Kako se menjala populacija jegulja?
Jegulje se pojavljuju u mitologiji i u drevnoj umetnosti, a njihove su kosti pronađene u grobnicama koje datiraju od pre više hiljada godina.
Pre samo trideset godina bile su toliko česte da su u Francuskoj označene kao smetnja koja ugrožava populaciju lososa i uništava ribolovna mesta.
"Sećam se da su, kad sam bio mlad, jegulje bile u svakoj reci i u svakom ušću. Moja baka je imala kafić i ponekad bi siromašni kupci doneli kantu mladih jegulja da plate kafu", rekao je francuski istraživač Erik Feunteun, vodeći stručnjak za ta stvorenja.
U manje od pola veka situacija se dramatično promenila: populacija evropske jegulje pala je na samo 10 odsto u odnosu na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka.
"Oglasili smo alarm još tokom '80-ih", kazao je Feunteun, profesor pomorske ekologije u francuskom Nacionalnom prirodnjačkom muzeju, ali Evropska unija je tek 2007. godine zatražila od članica da zaštite vrstu.
Evropsku jegulju danas možemo pronaći na listi kritično ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode. Kritično ugrožene vrste su kategorija iznad ugroženih vrsta, u koju spadaju američki i japanski srodnici evropske jegulje.
Šta ih ugrožava?
Jeguljin kompleksni životni ciklus čini je ranjivom na širok raspon ljudskih aktivnosti, uključujući prekomerni izlov vrste koja je omiljena poslastica u Aziji.
Međutim, to nije jedini razlog koji je doveo do smanjenja populacije jegulje.
"Još smo tokom osamdesetih godina prošlog veka ustanovili da su razlozi višestruki i da ribolov nije glavni faktor", rekao je Feunteun.
Istakao je da zagađenje vodotoka pesticidima, lekovima i plastikom ima mnogo veće dejstvo, ne samo na populaciju jegulja već i na njihovu sposobnost za razmnožavanje. Uništavanje staništa takođe ima značajnu ulogu, smatra Endru Ker, predsednik udruženja "Održiva jegulja".
Skrenuo je pažnju na "isušivanje tri četvrtine močvarnih područja u Evropi i na prepreke koje onemogućuju migraciju riba u rekama, poput brana".
"Dakle, mi smo najviše doprineli uništenju staništa jegulja. I to ih je ubilo", kazao je za AFP.
Ne smeju se zanemariti ni klimatske promene. One menjaju tok morskih struja koje vode jegulje iz mrestilišta u tropskim vodama prema rekama i ušćima u kojima će provesti većinu života. Duže rute znače veću stopu mortaliteta za mlade jegulje.
Kako se jegulje štite?
Od 2012. godine Japan, Kina, Tajvan i Južna Koreja ribolovnim kvotama sarađuju na očuvanju jegulja u njihovim vodama. Ali samo ribolovna ograničenja nisu dovoljno delotvorna, kažu stručnjaci.
Osim toga, potrebno je pomoći jeguljama u prevladavanju migracijskih prepreka i preseliti mlade jegulje u ona područja u kojima ih manjka ili im se broj značajno smanjio.
Ipak, potrebno je učiniti više, na primer zaštititi staništa, dodaju stručnjaci.
"Neće proći dugo dok se i ostalih 16 vrsta jegulja ne nađe na listi ugroženih. Zato moramo usvojiti globalni pristup kojim ćemo zaštititi jegulju", poručuje Ker.
Šta je sa veštačkom reprodukcijom?
Jegulje u zatočeništvu nisu sklone razmnožavanju prirodnim putem, dok je veštačka oplodnja moguća, ali vrlo skupa.
"Stopa razmnožavanja je niska i potrebno je mnogo vremena mladoj jegulji da naraste", izjavila je Rjusuke Sudo iz japanske Agencije za istraživanje i obrazovanje u ribarstvu, jugozapadno od Tokija.
Naučnici nisu još posmatrali mladice jegulje dok se hrane u divljini, zbog čega nije poznato koja im je omiljena hrana. Ono što jeste poznato je da rastu sporije kada se nalaze u zatočeništvu i tada svaka jegulja zahteva ljudsku intervenciju kako bi se razmnožila.
Mogu li jegulje nestati?
Veruje se da su jegulje živele i pre 60 do 70 miliona godina, ali do danas je otkriveno tek 19 različitih vrsta i podvrsta koja pripadaju porodici Anguillidae.
Uprkos njihovoj dugovečnosti, mnogo toga o njima ostaje misterija, a naučnici su tek nedavno locirali njihova prva mrestilišta.
Na neki način, jegulje su "superprilagodljiva" bića, smatra Feunteun. One se mogu razmnožavati tamo gde većina riba ne može da pronađe hranu jer se mlada jegulja može hraniti mrtvim i raspadajućim biljnim i životinjskim materijama.
Ali velike udaljenosti koje prevaljuju i tokom kojih se razdvajaju čine ih ranjivima.
"Sedamedset miliona godina postojanja i 40 godina propadanja", sažeo je Feunteun. Ipak, još gaji neku nadu.
"Reč je o vrsti koja se može oporaviti čak i kada ostane mali broj jedinki, što se pokazalo tokom prethodnih klimatskih promena", rekao je.
Komentari 1
Buljko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar