Međutim, genetsko istraživanje objavljeno u časopisu "Science", sprovedeno na više od 2.000 pasa i upareno s 200.000 upitnika koje su ispunili vlasnici, pokazuje da su ove pretpostavke uglavnom neutemeljene.
Naravno, mnoge bihevioralne osobine mogu se naslediti, ali u okviru modernog shvatanja pasmina samo delimično možemo predvideti kako će se pas ponašati, a gotovo je nemoguće predvideti da li će pas biti privržen ili sklon agresiji.
"Iako genetika utiče na ličnost psa, specifična pasmina nije dobar prediktor ličnosti", kazala je jedna od autorki istraživanja, Elinor Karlson sa Medicinskog fakulteta u Masačusetsu.
"Otkrili smo da su kriterijumi za definisanje zlatnog retrivera njegove fizičke karakteristike - oblik ušiju, veličina, boja i kvalitet dlake, a ne i da li je pas prijateljski nastrojen", dodala je.
Druga autorka studije Kejtlin Moril objasnila je da bi razumevanje odnosa između pasmine pasa i njihovog ponašanja mogao biti prvi korak ka razumevanju toga koji su geni odgovorni za neka psihijatrijska stanja kod ljudi, kao što su na primer opsesivni poremećaji.
"Iako pse ne možemo upitati o njihovim problemima, mislima ili teskobama, znamo da vode bogat emocionalni život i doživljavaju poremećaje koji se reflektuju i u njihovom ponašanju", rekla je.
Implikacije za zakonodavstvo
Istraživači su sekvencionirali genom 2.155 jedinki čistokrvnih i mešovitih pasmina, nastojeći da otkriju genetske varijacije koje bi mogle da predvide ponašanje pasa, pa su ih potom uporedili s odgovorima iz 18.385 anketa sprovedenih među vlasnicima kućnih ljubimaca iz Darvinove arke.
Stranica Darvinova arka je otvorena baza podataka za pseće osobine i ponašanje.
Budući da su postojeći stereotipi toliko moćni, tim je osmislio svoje upitnike kako bi u obzir uzeli pristranost vlasnika.
Uspostavili su standardne definicije za osobine kao što su prirodna predispozicija psa da sledi naredbe, društvenost psa i čoveka (koliko su psi ugodni u kontaktu s ljudima, uključujući i strance) i motoričke obrasce usmerene na igračke (koliko su psi zainteresovani za igračke).
U upitniku su postavljena pitanja o fizičkim i estetskim karakteristikama.
Karlson i Moril u psećem genomu pronašle su ukupno 11 mesta povezanih s razlikama u ponašanju, uključujući i poslušnost, vraćanje predmeta vlasniku, usmeravanje na plen i zavijanje.
Kod ovih ponašanja pasmina ima određenu ulogu - na primer bigli i lovački psi skloni su zavijanju, border koliji su poslušni, dok su šiba inui najčešće manje poslušni.
Ipak, uvek postoje izuzeci.
Tako su labradori najmanje skloni zavijanju - samo osam odsto njih je sklono tome. Čak 90 odsto hrtova nije zakopalo svoje igračke, dok je za tri odsto njih to bila uobičajena radnja.
"Kada smo sagledali faktor agnostičkog praga koji uključuje pitanja o tome da li su psi agresivno reagovali na neke pojave, nismo uočili značajan uticaj pasmine."
Pasmina je objasnila samo devet odsto razlika u ponašanju, dok se starost psa pokazala dobrim prediktorom za neke osobine poput igre s igračkama. Međutim, pokazalo se pet puta verovatnijim da će pasmina odrediti fizičke osobine psa.
Ova ideja protivi se široko rasprostranjenim pretpostavkama na kojima se temelji zakonodavstvo. Na temelju tih pretpostavki Britanija je zabranila uzgoj i posedovanje pit bul terijera, a isto su uradili i brojni gradovi u SAD-u.
Ljudski poremećaji
Pre 1800. godine psi su prvenstveno birani za funkcionalne uloge poput lova, čuvanja i ovčarenja, naglasili su istraživači.
"Suprotno tome, moderno shvatanje pasmina temelji se na fizičkom idealu i čistoći loze, a potiče iz viktorijanskog vremena", napisale su naučnice.
Moderne pasmine nosioci su genetske varijacije svojih drevnih predaka, ali ne u jednakom postotku, što objašnjava razlike u ponašanju unutar pasmine.
Naredni koraci su, tvrdi Moril, dublje istraživanje kompulsivnog ponašanja kod pasa i njihove povezanosti s opsesivno-kompulsivnim poremećajem kod ljudi.
Iznenađujuće je otkriće da je pseća druželjubivost prema ljudima "veoma nasledna kod pasa", iako ne zavisi od same pasmine.
Istraživači su pronašli mesto u psećem genomu koje bi moglo da objasni četiri odsto odstupanja u društvenosti među jedinkama – i to mesto poklapa se s mestom zaslužnim za formiranje dugoročnog sećanja u genomu ljudi.
"Moguće je da će nam bolje razumevanje pseće društvenosti i sklonosti ljudima pomoći da otkrijemo kako se mozak razvija i uči. Mislim da smo sa dosad obavljenim samo zagrebli površinu", kazala je Moril.
Komentari 5
Иги
Frank
Sve je u odgoju pasa kao sto je i sve u skolovanju i odgoju dece.
Kako ih naucis, takvi ce biti.
Mare
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar