Tako španski grad Barselona nastoji da ograniči izgradnju hotela, Muzej Luvr u glavnom gradu Francuske u maju ove godine nije radio jer je prekomerna navala posetilaca savladala osoblje, a holandski grad Amsterdam je pokrenuo kampanju da bi turiste srpečio da po ulicama piju i mokre.
Ta tri grada su među deset evropskih koji su letos zajedničkim pismom izrazili zabrinutost zbog "eksplozivnog rasta" iznajmljivanja stanova turistima preko internet-platforme "Airbnb" i drugih.
Zabrinutost zbog "prekomernog turističkog rasta" se povećava, ali stanovnici EU putuju više nego ikada ranije i na odmor i na vikend-putovanja: više od polovine građana EU svake godine putuje iz zadovoljstva. Politiko je objavio niz tabela o evropskom turizmu koje, između ostalog, svedoče da, posle pada prouzrokovanog ekonomskom krizom, broj noćenja u turističkom smeštaju u EU neprestano raste: od 2009. do 2017. porastao je za 29,3 odsto.
Po tome je mala Letonija prva sa skokom od 189 odsto, ali je na drugom mestu Hrvatska s rastom broja noćenja od 130 procenata u tom razdoblju. Većina ostalih zemalja EU je na znatno manjim, ali takođe impresivnim procentima: između 30 i 50 odsto rasta.
Španija je i dalje "glavno žarište" turizma u EU, piše "Politiko", jer je 2017. imala više od 300 miliona registrovanih noćenja. Slede Velika Britanija (279 miliona), Italija (210 miliona) i Francuska (133 miliona), a iza nje su Grčka, Austrija, Nemačka i Hrvatska.
Među stanovnicima EU po svojoj zemlji najviše putuju Britanci (476 miliona noćenja domaćih gostiju), zatim Španci (471 milion) i Francuzi (433 miliona noćenja domaćih gostiju). Ponovo gledano po broju noćenja, najpopularnija odredišta turista u EU su Kanarska ostrva (93 miliona noćenja), hrvatska obala Jadrana (77 miliona), Balearska ostrva Španije (64 miliona).
Najviše po inostranstvu putuju državljani teritorijalno malih zemalja EU, što zbog njihove veličine nije neobično: Luksemburga (92 odsto svih putovanja), Malte (80 odsto), Kipra (76 odsto), Slovenije (72 odsto).
Iz odnosa broja noćenja i broja stanovnika proizlazi da je najveće turističko opterećenje 2017. godine bilo na Malti: čak 20.000 noćenja na 1.000 stanovnika. Po tome je Hrvatska druga (19.300), Kipar je treći (18.600), a slede Austrija, Grčka i Španija.
Iz pravila "što je više domaćeg stanovništva, više je i turista" iskaču Malta (devet miliona noćenja turista na 460.000 stanovnika) i Hrvatska (80 miliona noćenja turista, a samo četiri miliona stanovnika), a po tome su na dnu Rumunija (26 miliona noćenja na 19 miliona stanovnika) i Poljska (83 miliona noćenja na 38 miliona stanovnika).
EU ukupno nudi čak 31 milion "turističkih kreveta", od čega je trećina samo u Francuskoj i Italiji. Ali, gledano na drugi način, po odnosu broja svojih "turističkih kreveta po stanovniku", na čelu EU je Hrvatska s 255 "turističkih kreveta" na 1.000 stanovnika. Slede je Grčka i Austrija.
Po broju stanova za dnevni najam, London je prvi u EU, jer ih je ove godine tamo za to registrovano čak 77.000, preko platforme "Airbnb". Pariz je po tome drugi, a Rim treći.
Ono što domaćine najviše zanima je potrošnja turista. Šveđani (6.219 evra godišnje) i Danci (4.206 evra godišnje) 2017. godine bili su najveće trošadžije u EU. Šveđanin je kao turista trošio čak 17 puta više od prosečnog bugarskog turiste (364 evra) s dna liste, piše "Politiko".
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 6
Lice i naličje
Nekada su delovi (nekadašnje Juge) uz obalu Jadrana bili pasivni krajevi, krš i kamen, sa nešto malo dobro čuvane obradive zemlje. Bez industrije, bez mogućnosti zarade. Mladi su odlazili u pomorce, u pečalbare, u velike gradove, ostavljali su stare u starim kućama.
Onda je počeo period "renesanse", počeo se razvijati turizam. Gradila su se radnička odmarališta, pa hoteli, "furešti" , radnici iz unutrašnjosti su dobili priliku da vide i okuse more, a meštani da zarade koji dinar. Tako je to počelo i svima je bilo dobro.
Činjenica je da ni tada meštani nisu voleli "furešte", pogotovo oni starilji, ali su voleli novac koji bi od njih dobili, i neretko, ostatak godine živeli od onoga što bi zaradili u sezoni izdajući sobe.
Turizam je izgradio i otrgao od bede mnoge priobalne, nekad siromašne krajeve u celoj Evropi.
Sada su druga vremena, drugi ljudi, drugačija situacija, sve je svima dostupno, svi na neki način "grabe" život ne bi li u svom kratkom veku što više doživeli, videli, iskusili.
To je dovedeno do apsurda.
Nesa
Novosađanka
Požurite, uskoro ni mi nećemo stati pod šljivu, a kamoli vi!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar