Stotine hiljada riba uginulo je danas u delu jedne od većih reka u Australiji, u trećem takvom slučaju poslednjih nedelja, što lokalni zvaničnici pripisuju suši, ali kritičari smatraju da je bar delimično za to odgovorno loše upravljenje vodenim resursima.
Pomor riba počeo je sinoć u reci Darling blizu mesta Menindi u zapadnom delu australijske države Novi Južni Vels. To je ista oblast gde je stotine hiljada mrtvih riba pronađeno početkom januara i neposredno pre Božića.
Sumnja se da su velike vrućine izazvale cvetanje algi, koje su zatim umrle zbog hladnijih noćnih temperatura zbog čega je isisan kiseonik iz vode.
Premijerka Novog Južnog Velsa Gledis Berejiklijan je za ovaj slučaj okrivila loš kvalitet vode i produženu sušu koja je zahvatila veći deo te australijske države.
Ministar za regionalne vode Nal Bler rekao je da njegovo ministarstvo zna da su uslovi užasni i rekao da su u oblast Menindi poslali dva aparata na solarni pogon za ubrizgavanje vazduha. Vlada je kupila 16 takvih uređaja da postavi u vodotokove širom te države posle masovnog pomora ribe 6. i 7. januara.
"Nažalost nema ništa drugo na šta se moglo ukazati, ni naučnici, ni lokalci niko nije mogao da ukaže na bilo šta drugo što je moglo da spreči ovako nešto da se dogodi osim sveže vode koja bi bila upumpana u sistem, a mi jednostavno to nemamo", rekao je Bler novinarima.
Neki smatraju da su regionalne vlade dozvolile poljoprivrednicima da uzimaju suviše vode iz reke radi irigacije poslednje četiri godine.
Basen Mari-Darling je glavni rečni sistem u Australiji, proteže se preko četiri države i tu se proizvodi četvrtina hrane u zemlji.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Dve osobe su povređene nakon što su policijski psi pobegli sa imanja svog trenera u Lesterširu, u Velikoj Britaniji, a policijske snage su potvrdile da je istraga u toku.
Više od 50 mladunaca sibirskog tigra došlo je na svet od početka prolećne sezone parenja u Centru za uzgoj mačaka Hengdaohezi u severoistočnoj kineskoj provinciji Hejlongđang.
Medonosne pčele često koriste agresiju kako bi oterale druge insekte sa cvetova i obezbedile sebi pristup hrani, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika.
Morska zvezda koja neobično podseća na Patrika iz crtanog filma "Sunđer Bob Kockalone" privukla je veliku pažnju tokom prošlogodišnje podvodne ekspedicije kod obale Argentine.
Jedna bečka četvrt pokrenula je kampanju kojom poziva vlasnike pasa da tokom šetnje nose flašicu vode i njome ispiraju mesta na kojima su njihovi ljubimci mokrili.
Ajkula koja je više od mesec dana provela u kanalu u južnokorejskom lučkom gradu Busanu vraćena je u otvoreno more, nakon dva neuspešna pokušaja spasavanja.
Naučnici i dalje pokušavaju da utvrde kako su se dinosaurusi parili i razmnožavali, a fosilni ostaci, tragovi u stenama i povrede na kostima pružaju nove naznake o njihovom reproduktivnom ponašanju.
Naučnici su u Denisovoj pećini na planini Altaj u južnom delu Sibira otkrili ranije nepoznatu vrstu drevnog jaka, koja je živela na istom području kao denisovci i neandertalci.
Na porodičnom ranču Džeksona Remzija malo šta ukazuje da je Vajoming imao rekordno vruće leto, i to posle zime s najviše snega dosad, koji se naglo otopio.
Tokom istraživanja dubokih voda kod obale Argentine, naučnici su zabeležili redak prizor - džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo čitavo jato mladih riba.
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Komentari 1
Orwell Vegan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar