to je zato što hvata više od zvukova - ona uči kako se ti zvuci stvaraju, a kako pokazuje novo istraživanje, to čine mnogo ranije nego što se do sada mislilo.
Nedavna studija istraživača sa Univerziteta u Sidneju, objavljena u "Developmental Science", pokazuje da ovaj neverovatan proces usvajanja jezika počinje već u uzrastu od četiri meseca, što razbija staro uverenje da bebe uče ove obrasce tek nakon što se prilagode svom maternjem jeziku između šest i 12 meseci starosti.
Ovi nalazi takođe daju priliku da se na adekvatan način podrže deca koja su u riziku od razvojnog kašnjenja, prenosi RTS.
Sortiranje zvukova
Do svog prvog rođendana, bebe već imaju fino podešene uši za zvuke maternjeg jezika kroz proces koji se naziva perceptivno podešavanje. Njihov mozak sortira niz zvukova kako bi se fokusirao na one koji su najvažniji.
Ali u prvih šest meseci bebe mogu da razlikuju zvukove jezika koje nikada nisu čule. Na primer, mogle bi da razlikuju određene kontraste na hindiju koje ne izgovaraju odrasli govornici njihovog maternjeg jezika ili da identifikuju jedinstvene tonove na mandarinskom, čak i ako odrastaju u domaćinstvu u kom se govori drugi jezik.
Ova neverovatna sposobnost ne traje večno. Između šest i 12 meseci, bebe počinju da sužavaju fokus na zvukove koje najčešće čuju. Za samoglasnike ovo fino podešavanje počinje oko šest meseci, dok suglasnici slede nakon približno deset meseci.
Bebe zumiraju zvukove koji su važni, kao što je razlika između "r" i "l", dok gube osetljivost na zvukove koje ne čuju redovno.
Do sada su istraživači mislili da je ovaj proces sužavanja potreban kako bi bebe počele da uče složenije jezičke veštine, kao što je otkrivanje da se "b" i "d" razlikuju jer se jedan pravi usnama, a drugi vrhom jezika.
Međutim, pomenuta studija je pokazala da bebe od četiri meseca već uče kako se fizički stvaraju zvukovi, mnogo pre nego što ovo sužavanje počne.
Učenje mini jezika
Zamislite da slušate nekoga kako govori jezik koji ne znate. Čak i ako ne razumete reči, možda ćete primetiti kako se njihove usne ili jezik pomeraju. Ovo mogu da urade i četvoromesečne bebe.
Da bi to pokazali, naučnici su sproveli eksperiment sa 34 bebe, uzrasta od četiri do šest meseci. Napravili su igru "podudaranje uzorka" koristeći dva napravljena mini-jezika. Jedan jezik je imao reči sa usnenim samoglasnicima (p, b, m), dok je drugi koristio zubne (t, d, c, s, z). Svaka reč bila je uparena sa slikom iz crtanog filma - meduza za reči na usnenim i rak za reči sa zubnim. Snimak reči je pušten u isto vreme kada je prikazana njena uparena slika.
Ove slike su pomogle da se uvidi da li bebe mogu da povežu svaki mini-jezik sa tačnom slikom.
Nakon što su bebe naučile ove mini-jezike i njihove parove slika, umesto da čuju reči, gledale su video-snimke lica osobe koje izgovara nove reči iz istih mini-jezika ali bez zvuka.
Na nekim video-snimcima lice je odgovaralo crtanom filmu koji su ranije naučili. U drugima nije. Zatim je praćeno koliko dugo su bebe gledale video zapise - uobičajena metoda koju istraživači koriste da vide šta privlači njihovu pažnju.
Bebe inače duže gledaju stvari koje ih iznenađuju ili zanimaju, a kraće stvari koje su im poznate, što istraživačima pomaže da razumeju kako obrađuju i prepoznaju ono što vide.
Rezultati su bili jasni: bebe su značajno duže gledale video-snimke na kojima je lice odgovaralo onome što su naučile. Ovo je pokazalo da ranije nisu samo pasivno slušale - one su aktivno učile pravila mini-jezika i povezivale to znanje sa onim što su videli.
Pročitaj još
Jednostavno rečeno, to znači da četvoromesečne bebe mogu da povežu tačke između zvuka i vida. Ova rana sposobnost uočavanja obrazaca u tome kako nastaju zvukovi je osnova za kasnije učenje jezika. Kao da njihovi mozgovi već postavljaju temelje za izgovaranje prvih reči.
Ovo otkriće menja ono što se mislilo o ranom učenju jezika beba i ukazuje da bebe počinju da otkrivaju obrasce sa četiri meseca, mnogo pre nego što počnu da se perceptivno prilagođavaju zvucima svog maternjeg jezika između šest i 12 meseci.
Ovi nalazi otvaraju nekoliko zanimljivih pitanja. Na primer, kako odrastanje u dvojezičnom domu utiče na ovu sposobnost? Da li bi bebe mogle da iskoriste ovu veštinu da nauče obrasce na potpuno novim jezicima?
Naučnici će nastaviti da istražuju ova pitanja i otkrivaju načine na koje mozak beba postavlja scenu za učenje jedne od najsloženijih ljudskih veština: jezika.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Smenjen načelnik novosadske policije Goran Radonjić")
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Šta su Multipraktik i zvučni nameštaj: Više od šperploče
16.05.2025.•
1
Nastao kao odgovor na potrebu za kvalitetnijim materijalom, Multipraktik danas nadilazi funkciju obične šperploče, a iza njega stoji neobična priča koja počinje u jednoj garaži u Senti.
Šestogodišnjeg sina za kaznu na Noć veštica hteo da ostavi u šumi, a vukao ga i kolima 100 metara
14.05.2025.•
0
Sud u francuskom gradu Nansiju osudio je na 18 meseci uslovne zatvorske kazne čoveka koji je želeo da kazni svog sina tako što ga je za Noć veštica ostavio u šumi.
U Japanu u poslednjih skoro 50 godina nije bilo ovoliko malo dece
05.05.2025.•
0
Iako se Japan bori da preokrene trend pada stope rađanja, broj dece u Japanu smanjuje se 44. godinu zaredom, dostigavši ove godine novi rekordno nizak nivo, pokazali su podaci vlade te zemlje.
Više je razloga zbog kojih bebi glava može biti vruća, evo kada to treba da zabrine
04.05.2025.•
0
Ako ste nedavno postali roditelji, verovatno ste primetili da vaša beba ponekad ima vruću glavu. Ovo može biti prilično alarmantno, posebno ako prvo pomislite na groznicu.
Španija zabranila registraciju dece rođene surogat majčinstvom u inostranstvu
04.05.2025.•
1
Španska vlada zabranila je svojim ambasadama i konzulatima da registruju decu rođenu surogat materinstvom u inostranstvu.
Da podstakne rađanje više beba: Mađarska doživotno oslobodila poreza na dohodak majke dvoje dece
30.04.2025.•
4
Mađarski parlament je velikom većinom usvojio paket zakona o naknadama za majke, kojim se doživotno oslobađaju poreza na dohodak majke sa najmanje dvoje dece.
Deca su možda naporna kada stalno pitaju "zašto", ali je važno da ih ne prekidate - evo zašto
27.04.2025.•
0
Roditelji znaju koliko iscrpljujuće može biti kada dete postavi dvadeset pitanja "zašto" u pola sata. Ipak, koliko god ta faza bila izazovna, ona je izuzetno važna za razvoj deteta.
Stopa nataliteta u SAD porasla - zahvaljujući majkama starijim od 40
27.04.2025.•
2
Posle godina poražavajućih naslova o smanjenju nataliteta u svetu, stopa nataliteta u SAD je neznatno porasla 2024. godine, prema preliminarnim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Namirnice koje ne bi trebalo da dajete vašim mališanima
27.04.2025.•
0
Kada se radi o ishrani dece, vrlo je važno znati koju hranu treba davati, a koju je bolje izbegavati do određenih godina.
Porođaj carskim rezom u Turskoj je zabranjen, osim u izuzetnim slučajevima
27.04.2025.•
0
Tursko ministarstvo zdravlja zabranjuje planirane carske rezove u klinikama.
VIDEO: Jednostavan trik za zamršene kablove
26.04.2025.•
0
Koliko puta vam se desilo da izvučete kabl iz fioke, torbe ili džepa i otkrijete da je pretvoren u čvor na kom bi vam i mornari pozavideli?
Naučnici otkrili pravi razlog zašto bebe udaraju u stomak
13.04.2025.•
0
Udaranje bebe u stomak je nešto što svaka trudnica očekuje. Potresi su takođe pokazatelj da trudnoća napreduje kako treba.
Deca sve duže žive sa roditeljima: Sociološkinja i etnolog o tome šta sve doprinosi tom trendu
13.04.2025.•
5
Najnovija studija Republičkog zavoda za statistiku o životu mladih u Srbiji otkrila je zabrinjavajuće trendove koji ukazuju na sve kasnije osamostaljivanje mlađih generacija.
Ako nekad mešate imena svoje dece, čak ih zovete i po imenu kućnih ljubimaca - to je normalno
13.04.2025.•
0
Iako vam se deca mogu rugati zbog toga, mešanje njihovih imena, čak i muških sa ženskim, izuzetno je uobičajeno.
Italija menja lične karte: Vraća se oznaka "roditelj" umesto "majka" i "otac"
10.04.2025.•
1
Vrhovni sud Italije je presudio da će u italijanske lične karte biti vraćena oznaka "roditelj", umesto "otac" ili "majka", kako bi se sprečila diskriminacija istopolnih parova.
Naizgled neobične pojave kod novorođenčadi koje su zapravo sasvim normalne
06.04.2025.•
0
Određena ponašanja i pojave kod tek rođenih beba poput grgljanja ili čestog kijanja njihovim roditeljima možda mogu delovati čudno i neobično, međutim, ona su sasvim normalan deo razvoja.
Zabrinjavajući trend: Sve više prvaka dolazi u školu u pelenama
06.04.2025.•
4
Prva generacija dece rođene tokom pandemije 2020. godine u nekim zemljama već kreće u školu, a učitelji širom Evrope upozoravaju na zabrinjavajući trend.
RZS: Srbija u trećoj deceniji depopulacije, sve više vanbračnih parova i jednoroditeljskih porodica
30.03.2025.•
4
Srbija je u trećoj deceniji depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovnika, u kojoj dominira negativan prirodni priraštaj, ali je značajan i doprinos negativnog migracionog salda.
Analiza pokazala: Ove zemlje su najbolje za porodice i odgoj dece
23.03.2025.•
0
Dok na pomen odgoja dece mnogi najboljima smatraju skandinavske zemlje, na prvom mestu Remitly-eve top liste država za porodice iznenađujuće se našla Šri Lanka, a na osnovu istraživanja niza faktora.
Studija pokazala: Bebe pamte više nego što mislite
23.03.2025.•
0
Prve godine života period su intenzivnog učenja, ali ljudi se toga obično ne sećaju, što je pojava poznata kao infantilna amnezija.
Deci nikad ne treba braniti ovih 10 stvari
23.03.2025.•
0
Podsticati decu da isprobavaju nove stvari, uče i razvijaju se gradi njihovo samopouzdanje i otpornost i pomaže im da postanu baš onakvi ljudi kakve bi roditelji hteli.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar