Vlasnici koji primete da njihov ljubimac poslednjih meseci pije više vode nego obično, mokri svako malo, ima izrazito dobar apetiti, pogotovo za jaku hranu, a u isto vreme je konstantno umoran i bezvoljan - treba da se upute sa psom u veterinarsku ordinaciju, piše sajt
Magazin pas.
Iako ovi simptomi pojedinačno ne moraju da odaju znake bilo kakve bolesti, zajedno upućuju na dijabetes. Šećerna bolest napada i čovekovog najboljeg prijatelja. Kako ljubimac ne može sam da se žali na simtome, najbitnije je, slažu se veterinari, da vlasnik obrati pažnju na kombinaciju promenjenih aktivnosti svog psećeg prijatelja.
Ono što stručnjaci prvo ističu kao simtom koji se lako može uočiti jeste - promena kilaže. Gojazni psi znatno su skloniji ovoj bolesti od mršavih, a šećerna bolest se dvostruko češće javlja i kod ženki u periodu pre teranja nego kod mužjaka. Još jedan razlog da se vlasniku upali lampica koja ukazuje na dijabetes jeste i prisustvo ove bolesti kod drugih pasa iz istog legla ili roditelja njegovog ljubimca, a pojedine vrste pasa nekoliko su puta sklonije da postanu šećeraši od ostalih.
- Kod dijabetesa je bitno da vlasnik primeti određenu kombinaciju simptoma - kaže Nikoleta Kostić iz veterinarske klinike Novak.
- Ukoliko ljubimac pije više vode i onda, logično, više mokri, to ne mora da ukazuje na šećernu bolest. Ipak, ako uz to još mršavi iako jede normalno, treba da se obrate veterinaru kako bi se dijagnoza što pre utvrdila i lečenje počelo na vreme. Još jedan od simptoma jesu i problemi s vidom zbog kojih životinja zanosi u hodu ili je slaba kad se oslanja na zadnje noge. Neki psi i povraćaju ili su bez apetita - dodaje ona. Dijabetes može i da se oseti. U brojnim slučajevima, ljubimčev prirodan miris se menja i nalikuje na miris sličan acetonu.
Terapija
Dijabetes mora da se leči. Baš zato je blagovremeno reagovanje najbolji način da vlasnici pomognu svom psu. U praksi gotovo svi psi dijabetičari dobijaju terapiju insulinom, koji se daje injekcijom dva do tri puta dnevno.
Osim terapije insulinom, psi, na žalost, često moraju da zaborave na hranu koju im je dotad sa stola bacao vlasnik. Kako je jedan od načina lečenja i dijeta, ona se najčešće sastoji od gotove medicinske hrane koja se daje kao zamena za obroke, čak i za ljubimce koji dotad nisu jeli hranu za pse.
Još jedan od zadataka za vlasnika čijem se ljubimcu dijagnostikuje šećerna bolest, jeste da ga stavi na "pokretnu traku". Vežbom i umerenim kretanjem smanjuje se količina šećera u krvi, pa je i ovo bitna terapija u lečenju dijabetesa. Kod ženskih životinja se preporučuje kastracija, jer se na taj način smanjuje mogućnost promena u nivoima hormona tokom teranja, a samim tim i disbalans nivoa glukoze u krvi. Ako se utvrdi postojanje dijabetesa, u kasnijim terapijama bi trebalo izbegavati i korišćenje kortikosteroida.
Kontrola
Uz pravilno unošenje lekova i pratećih saveta stručnjaka, psi šećeraši mogu da žive godinama! Krucijalno za nošenje s dijabetesom jesu stalne kontrole i istrajnost u lečenju, koliko god ona delovala zahtevno i za ljubimca i za njegovog vlasnika. Ipak, savetuju veterinari, oni koji budu uporni moći će svom psu da obezbede normalan život. Mada deluje da će se životinja u početku osećati lošije jer mora svakodnevno da vežba ili joj se menja ishrana na koju je navikla, kod psa će se ubrzo uočiti poboljšanje jer će kombinacijom tretmana životinji biti bolje.
Ukoliko se bolest ne kontroliše, može da dođe do brojnih komplikacija. Pored toga što povišen šećer u krvi svakodnevno utiče na to kako se ljubimac oseća, pa povećava osećaj umora, utrnulosti, dolazi i do promene ponašanja psećeg cimera. On može postati mrzovoljan, pa čak i agresivan ukoliko vlasnik, koji nije primetio simtome, pokuša da ga primora na dotadašnje normalne aktivnosti. Dugoročno nelečenje dijabetesa za životinju može da bude i kobno.
Medicina
Vlasnicima obolelih ljubimaca često je lakše da se nose sa bolešću svog psa - kada im se objasni zašto se dijabetes pojavljuje. Jedno od najčešćih oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod pasa je dijabetes melitus. To je hronično stanje izazvano nedostatkom hormona insulina, zbog čega je onemogućen pravilan metabolizam šećera.
Zabeležena su dva tipa dijabetesa kod pasa, piše sajt MAGAZIN PAS. Jedan se javlja kada je nedovoljna proizvodnja insulina, što može biti rezultat oštećenja ćelija pankreasa koje ga luče. Zbog nedovoljne proizvodnje, potrebno je dodavati insulin spolja, kako bi se održao metabolizam šećera. U drugom slučaju, proizvodnja je zadovoljavajuća, ali nešto ometa pravilno iskorišćavanje ovog hormona. Kod pasa je prvi tip zastupljeniji.
Obolevaju stariji psi
Prototip ljubimca koji oboleva od dijabetesa jeste pas srednjeg doba od sedam do devet godina ili stariji, s tim što su ženke dvostruko podložnije. Ova bolest se javlja i kod četvoronožaca mlađih od godinu dana.
Patuljasti i srednji šnaucer, australijski terijer, samojed, patuljasti i srednji šnaucer, bišon, kern terijer, špicevi, foks terijer i pudle na listi su rasa koje su u najvećoj opasnosti da postanu šećeraši.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar