Menu 021

Put pod noge: Kuba - Zemlja u kojoj vreme drugačije teče

Najveća greška kad je u pitanju putovanje na Kubu je očekivati nešto, jer šta god da očekujete, bilo dobro ili loše, nije ni približno stvarnosti.
Život 02.01.2020. | 11:00 > 18:22
Put pod noge: Kuba - Zemlja u kojoj vreme drugačije teče
Foto: Dragana Prica

Kuba je zemlja u koju ljudi idu zato što misle da je tamo vreme stalo. Žele taj osećaj jednostavnijih vremena, životne radosti i neužurbanosti.

Istina je da vreme na Kubi zapravo ide napred. Ne za sve ljude i ne u svim delovima. Zato i možete u roku od 30 minuta šetnje da vidite dekicu u pocepanoj odeći koji prodaje novine "Granma" za jedan evro i pevuši tradicionalnu pesmu i klince koji na ajfonima i blutut zvučnicima puštaju regeton.

Na vlasti je trenutno prvi predsednik koji se rodio posle revolucije. Uvode se mnoge promene koje se nama čine suptilne, ali njima su ogromne. Mnogi ljudi upravo zato misle da su ovo poslednje godine kada može da se ode u ovu karipsku zemlju i da se iskusi ona Kuba koju smo viđali na filmovima i fotografijama.

Verovatno su u pravu. Već sada je velika većina tih "filmskih" scena prisutna samo zbog turista i teško je naći nešto autentično kubansko, ali je još uvek moguće.

"Spasi me, na mojim ulicama još ima istorije", Havana

U Havani se može videti mnoštvo murala i grafita, ali ovaj jedan natpis koji se pojavljuje na više zgrada u Centralnoj Havani (deo grada nalik brazilskim favelama, ali sa prelepom, doduše oronulom, arhitekturom i bez trunke nasilja) verovatno je najupečatljiviji.

Ove reči na raspaloj fasadi neke zgrade koja je sigurno nekad bila veličanstvena su toliko istinite da bole. Kada pogled ode na podnožje te i okolnih zgrada moguće je videti ljude svih generacija kako sede ispred svojih domova i pričaju, igraju fudbal ili slušaju muziku.

S jedne strane tužno, jer znaš da ti ljudi nemaju ništa više. S druge strane, na trenutke se čini da im ništa više nije ni potrebno.

Malo niže ka moru stiže se do Stare Havane. Postoji jasna granica koja odvaja ova dva dela grada i kao da prolaskom kroz portal prolaziš u neku drugu dimenziju.

Stara Havana "ulickana" je za turiste. Fasade su sređene, bašte kafića prepune, kokteli se prosto prelivaju sa stolova.

Zgrada "Kapitolija", napravljena po ugledu na američki "Kapitol" (samo veća, jer nikad dosta takmičenja) stoji neustrašivo na obodu Stare Havane podsećajući na neka druga vremena kada je Kuba bila bogata, a Kubanci jednako siromašni kao sada, ako ne i više.

Duž severne strane Centralne Havane ka četvrti Vedado proteže se osam kilometara dugačko šetalište uz more - Malekon.

Ovde se uveče skupljaju Kubanci koji sviraju, pevaju, pričaju, a u poslednje vreme koriste i internet, jer je jedno od retkih mesta gde se može uhvatiti besplatan vajfaj.

Vedado, inače, znači "zabranjeno" na španskom. Kraj je tako nazvan jer je nekada bio zatvorena vojna zona koju su koristili španski kolonijalisti.

Danas, to je deo grada u kom se mešaju relativno moderne zgrade i vile stare skoro dva veka. Tu se nalazi i Hotel Nacional, legendarno odmaralište za poznate ličnosti poput Vinstona Čerčila, Džona Vejna i Frenka Sinatre.

Jedno vreme, ovaj hotel bio je sedište američke mafije, pa se u njemu i 1946. godine dogodila čuvena "konferencija mafije" koja je i inspirisala sastanak mafije u drugom delu filmskog klasika "Kum". Ako imate sreće, u baru hola slavnih Hotela Nacional, moći ćete da probate "mafija mohito" napravljen od ruke šarmantnog barmena Anhela koji pevuši kubanske pesme dok mućka ovo piće.

U blizini je i Trg revolucije, najpoznatiji po "muralu" Ernesta Če Gevare. Trg pokriva površinu od 12 kilometara, bez ijednog centimetra hlada. Užareni beton na 40 stepeni na kratko može da skrene pažnju sa veličanstvenog memorijala ocu kubanske nezavisnosti Hose Martiju, koji je ujedno i najviša zgrada u Havani.

Kao i većina latinoameričkih gradova, Havana ima svog Hrista na brdu. Statua "Christo de Cuba" razlikuje se od ostalih po tome što jednu ruku drži u položaju kao da je u njoj čaša ruma, a drugu kao da je u pitanju cigara. I po tome se Kubanci razlikuju od njihovih komšija - religija nikada, ni pre komunizma, nije igrala važnu ulogu u njihovim životima.

Imaju neka svoja sujeverja pomešana iz različitih verovanja, veruju u ono dobro i ono loše u ljudima.

"Stavi malo ruma na to"

Šta bi ljudi u Havani dali da imaju vodu kao u Zrenjaninu? Zaista, voda u prestonici Kube izaziva mučninu i prilikom pranja zuba i tuširanja.

Zato morate da kupujete "vodu broj jedan na Kubi", što nije teško biti budući da jedinu flaširanu vodu proizvodi državna kompanija. Nevoljama nikad kraja, pa tako u marketima neretko dolazi do nestašice vode.

Kubanski marketi su posebna priča. Od desetak rafova, bar pet je prazno. Od pet preostalih, na bar tri su različiste vrste ruma - tu nestašicu ovde nećete videti. Nije ni čudo, onda, što se u Havani najčešće preživljava na rumu i koktelima od ruma.

Kad smo kod koktela, nikad nećete videti velikodušnije barmene, bar kada je u pitanju rum. Ne postoji merica kojom se procenjuje koliko se ruma sipa. Ova dragocena tekućina toči se direktno iz flaše i nakon pozamašnog cuga, barmen vas uvek upita da li biste možda još alkohola.

U mestu nedaleko od Havane čuven je "anti-stres" koktel koji je zapravo bezalkoholna pinja kolada uz koju dobijete flašu ruma pa sipate po svojoj proceni.

Mohito je nezaobilazan, ali prava draž je u Hemingvejevom omiljenom napitku - daikiriju. Ništa ne može da vas izvuče iz vrelog letnjeg dana kao frape od leda i ruma. Naći ćete ga u svakom lokalu, ali morate probati i onaj u Floriditi, kolevci daikirija, gde ga je, kažu, Hemingvej lično osmislio.

Rum je, inače, na Kubi nešto poput rakije u Srbiji - lek za sve boljke.

"Hoćeš li da naučiš da igraš salsu?"

Uđite u bilo koji klub, hotel ili mesto na kom se pušta muzika i videćete kubanske parove (od 15 do 95 godina) kako se hvale svojim senzualnim pokretima koji njima toliko lako i prirodno idu. Ako ih gledate dovoljno dugo, čežnjivo i zavidno, neko će vam prići da vas pita da li želite da vas nauči nekoliko koraka.

Ovo se ne dešava samo u klubovima. Ljudi u sred noći sedeći ispred svojih kuća će vas pitati da li želite da uđete da vam pokažu koji korak. Ako vas neko vidi da stidljivo na ulici pokušavate da izimitirate osnovne salsa pokrete, osetiće se slobodnim da vam da savet.

Kada padne tropska kiša, Kubanci se neće skloniti sa ulice. Naprotiv, ovo će iskoristiti da naprave osvežavajuću žurku. Nemojte propustiti da igrate sa njima, čak iako ne znate korake, sve je u želji.

Najbolje muzičko iskustvo na Kubi svakako je nastup "Buena Vista Social Club", legendarne kubanske grupe muzičara koji na scenu donose onu Kubu koju svi želimo da vidimo i koja polako nestaje.

Klub "Rosalia de Castro" je neprocenjivo iskustvo, jer je u pitanju drugi sprat kolonijalne zgrade sa otvorenim krovom i veličanstvenim stubovima, ali slični koncerti dešavaju se po čitavoj Havani.

Živa muzika je, inače, svuda, po ceo dan - od ranog jutra do kasnih večernjih časova.

Muzika je duboko ukorenjena u svakog Kubanca, pa se tako često može videti grupa policajaca koja umesto da stoji strateški raspoređena zajedno sluša bend koji svira u baru. Mladi koji su davno prevazišli ove "seoske" tonove i dalje žive za muziku, samo onu malo moderniju i "zapadniju".

Džez je, takođe, neizostavan deo kubanske muzičke kulture, pa tako u mnogim klubovima, naročito u Vedadu, možete pronaći neverovatno talentovane muzičare.

Bezbednost u saobraćaju, šta je to?

Ako planirate da se vozite taksijem na Kubi, ni ne pomišljajte na to da vežete pojas, jer u većini slučajeva pojasa neće ni biti. Jedino gde možete da ga nađete je državni taksi, koji je ujedno i jedini u kom imate određene cene i ne morate da se cenjkate.

Za sve druge, pak, bilo bi dobro da znate španski, jer retko ko zna engleski, i vrlo je moguće da će na neki način pokušati da vas nasamare (više o tome kasnije). Ako želite da se vozite u prelepim oldtajmerima, taksisti će pokušati dodatno da vam naplate zato što je "el clasico". Mada, iako vas prevare za koji “kuk” (kubanski turistički dolar), vožnja ovim kabrioletima kroz stare četvrti Havane je magičan osećaj.

"Koko taksi" je apsolutno nenormalno sredstvo prevoza koje je otvoreno sa obe strane i, s obzirom na to kako voze, šanse da ispadnete su prilično velike. Na stranu sve to, ludački je zabavno.

Ostale vrste prevoza uključuju gradski autobus (skoro besplatan), bici taksi i kočije.

Raskoš ukusa

Kubanska kuhinja može se uporediti sa haotičnim kolaž emisijama u kojima se u istoj prostoriji nalaze umetnici, rok bendovi, kulturno-umetnička društva i naučnici - ima svega i ništa ne ide jedno uz drugo. No, posle obroka ili dva, naviknete se na to bogatstvo ukusa koje se nekako sastavi u harmoničan sklop u vašim ustima.

Banana čips ide uz sve i fantastičan je. Pirinač je takođe neizostavan, valjda zato što ga imaju u izobilju. Morski plodovi su sveži i sjajno pripremljeni (i ne, ne možete kupiti jastoga za dolar, to je česta zabluda, ali može se naći po pristupačnoj ceni od nekih šest, sedam dolara uz sve priloge).

Najčuvenije kubansko nacionalno jelo je "ropa vieja" (stara odeća). U pitanju je sočno sporo kuvano meso (najčešće govedina), kombinovano sa kukuruzom, pirinčem, crnim pasuljem i, često, banana čipsom.

Cene obroka u Havani kreću se od četiri do 15 dolara (za 15 često možete da nađete pun obrok, koji uključuje čorbu, glavno jelo i neki čudan desert poput sira umočenog u džem).

Ako doručkujete u "casa particular” (privatni smeštaj) za doručak ćete svako jutro dobijati jedno te isto, i to ovim redom: šolja kafe, voćni sok, tanjir sa voćem (guava, lubenica, banana, ananas i najlepši mango na svetu), omlet sa dva parčeta sira i dva parčeta salame i hleb i maslac uz to.

Turisti = Hodajući novac

Ne treba biti genije da shvatiš da su stanovnici Kube siromašni. Vidi se na svakom uglu. Čuje se od svake Kubanke koja od turistkinja traži šminku ili odeću ili od svakog Kubanca koji ti traži jedan kuk (CUC - kubanski konvertibilni pezos, odnosno turistički dolar, otprilike vrednosti kao jedan evro).

Ono što je važno znati da je na Kubi bakšiš stvar osnovne kulture. I to ne samo bakšiš kelneru, već često i svakom muzičaru pojedinačno, vozaču autobusa, taksisti, turističkom vodiču, recepcioneru koji ti pozove taksi…

Neretko će Kubanci pokušati da vas prevare. Da vam "uvale" cigare, tvrdeći da je neki "nacionalni festival cigara", da vam kao kusur vrate kubanski dolar, daleko manje vrednosti od vašeg turističkog. Doleteće do vas u tradicionalnoj nošnji da se slikaju i onda će vam tražiti pet kuka za sliku.

To može da bude užasno iritantno dok ne stavite stvari u perspektivu. Za njih vi ste bogati turisti koji su došli metalnom letelicom koja je za njih nezamislivo skupa. Zarađujete mnogo više od njih i svi ste isti, bez obzira da li ste iz Nemačke ili Srbije. Godinama unazad turisti su ih gledali i fotografisali kao životinje u zoološkom vrtu. Jedan kuk vama zapravo ne čini veliku razlliku.

Ako se u retkim slučajevima desi da vam neko ne traži novac, cenite taj trenutak. Taj neko zapravo želi da razgovara sa vama. Obično su to stariji ljudi koji samo žele da ih neko sasluša, a priče koje možete čuti od njih su pravo blago - od Fidelovog govora na dan ulaska u Havanu, do reakcija na vest o Čeovoj smrti.

Ceo grad je kanta za smeće

Verovatno najgora stvar u Havani (ovo nije baš toliko karakteristično za druge, manje gradove) je navika da se smeće baca svuda. I to bez obzira o kakvom smeću je reč. Nemojte se začuditi ako pet dana zaredom budete preskakali svinjsku glavu koja tako neobavezno stoji na sred trotoara u Centralnoj Havani.

Ako šutnete mrtvog pacova šetajući kroz Vedado diveći se visokim zgradama - dešava se. Ako vidite da neko nonšalantno baca kesu sa smećem ispred svojih vrata - i to je tipično za Havanu.

Centralna Havana, inače, ima taj neki užegli miris znoja, hrane kojoj je istekao rok, povremeno i mrtvih životinja. Nekako se naviknete da strateški zapušite nos kad prolazite kroz ove ulice, a na kraju vam postane normalno.

Kuba izvan Havane

Dok je Havana najkoloritnija i svakako najpopularnija destinacija na Kubi, postoje i drugi gradovi koje treba istražiti.

Varadero je najčešće lokacija ka kojoj se svi putnici izmoreni od "živosti" Havane upute. Prelepa plaža prekrivena belim peskom i najdivnije more koje je moguće videti dva su glavna razloga za to. Osim uživanja na plaži, u ovom letovalištu nema mnogo aktivnosti. U predvečerje se organizuju neki programi slični Kelerman odmaralištu iz "Prljavog Plesa". Možete otići u "Calle 62" (Ulica 62) što je doslovno ulica koja se tokom noći zatvori rampa i onda možete da igrate salsu i slušate muziku na sred puta.

Santa Klara je gradić u koji ljudi odlaze zbog jedne stvari - mauzolej Če Gevare. Če Gevara ima status sveca na Kubi. I dok će neki ljudi slobodno reći da im ne nedostaje Fidel ili da nisu baš načisto sa njegovim nasleđem, protiv Čea niko neće zucnuti. Zato u njegovom mauzoleju nema fotografisanja i mora da bude mrtva tišina. Sve to doprinosi osećaju kao da ste na nekom svetom mestu.

Trinidad, grad koji kao da je izašao iz filma "Pirati sa Kariba" predstavlja neku sasvim drugačiju Kubu, pravu tropsku u kojoj nema mnogo španskog kolonijalnog nasleđa. Ulice ne izgledaju realno, više kao da su naslikane i okačene u neku galeriju nacionalne umetnosti. Ljudi su opušteniji nego u Havani i radije ulaze u razgovore ne tražeći ništa.

Za malo "mirnije" vode, možete krenuti put Sijenfuegosa, lučkog gradića koji bi se duhom mogao uporediti sa Novim Sadom.

Od Havane moguće je uzeti i turu do Vinjalesa, regiona u kom se gaji duvan, i koji je poznat po predivnoj prirodi.

"Najlepša zemlja koju su ljudske oči ikada videle"

Ovo su reči koje je, navodno, Kristofer Kolumbo rekao kada je "otkrio" Kubu. Danas, to nije mišljenje koje dele mnogi.

Da biste zaista tako videli Kubu, morate da prihvatite sve, i dobro i loše, u vezi sa njom. Morate da prihvatite neverovatnu radost i mnoštvo pitanja lokalaca. Morate da razumete da je radno vreme muzeja i ostalih ustanova relativno.

Morate da date bakšiš svakom za najmanju uslugu. Morate da ignorišete svinjsku glavu na trotoaru. Morate da zaigrate salsu na ulici. Morate da razumete njihovu ljubav prema revoluciji, ali i isfrustriranost istom.

Morate da sednete u park ili na Malekon ako hoćete da koristite internet. Morate da u prodavnici uzmete "ono što ima", a nema mnogo. Morate da prihvatite i cenite njihov nacionalni ponos, jer često, to je jedino što imaju.

Možete li to? Ako možete, onda Kuba zaista jeste najlepša zemlja koju su ljudske oči ikada videle.

Autor: Dragana Prica Kovačević, dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Ljilja
    08.01.2020 06:47
    Kuba je predivna,ljudi posebno
    U Kobu sam odlazila uzastopno 5 godina. Najviše me iznenadilo to što su za nas medicinske usluge skoro pa džaba. Ovaj novinar je dosta toga napisao istinito. Ali nemajte se razočarati. Putovati Kubom je pravo zadovoljstvo. Ljudi su predivni. Taksi nisam imala potrebe uzimati,jer rentati auto je za nas sitnica. Puno su kreativni,tako da su im slike i umjetnine dosta pristupačne. Jako sam se sprijateljila sa ljudima iz hotela tako da su me zvali kod njih na večere. Lopster im je prava poslastica. Moj savjet vam je ako želute ići na Kubu, obavezno koristite usluge masažera i frizera. Pravi su profesionalci i vrlo su školovani za te usluge, koje uopšte nisu skupe. Konobari su svi jako obrazovani i skoro svi imaju po neki fakultet. Tim poslom se bave jer više zarade, nego da rade u svojoj struci. Sobaricama obavezno ponesite neki poklon i bit ćete zadovoljni njihovim uslugama.
  • Miki
    03.01.2020 09:22
    Pre mesec dana sam pricao sa kubancima koji su dosli u Novi sad, da bi odavde(ne treba im viza za nas)dalje usli u EU pa pravac Spanija..Dakle zivot je tamo za ne pozeleti. Plate su do 50 usd.Raul Kastro je toboz predao vlast liberalnom predsedniku,bla bla..svi su jeftina radna snaga po hotelima lux katogorije gde bogati stranci orgijaju,a oni ih sluze.. Cene su standardne,kao kod nas. Cena mesa 5usd kilogram.Zdravstvo, da besplatno je, al ako imas veze doci ces na red.Ako nemas veze,nemas para-crkni. Viseclana su domacinstva jer svi zajedno dele primanja i od toga zive po njih 25 u kuci...Ono sto sam cuo duboko me je iznenadilo. Kao i njih,kad sam rekao da smo 99 bombardovani.Nisu verovali pa sam ih vodio do mostova...Sve u svemu, oni se ovde,nasih "lepota" ne mogu nagledati,ali..dzabe lepote kad nismo EU pa idu ili za moldaviju pa odande za poljsku ili iz Srbije za Cro... idilicna prica...
  • goran
    03.01.2020 09:02
    Kuba je predivna a najvise im cestitam zbog toga sto su se otrgnuli iz zagrljaja ruske cizme.
  • ...
    02.01.2020 21:52
    Da li kubanci smeju da putuju u inostranstvo?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest