Da li nam je vitamin D potreban i tokom letnjih meseci?
Na pitanje da li nam je vitamin D potreban i tokom leta odgovara dr. sci med. Ivan Selaković.
Doktor Selaković je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz Centra za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Vitamin D igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, imunoloških funkcija i opšteg zdravlja. Međutim, mnogi ljudi ne unose dovoljno hrane bogate vitaminom D, kao što su masna riba, obogaćeni mlečni proizvodi i jaja, te stoga zavise od sunčeve svetlosti i suplementacije.
Iako je poznato da se vitamin D može stvarati u koži pod uticajem sunčeve svetlosti, sve je više ljudi koji imaju deficit ovog vitamina. Koji su razlozi?
Na prvom mestu, zbog posla ili drugih obaveza mnogo vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Sa druge strane, kada smo napolju, često koristimo zaštitne kreme koje, iako štite od štetnih UV zraka, istovremeno smanjuju stvaranje vitamina D u koži.
Osim činjenice da moderni način života može značajno smanjiti prirodnu proizvodnju vitamina D, pokazano je i da osobe sa tamnijom kožom (i više pigmenta melanina) imaju smanjenu sposobnost da proizvode vitamin D iz sunčeve svetlosti.
Poznato je takođe da starije osobe mogu imati smanjenu produkciju vitamina D čak i uz adekvatno izlaganje suncu, a određena medicinska stanja i lekovi takođe mogu smanjiti sposobnost tela da apsorbuje, proizvede ili koristi vitamin D.
Sve ove činjenice ponekad utiču na to da je suplementacija vitaminom D neophodna tokom cele godine, pre svega zato što se deficit ovog vitamina može odraziti na zdravlje kostiju, kardiovaskularnog i imunološkog sistema.
K2D3 VIVA ®: DVOSTRUKA ZAŠTITA - ZA VAŠE KOSTI I SRCE
Kada pokušavamo da pronađemo rešenje za slabe kosti, često postavljamo pitanje zašto jednostavno ne bismo nadoknadili kalcijum suplementacijom.
Odgovor na ovo pitanje daju najnovija istraživanja koja pokazuju da izolovana upotreba kalcijumskih preparata može imati mali uticaj na izgradnju kostiju, ali može izazvati taloženje kalcijuma u srcu i krvnim sudovima, povećavajući rizik od infarkta miokarda i šloga. Ovo je poznato kao "kalcijumski paradoks" - gubitak koštane mase uprkos dovoljnom unosu kalcijuma i istovremeno preterano taloženje kalcijuma u arterijama i mekim tkivima.
Rešenje za ovaj paradoks leži u zajedničkom dejstvu vitamina K2 i D3. S jedne strane tu je vitamin D3, poznat kao "vitamin sunca", značajan za apsorpciju kalcijuma iz hrane. Međutim, da bi kalcijum bio pravilno iskorišćen u telu i ugrađen u kosti, neophodan je vitamin K2.
U odsustvu vitamina K2, kalcijum se neće ugraditi u kosti u potrebnoj količini, već će se taložiti u arterijama, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. U idealnom svetu, vitamini K2 i D3 rade zajedno u harmoniji: D3 poboljšava preuzimanje kalcijuma, a K2 ga usmerava tamo gde je potreban.
Pročitaj još
Lično preporučujem K2D3 ® VIVA proizvod. Vitamin D3 iz ovog preparate garantuje maksimalnu apsorpciju kalcijuma, dok K2 obezbeđuje da kalcijum stigne tamo gde je najpotrebniji – u kosti, istovremeno sprečavajući njegovo taloženje u arterijama i mekim tkivima.
Kombinovanjem vitamina K2 i D3, proizvodi kao što je K2D3 ® VIVA nude sveobuhvatnu podršku našem skeletnom sistemu i pouzdanu zaštitu kardiovaskularnom sistemu, omogućavajući nam da održimo optimalno zdravlje i vitalnost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.