Upoznajte Beki. Ona je mala napast koja je prešla put od Knez Mihailove do Francuske

Autor: 021.rs

Život

20.04.2023.

09:50

Ljudi mogu da imaju čudne životne puteve, a isto važi i za životinje.

Upoznajte Beki. Ona je mala napast koja je prešla put od Knez Mihailove do Francuske

Foto: 021.rs

Uostalom, šta naši ljubimci rade kada ostanu sami kod kuće?

U serijalu 021.rs o ljubimcima pozvali smo vas da podelite priče o tome šta su vam priredili vaši životinjski saputnici. Već ste imali prilike da pročitate nestašluke koje su priredili Sneki, Ozi i Strelka, te Grej. Sada je red došao na Beki, psa čiji je život prava avantura, a tekst Snežane objavljujemo u celosti.

Kada sam pronašla oglas u kome želite da podelimo priče dogodovština sa našim kućnim ljubimcima, naša Beki je, po ko zna koji put napravila zijan.

"E, sad ćeš da vidiš. Sad ću da te brukam i svima ću da kažem kakva si napast".

I, dok sam se ja njoj obraćala, uveravajući je da će "pući bruka", ona me mirno gledala, pogledom "znaš li koliko me baš briga?!? Pričaj šta god hoćeš, a ja ću i dalje po svom".

Naša Beki je bila ulični pas. U naše živote došla je jednog hladnog januarskog dana kada smo suprug i ja krenuli na izložbu Paje Jovanovića. Ja sam tada bila u poodmakloj trudnoći koja je bila visokorizična i jedva sam ubedila doktorku da me "pusti" da idem na izložbu.

U Knez Mihailovoj ulici nas je čekala Beki koja je izgledala nemoćno, delovao je kao neko ko je odustao od života. Napolju pravi "jovanjski mraz" a ona sama na betonu, skotna..... Ta priča je bila toliko živopisna da sam ja napisala priču o Bekinom spasavanju u želji da edukujem druge, naročito decu. O reakciji članova porodice i prijatelja na činjenicu da sam u sedmom mesecu trudnoće udomila uličnog psa ovaj put ne bi, ipak je tema Bekina bruka.

U početku je Beki bila najmirniji i najbolji pas na svetu, trajalo je to punih dva dana, sve dok nije shvatila da je "na svom". Od tada, pa do danas, nema dana da nam nešto ne uradi. I tako je punih 13 godina koliko je kod nas. Koliko ona ima godina, nije moguće utvrditi. Malo zato što je teško veterinaru da utvrdi, a malo zato što mi svesno lažemo za njene godine...

Bilo kako bilo, Beki živi i ponaša se kao štene. U Francusku smo se preselili 2014. godine, a Beki je, naravno, došla sa nama. Bolje da me pitate šta nije uradila. To bi lakše nabrojala... O penjanju na krevet kada nismo kod kuće, bacanju jastuka na pod da nam da do znanja da je ipak bila tu, skrivanju papuča, prelasku kod komšije u baštu da mu se osveti za bezobrazluk, kod drugog komšije koji je dobar, a ima i bazen u koji Beki uskače kad joj dune, do bežanja od kuće... Ne bi bilo kraja priči kada bi počela da pričam o svim njenim nestašlucima.

Nas ukućane tretira kao njenu ličnu poslugu, sve nas redovno kažnjava osim Thea. Theo je naš stariji sin, on je bio u mom stomaku kada je Beki došla u naše živote. Beki je ubeđena da mu je ona majka, njegove stvari čuva, pa redovno imamo okršaje jer ne dozvoljava da uzimam njegove stvari koje su za pranje. Na njih zaštitnički legne i čuva dok on ne dođe iz škole. Njegove papuče vraća na mesto, nikad ih ne sakriva, njemu čak ni hranu ne krade.

Svi ostali, imamo zaduženja u njenom hedonizmu. Ja sam tu kao šef restorana, čim uđem u kuhinju ona se stvori tu. Kada smo za stolom, hranu prosi isključivo od mene. Marko je tu da je šeta, ukoliko vidi jaknu na njemu, u stopu ga prati. Ana, Theova mlađa sestra je tu, po Bekinoj stručnoj proceni, na privremenom smeštaju, nju ćemo da "udomimo", ali do tada, ne sme niko da je dira. U njenu sobu ulazi, krade igračke, omiljena poslastica su joj plišane lutke.

Od svih dogodovština sa njom, a bilo ih je jako puno, neke sam sigurno i zaboravila, dva događaja ću pamtiti do kraja života. Naša prva godina u Francuskoj je bila jako izazovna. Trebalo nam je vremena da se "snađemo". Tokom prve godine, ja sam štedela novac za letovanje, bar sam ja tako mislila da će biti.

Ulazna vrata na našoj kući su jako teška, od punog drveta. Theo, koji je u tom momentu imao svega pet godina, nije umeo lepo da ih zatvori, nije imao dovoljno snage. Od ulaznih vrata, mermerne stepenice vode na sprat. Baš na tom mestu, Beki je imala svoju "čeku" ili, kako mi to zovemo, osmatračnicu. Nije propuštala šansu da zbriše. Uvek se vraćala jako brzo sve do jednog junskog dana 2015. Nikad se toliko za nju nisam uplašila.

Zvoni nama telefon, naš komšija (onaj dobar, sa bazenom, koji je gradonačelnik grada u kom živimo), kaže da dođemo po Beki. Otišla je 15 kilometara od kuće, uletela u pilanu i napravila lom. Sreća njena, gradonačelnik je baš taj dan išao u obilazak te pilane koja se otvorila neposredno pred njegovu kandidaturu 2014. Samo ću vam reći da smo novac odvojen za letovanje dali za štetu koju je napravila.

Mada, da joj nije bilo njenog omiljenog komšije, ne bi je mi nikada više našli. Elem, dolazimo mi po nju, ona u naručju gradonačelnika sa pogledom nevine žrtve. Na odlasku, dobi ona i poljubac od gradonačelnika kome se, nekoliko dana kasnije "zahvalila" kako dolikuje upadom u njegovu kuću. A, to upadanje je drugi događaj koji ću zauvek pamtiti. I, da vidite koja je to šarmerka, gradonačelnik za nju kaže, posle svega: "Beki je institucija". Pa sad vi vidite.

Volim je do ludila. I, pored svega što radi, niko mi se ne obraduje kao ona, ukoliko mi nije dobro, ne odvaja se od mene, noću kada se probudi dolazi i obilazi nas sve. Beki je jedna jedina.

Teme

ljubimci Kućni ljubimac

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Dunja

20.04.2023 • 13:37

Beki

I treba da se zaposli u kabinetu gradonačelnika.....Bar ne bi rušila stara zdanja grada što razno razni rade širom Srbije .....

6 8 -2
priroda

20.04.2023 • 10:23

Beki

Ma Beki treba da se zaposli u kabinetu gradonacelnika! Lepa, pametna, sarmantna, ispunjava sve kriterijume. Saljite njen CV odmah!

25 31 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.