Velikim belim ajkulama rastu novi tipovi zuba kako stare
Velika bela ajkula je remek-delo evolutivnog inženjeringa.
Foto: Pixabay
Ovi prelepi predatori klize bez napora kroz vodu, pri čemu svaki spor, promišljen zamah snažnog repa pokreće telo specijalizovano za prikrivenost, brzinu i efikasnost.
Gledano odozgo, njena tamna leđa stapaju se sa duboko plavom vodom, dok se odozdo njen svetli stomak gubi u osvetljenoj površini.
U deliću sekunde, mirno klizanje pretvara se u napad, ubrzavajući na više od 60 kilometara na sat, dok elegantna, torpedolika forma seče kroz vodu uz minimalan otpor. Tada se otkriva njen najprepoznatljiviji element: redovi oštrih zuba, savršeno izbrušeni za život na vrhu lanca ishrane.
Naučnici su dugo bili fascinirani zubima bele ajkule. Fosilizovani primerci se skupljaju vekovima, a široka nazubljena struktura zuba lako se prepoznaje u vilicama i ugrizima savremenih ajkula, piše ScienceAlert.
Ali do sada se iznenađujuće malo znalo o jednom od najfascinantnijih aspekata ovih savršeno oblikovanih struktura: kako se menjaju duž vilice i prilagođavaju promenama u ishrani tokom životnog veka životinje. Novo istraživanje, objavljeno u časopisu "Ecology and Evolution", imalo je cilj da odgovori na to pitanje.
Od igličastih zuba do nazubljenih sečiva
Različite vrste ajkula evoluirale su zube u skladu sa svojim prehrambenim potrebama, poput igličastih zuba za hvatanje klizavih lignji; širokih, spljoštenih kutnjaka za drobljenje školjki; i nazubljenih sečiva za sečenje mesa i sala morskih sisara.
Zubi ajkula su takođe potrošni - neprestano se zamenjuju tokom celog života, poput pokretne trake koja svakih nekoliko nedelja gura novi zub napred.
Bele ajkule su najpoznatije po svojim velikim, trouglastim, nazubljenim zubima, koji su idealni za hvatanje i konzumaciju morskih sisara kao što su foke, delfini i kitovi.
Ali većina mladih jedinki ne započinje život loveći foke. U stvari, uglavnom se hrane ribom i lignjama, i obično ne počinju da uključuju sisare u svoju ishranu dok ne dostignu dužinu od oko tri metra.
Ovo postavlja fascinantno pitanje: da li zubi koji izlaze sa "pokretne trake" menjaju oblik kako bi se suočili sa specifičnim izazovima ishrane u različitim razvojnim fazama, baš kao što evolucija stvara zube prilagođene ishrani različitih vrsta?
Prethodne studije su uglavnom bile fokusirane na mali broj zuba ili na jednu životnu fazu. Ono što je nedostajalo bio je kompletan pogled na vilicu - kako se oblik zuba menja ne samo između gornje i donje vilice, već i od prednjeg dela usta do zadnjeg, i od mladunčeta do odrasle jedinke.
Zubi se menjaju tokom života
Naučnici su ispitali zube gotovo 100 belih ajkula, pa su primećeni jasni obrasci.
Prvo, oblik zuba se drastično menja duž vilice. Prvih šest zuba sa svake strane su relativno simetrični i trouglasti, dobro prilagođeni za hvatanje, probijanje ili sečenje plena.
Međutim, posle šestog zuba, oblik se menja. Zubi postaju više kao sečiva, bolje prilagođeni za kidanje i sečenje mesa. Ova promena označava funkcionalnu podelu unutar vilice, gde različiti zubi imaju različite uloge tokom ishrane - slično kao što ljudi imaju sekutiće napred i kutnjake pozadi.
Još upečatljivije su promene koje se dešavaju kako ajkule rastu. Kada dostignu oko tri metra dužine, bele ajkule prolaze kroz veliku dentalnu transformaciju. Zubi mladih jedinki su uži i često imaju male bočne izbočine pri osnovi zuba, koje se zovu kuspule, a koje pomažu u hvatanju malog, klizavog plena poput riba i lignji.
Kako ajkule dostižu tri metra, te kuspule nestaju, a zubi postaju širi, deblji i nazubljeni.
Na mnogo načina, ova promena odražava ekološku prekretnicu. Mlade ajkule se oslanjaju na ribu i manji plen koji zahteva preciznost i sposobnost hvatanja manjih tela. Veće ajkule sve više ciljaju morske sisare: velike, brze životinje koje zahtevaju snagu sečenja, a ne samo hvatanje.
Kada velike bele ajkule dostignu ovu veličinu, razvijaju potpuno nov tip zuba sposoban da seče gusto meso pa čak i kost.
Neki zubi se posebno izdvajaju. Prva dva zuba sa svake strane vilice, dakle četiri centralna zuba, značajno su deblja u osnovi. Čini se da su to primarni zubi za "udar", koji trpe silu prvog ugriza.
U međuvremenu, treći i četvrti zubi u gornjoj vilici su nešto kraći i nagnuti, što ukazuje na specijalizovanu ulogu u zadržavanju borbenog plena. Njihova veličina i položaj mogu takođe biti pod uticajem strukture lobanje i položaja ključnih senzorskih tkiva uključenih u miris.
Naučnici su takođe otkrili dosledne razlike između gornje i donje vilice. Donji zubi su oblikovani za hvatanje i držanje plena, dok su gornji zubi dizajnirani za sečenje i raskidanje - koordinisan sistem koji ugriz bele ajkule čini izuzetno efikasnim oruđem za ishranu.
Pročitaj još
Životna priča u zubima
Zajedno, ova otkrića pričaju snažnu priču.
Zubi belih ajkula nisu statična oružja, već živi zapisi o promenama u načinu života ajkule. Kontinuirana zamena nadoknađuje izgubljene i oštećene zube, ali jednako važno, omogućava promene u dizajnu koje prate promene u ishrani tokom razvoja.
Ovo istraživanje pomaže da bolje razumemo kako bele ajkule uspevaju kao vrhunski predatori i kako je njihov sistem ishrane fino podešen tokom celog života.
Takođe naglašava važnost proučavanja životinja kao dinamičnih organizama, oblikovanih i biologijom i ponašanjem. Na kraju, zubi bele ajkule ne otkrivaju samo kako se hrani - već i ko je ona, u svakoj fazi svog života.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Beluga kit pokazao znak inteligencije za koji se pre mislilo da je jedinstven za ljude
24.05.2026.•
1
Pre više od 20 godina, četiri ženke beluga kitova držane su zajedno u Njujorškom akvarijumu Društva za očuvanje divljih životinja.
Naučnici utvrdili kako potpuno ženska riba nastavlja da klonira samu sebe
24.05.2026.•
0
Amazonska moli (Poecilia formosa), riba koja naseljava reke, jezera i močvare u Meksiku i Teksasu, postoji na velikom delu svog područja u populacijama koje su 100 odsto ženske.
Dva kita oborila migracioni rekord - prešli više nego svi drugi pre njih
24.05.2026.•
0
Naučnici su primetili dva grbava kita koja su napravila odvojena, rekordna putovanja između Australije i Brazila.
VIDEO: Populacija jedne od najugroženijih vrsta majmuna utrostručila se u Vijetnamu
24.05.2026.•
0
Između grana širokolisnog zimzelenog drveća, par očiju okruženih plavim prstenovima posmatra krošnje krečnjačke šume Kau Ka.
Američka kompanija oživela izumrlu pticu sa Novog Zelanda
24.05.2026.•
0
Američka kompanija "Colossal Biosciences" saopštila je da se više od dvadesetak zdravih pilića izleglo iz veštačke platforme za jaja koju je proizvela, u nastojanju da vrati u život ogromnu, izumrlu pticu džinovska moa.
Zarezi na mačijim ušima se zovu Henrijev džep - čemu služe?
24.05.2026.•
0
Mačke na spoljašnjem delu uha imaju mali nabor poznat kao Henrijev džep, odnosno kožni ivični džep. Iako se često povezuje sa sluhom, naučnici još nemaju potvrđen odgovor čemu tačno služi.
Studija pokazala: Krave mogu da prepoznaju poznata lica
24.05.2026.•
0
Krave mogu da prepoznaju lica, pa čak i da povežu poznati glas sa odgovarajućim licem, pokazala je studija objavljena u časopisu "PLOS One".
Valabi na sat vremena zaustavio vozove u Belgiji
19.05.2026.•
0
Železnički saobraćaj u Istočnoj Flandriji u Belgiji juče je bio obustavljen na sat vremena nakon što je pored pruge primećen valabi, torbar sličan kenguru.
Dvojica Amerikanaca upala u terarijum u kom je bilo majmunče Panč, pa uhapšena
18.05.2026.•
1
Dva muškarca, koji tvrde da su državljani SAD, uhapšeni su u zoološkom vrtu u blizini Tokija zbog upada u terarijum Panča, japanskog makaki majmuna koji je postao viralan zbog navike da nosi plišanog orangutana.
Domaćinstva u Srbiji sa najviše aktivnih lastinih gnezda biće nagrađena: U toku prijave
18.05.2026.•
2
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) od 17. do 29. maja po jubilarni deseti put raspisuje konkurs "Domaćinstvo koje su laste izabrale".
Odbegli tigar povredio jednu osobu kod Lajpciga, policija ga ubila
18.05.2026.•
0
Tigar koji je bio u bekstvu u blizini istočnog nemačkog grada Lajpciga povredio je najmanje jednu osobu.
Stado krava napalo bračni par u Austriji, žena umrla od povreda
18.05.2026.•
1
Stado krava napalo je jedan bračni par u Austriji, nanevši im teške povrede od kojih je žena preminula, saopštila je policija, preneo je Špigel.
VIDEO: Veliki broj zaljubljenih paunova pravi haos u italijanskom primorskom gradu
17.05.2026.•
0
Više od 100 paunova pravi haos u italijanskom primorskom mestu Punta Marina na obali Jadrana, što je dovelo do podela među lokalnim stanovništvom oko toga šta učiniti sa rastućom kolonijom.
Pronađeno telo uginulog kita Timija čije je spasavanje pratio ceo svet
17.05.2026.•
1
Uginuli grbavi kit pronađen kod danskog ostrva identifikovan je kao Timi, potvrdila je danska Agencija za zaštitu životne sredine, a njegova sudbina je nedeljama zaokupljala milione ljudi nakon što se nasukao u Nemačkoj.
Iz Kine s ljubavlju: Dve pande koje se ne poznaju, naći će novi život u Americi
15.05.2026.•
0
Pande Ping Ping i Fu Šuang, koje se nikada nisu srele, pripremaju se za upoznavanje pre nego što napuste Kinu i stignu u novi dom u zoološkom vrtu u američkom gradu Atlanti, gde će živeti kao par, prenosi danas NBC News.
Šta mačje uši govore o njenom raspoloženju?
14.05.2026.•
0
Mačke ne mogu govoriti ljudskim jezikom, ali zato veoma jasno komuniciraju govorom tela. Jedan od najvažnijih pokazatelja njihovog raspoloženja upravo su uši.
U gradiću u Francuskoj panika zbog otrovne kobre: Zatvoreni škola, groblje, parkovi...
14.05.2026.•
2
Stanovnici grada Kastelginest, severno od Tuluza u Francuskoj, na oprezu su nakon što je u naselju primećena i fotografisana otrovna naočarasta kobra, čiji ugriz može da bude smrtonosan.
Da li i insekti osećaju bol?
14.05.2026.•
1
Naučnici sa Univerziteta u Sidneju istražuju mogućnost da insekti, uključujući cvrčke, mogu da osećaju bol, nakon što je novo istraživanje pokazalo ponašanje koje podseća na reakcije životinja koje doživljavaju povredu.
Većina narandžastih mačaka su mužjaci, nauka objasnila zašto
11.05.2026.•
8
Mnogi vlasnici i ljubitelji mačaka primetili su da je većina mačaka narandžaste boje muškog pola, ali za ovu pojavu postoji i naučno objašnjenje.
U Kini otkrivena nova vrsta zmije - "dvoglava"
10.05.2026.•
1
Kineski istraživači otkrili su novu vrstu zmije u oblasti Guangsi, koja odvraća predatore tako što zaobljenim, tupim repom oponaša drugu glavu.
Uspešno se razvijaju vukovi iz "Igre prestola" koji su nekada bili izumrli
10.05.2026.•
5
Mladunci strašnih vukova iz serije "Game of Thrones", koji su vraćeni iz izumiranja, zdravi su i spremni za razmnožavanje, saopštila je biotehnološka kompanija koja stoji iza ovog proboja.
Komentari 1
Blago njima
Blago njima.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar