VIDEO: Snimljeno 30 otrovnih morskih zmija u zajedničkom lovu u Indoneziji

Autor: Index.hr

Život

05.10.2026.

14:40 > 16:04

BBC Earth zabeležio je na jednom koralnom grebenu u Indoneziji nesvakidašnji prizor - 30 otrovnih morskih zmija koje zajedno love plen.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Snimak, koji bi mogao da bude posebno neprijatan onima koji se plaše zmija, objavljen je povodom obeležavanja 20 godina serijala Planet Earth.

Morske zmije redovno se ubrajaju među najotrovnija stvorenja na svetu, ali više od 60 vrsta ovih morskih gmizavaca u stvarnosti ne predstavlja veliku opasnost za ljude. Dele se u dve grupe koje su se razvijale nezavisno jedna od druge: prave morske zmije i morske guje, poznate kao kraitovi.

Šare se razlikuju među vrstama, a mnoge morske zmije imaju naizmenične pruge crne, sive, plave ili bele boje. Na prednjem delu vilice imaju par kratkih očnjaka koji ostaju skriveni u naboru desni sve dok ih ne upotrebe za ugriz plena, prenosi Index.hr.

Koliko su velike?

Veličina zavisi od vrste. Neke su dugačke samo 50 centimetara, dok druge mogu da narastu do 2,7 metara, ali većina dostiže dužinu od oko 1,5 metara. Težina im se kreće između 0,6 i 1,8 kilograma.

Da li su morske zmije opasne?

Morske zmije poseduju jedan od najjačih otrova na svetu, a smatra se da je na vrhu liste Duboaova morska zmija. Njihov otrov sadrži snažne toksine koji mogu da izazovu paralizu, uključujući paralizu dijafragme, što može da dovede do prestanka disanja.

Uprkos tome, retki su zabeleženi slučajevi u kojima su morske zmije naudile ljudima. Nisu agresivne, imaju kratke očnjake i prilikom ugriza ispuštaju malu količinu otrova.

Najugroženiji su ribari koji pokušavaju da ih izvuku iz mreža u koje se slučajno zapletu. Smatra se da je kljunasta morska zmija, sa kojom se ribari u Indiji često susreću, odgovorna za najveći broj smrtnih slučajeva kod ljudi.

Kako su se prilagodile životu u vodi?

Prave morske zmije većinu ili čitav život provode u vodi. Imaju spljošteno telo i rep nalik veslu, što im omogućava efikasno plivanje, dok se na kopnu veoma teško kreću.

Nozdrve su im smeštene na vrhu njuške, a uvećano plućno krilo proteže se gotovo čitavom dužinom tela, omogućavajući im da udahnu više vazduha i pomažući im u održavanju plovnosti. Žlezde ispod jezika služe za izlučivanje viška soli.

Zahvaljujući ovim prilagođavanjima, neke vrste mogu da ostanu pod vodom i do dva sata, a zabeleženo je da love na dubinama do 250 metara.

Morske guje slabije su prilagođene životu u vodi i do polovine života provode na kopnu. Zadržale su cilindrično telo i veće trbušne krljušti koje im omogućavaju normalnije kretanje po tlu.

Gde žive?

Većina vrsta živi u toplim priobalnim vodama Indijskog i Tihog okeana. Zadržavaju se u plitkim područjima, najčešće na koralnim grebenima, u šumama mangrova, livadama morske trave i na peščanom ili muljevitom dnu.

Dvobojna morska zmija predstavlja izuzetak jer živi na otvorenom okeanu i lovi ribu blizu površine. Zbog takvog načina života smatra se najrasprostranjenijom zmijom na svetu.

Šta jedu?

Većina morskih zmija hrani se ribom, jeguljama i ribljom ikrom, ali se ishrana razlikuje među vrstama. Neke se hrane isključivo ikrom, dok druge love jegulje ili pretražuju pukotine i morsko dno.

Dvobojna morska zmija hrani se tako što nepomično pluta na površini i hvata ribu koja ispod nje traži zaklon.

Neke vrste aktivne su uglavnom noću, dok druge love danju. Otrovom parališu ili ubijaju plen, a u nekim slučajevima otrov započinje i proces varenja.

Kako se razmnožavaju?

Prave morske zmije čitav život provode u okeanu, gde se pare i rađaju žive mlade, obično od dva do devet odjednom.

Morske guje polažu jaja, zbog čega izlaze na kopno. Nakon parenja ženka pronalazi pećinu ili pukotinu u steni i polaže između četiri i 20 jaja.

Sa kojim se pretnjama suočavaju?

Jedna vrsta, Krokerova morska zmija, na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) navedena je kao ranjiva, a veruje se da brojnost mnogih drugih vrsta opada.

Glavne pretnje su klimatske promene i porast temperature mora, koji ugrožavaju njihova staništa, kao i slučajni ulov u ribarske mreže.

Kako menjaju kožu?

Morske guje presvlače se trljanjem o stene nakon izlaska na obalu, dok prave morske zmije to rade u vodi, trljajući se o kamenje ili korale.

Dvobojna morska zmija razvila je neobičnu metodu - vezuje telo u čvor, a zatim se uvija i savija kako bi trenjem skinula staru kožu. Na isti način može da ukloni organizme poput algi koji se zakače za njeno telo.

Koliko dugo žive?

U zavisnosti od vrste, morske zmije mogu da žive do 15 godina.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Zmije

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.