I ptice se samozadovoljavaju, a evolucija objašnjava zašto
Novo istraživanje sugeriše da bi trebalo da poželimo dobrodošlicu pticama u veliku grupu životinja koje se samozadovoljavaju - grupu koja je mnogo manje ekskluzivna nego što smo mislili.
"Ptičje samozadovoljavanje obično je prilično nespretna stvar, pri kojoj ptica trlja svoju kloaku (zajednički otvor za izlučivanje i reprodukciju) o neki predmet, poput grane, grančice ili igračke. To je često praćeno mahanjem krilima i zvucima očiglednog zadovoljstva", napisao je tim koji stoji iza studije u časopisu "The Conversation".
Ali to nije, kako biste možda pretpostavili, samo način da ptice kojima je dosadno u kavezima prekrate vreme.
Ispostavlja se da i divlje ptice vole solo aktivnosti - možda čak i više nego one u zatočeništvu.
Ovo otkriće, međutim, otvara neka pitanja.
Jasno je šta pojedinačna životinja dobija iz toga. Ali iz evolutivne perspektive, zašto se samozadovoljavanje toliko raširilo u životinjskom carstvu?
Samozadovoljavanje "troši" mnogo vremena, energije i, kod mužjaka, sperme. A zašto uopšte tražiti partnera kada se možete sami pobrinuti za svoje potrebe?
Teoretski gledano, solo seksualna aktivnost trebalo bi da smanjuje reproduktivni uspeh, koji je temelj prirodne selekcije, piše ScienceAlert. Pa zašto onda evolucija izgleda zatvara oči pred tolikim brojem životinja koje se na različite načine same seksualno stimulišu?
Proučavanje ovakvog ponašanja kod ptica moglo bi da zadovolji ovu naučnu radoznalost.
Za novu studiju, evolucioni biolozi sa univerziteta u Lankaširu, Svonsiju i Oksfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu prikupili su podatke o 120 vrsta ptica iz 22 velike grupe ptica. Ti podaci uključivali su njihovu starost, pol, da li su bile divlje ili u zatočeništvu, sa kojim drugim pticama su delile okruženje i da li je njihova vrsta monogamna ili promiskuitetna.
Pokazalo se da je ovo ponašanje široko rasprostranjeno među pticama, ali u različitoj meri.
Mužjaci su bili skloniji samozadovoljavanju od ženki, pri čemu je 55 odsto zabeleženih slučajeva uključivalo mužjake.
Međutim, to ne znači da ženke nisu uživale u vremenu za sebe - kod njih se ovo ponašanje pojavilo u 36 odsto zabeleženih slučajeva.
Na sklonost ka samozadovoljavanju uticale su i reproduktivne navike vrste.
Društveno monogamne ptice i one koje formiraju dugoročne partnerske veze bile su znatno manje sklone samostalnom seksualnom ponašanju od vrsta koje imaju više partnera.
Starost ptice, kao ni činjenica da li je živela sama ili sa drugim pticama, nisu uticali na to da li se vrsta samozadovoljava.
Ali najiznenađujuće otkriće bilo je da su divlje ptice češće pokazivale ovakvo ponašanje od ptica u zatočeništvu. To direktno protivreči jednoj od glavnih hipoteza o tome zašto se ptice samozadovoljavaju.
"Uprkos pretpostavkama da je samozadovoljavanje kod ptica u zatočeništvu, poput papagaja, posledica njihovog često usamljenog života, naše istraživanje pokazuje da je ono prirodno, zdravo i široko rasprostranjeno među različitim vrstama ptica, čak i u različitim okruženjima", rekla je Kloi Hejs, biološkinja sa Univerziteta u Lankaširu.
Razumevanje ovoga znači da vlasnici kućnih ljubimaca ne treba da brinu ako zateknu svoju pticu u takvom ponašanju. Do sada su veterinari uglavnom savetovali da se ono obeshrabruje, smatrajući ga pokazateljem stresa ili lošeg zdravlja.
Umesto toga, izgleda da je ptici samo potrebno malo privatnosti.
Kada su istraživači analizirali evolutivne veze između vrsta ptica koje su pokazivale ovakvo ponašanje, otkrili su da je ono koncentrisano u određenim granama porodičnog stabla. To sugeriše da samozadovoljavanje ima evolutivnu osnovu i da nije nešto što su pojedinačne jedinke različitih vrsta samostalno "otkrile".
Pa zašto prirodna selekcija nije eliminisala ovo ponašanje? Postoji nekoliko hipoteza.
Kod mužjaka, moguće je da ono pomaže u uklanjanju stare sperme, ostavljajući prostor za novu i kvalitetniju, što može povećati uspešnost buduće reprodukcije.
Pročitaj još
Kod ženki koje pokušavaju da ostvare kratku vezu sa drugim partnerom, samozadovoljavanje bi moglo da ubrza proces pre nego što ih njihov stalni partner primeti.
A možda je objašnjenje još jednostavnije.
"Naši nalazi ukazuju da neposredni mehanizam samozadovoljavanja može biti služenje kao seksualni ventil kao odgovor na snažan seksualni nagon", napisali su istraživači u studiji.
Naravno, nisu samo ptice takve. Autoerotizam je rasprostranjen širom životinjskog carstva.
Majmuni u Indoneziji primećeni su kako koriste kamenje za seksualnu stimulaciju. Delfini to rade koristeći mrtve ribe. Slonovi uživaju u sopstvenoj vrsti intimne nege. Morževi koriste svoja peraja za samozadovoljavanje i iznenađujuće su dovoljno fleksibilni da mogu sami sebe oralno da stimulišu.
Novo istraživanje objavljeno je u naučnom časopisu "Ecology and Evolution".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Tramp dozvolio da se medvedi love uz pomoć slanine i krofni
26.10.2026.•
1
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Arheolozi u Peruu otkrili mumificiranog psa bez dlake starog 1.200 godina
25.10.2026.•
0
Arheolozi su u Peruu pronašli izuzetno dobro očuvane ostatke pasa bez dlake, stare više od 1.200 godina.
Policijski psi pobegli iz kuće trenera u Britaniji i ujeli ljude na ulici
25.10.2026.•
0
Dve osobe su povređene nakon što su policijski psi pobegli sa imanja svog trenera u Lesterširu, u Velikoj Britaniji, a policijske snage su potvrdile da je istraga u toku.
VIDEO: Više od 50 mladunaca sibirskog tigra rođeno u najvećem centru za uzgoj na svetu
25.10.2026.•
0
Više od 50 mladunaca sibirskog tigra došlo je na svet od početka prolećne sezone parenja u Centru za uzgoj mačaka Hengdaohezi u severoistočnoj kineskoj provinciji Hejlongđang.
Medonosne pčele maltretiraju druge oprašivače i otimaju im hranu
25.10.2026.•
0
Medonosne pčele često koriste agresiju kako bi oterale druge insekte sa cvetova i obezbedile sebi pristup hrani, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika.
VIDEO: Redak ružičasti delfin primećen kod obale Omana
25.10.2026.•
0
Neobičan ružičasti delfin primećen je u vodama kod plaže Kantab, nedaleko od Maskata, glavnog grada Omana.
Komentari 3
Mister Vo
Za
Sedam
Pa... :))))
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar