Uvaženi kardiolog Centra za hipertenziju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbija, Dr Nenad Radivojević, otkriva koji su faktori rizika za nastanak neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Takođe, ukazuje i na koji način se mogu prevenirati infarkt miokarda i šlog.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je najčešće kardiovaskularno oboljenje. Prema dostupnim podacima u Srbiji od hipertenzije boluje skoro 48% odraslih stanovnika.
Ovako veliki broj obolelih posledica je genetskih, ali i nepovoljnih socio-ekonomskih faktora, kao i neadekvatne ishrane, pušenja, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, buke i zagađenja vazduha.
Povišeni krvni pritisak je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a posledično i kardiovaskularnih srčanih slabosti, poremećaja srčanog ritma, moždanih udara i bolesti bubrega.
Svaki porast sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska za 20mmHg i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska za 10mmHg udvostručuje rizik nastanka infarkta miokarda, ili moždanog udara.
Homocistein je aminokiselina koju vitamin B12 i B6 razgrađuju na jedinjenja neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Povišene vrednosti homocisteina se javljaju kod pušača, starijih od 50. godina, slabo fizički aktivnih, ali i kod upotrebe pojedinih lekova.
Bez lečenja povišenih vrednosti povećava se sklonost ka nastanku oboljenja srca, moždanog udara i demencije. Homocistein omogućava nagomilavanje masnih depoa, povećava nakupljanje trombocita i stimuliše oksidaciju LDL holesterola što ubrzava aterosklerozu.
Povećanje nivoa homocisteina u krvi (3 µmol/L) povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, infarkta srca za 15% i moždanog udara za 24%.
S obzirom da je oštećenje zidova krvnog suda uz povišene vrednosti homocisteina u krvi u osnovi nastanka kardiovaskularnih bolesti, savetujem, pored navedenih vitamina i folnu kiselinu, ali samo u aktivnom obliku 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF). Poznato je da više od 2/3 osoba u Srbiji ima urođeni deficit enzima koji aktivira folnu kiselinu (MTHFR), te kod njih dolazi do povećanja koncentracije homocisteina.
Veza između hipertenzije i povišenih vrednosti homocisteina kao i njihov zajednički uticaj na krvne sudove i oboljevanje predmet je interesovanja i istraživanja u oblasti medicine. Pokazan je negativan uticaj homocisteina i na nastanak i ubrzanje razvoja ateroskleroze na krvnim sudovima vrata kod osoba sa povišenim pritiskom (naročito kod muškaraca starijih od 55 godina).
Homocistein pokazuje jasnu vezu i sa povećanom krutosti krvnih sudova, što je loš prognostički faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti (što su više vrednosti homocisteina veća je vrednost krutosti krvnih sudova). Hipertenzija udružena sa povišenim vrednostima homocisteina je veoma loša kombinacija za koju je pokazano da utiče na pojavu i veću ukupnu smrtnost u starijoj populaciji.
Kada je reč o starijoj populaciji jako su važni rezultati najnovijih ispitivanja o uticaju povišenog krvnog pritiska i homocisteina na smanjenje moždane mase, ubrzani pad kognitivnih funkcija i razvoj demencije.
Smanjenjem nivoa homocisteina poboljšava se elastičnost krvnih sudova, samim tim pomaže i bolja kontrola vrednosti krvnog pritiska, kao i bolja cirkulacija u mozgu čime se usporava prirodno starenje moždanih funkcija.
Preporuka svim pacijentima je Cardiovitamin® FD3 koji u svom sastavu ima čak 800μg aktivnog oblika folne kiseline i 1000 internacionalnih jedinica vitamina D3, kao i vitamine B1, B6, B12, i vitamin C.
Njegovi aktivni sastojci mogu pomoći da se snize povišene vrednosti homocisteina, i samim tim spreče oštećenja zida krvnih sudova, čime se usporava proces ateroskleroze. Takođe, aktivni sastojci iz CardioVitamin® FD3 kapsula smanjuju nivo zapaljenskog procesa i na taj način učestvuju u očuvanju zdravlja krvnih sudova.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
U Srbiji je od pоčеtка 2025. zакljučnо sа 30. aprilom, rеgistrоvаno 176 slučаjevа morbila, odnosno, malih boginja, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Mnogi ljudi imaju tegobe i bolove, najčešće u vratu, ramenima i leđima, koje su posledica današnjeg načina života, posebno poslova koji zahtevaju dugotrajno sedenje.
Svi smo svesni psihološkog bola slomljenog srca - bezbroj knjiga, pesama i filmova je napisano i snimljeno na tu temu, ali postoje i naučni dokazi da slomljeno srce može biti i fatalno.
Pistaći nisu samo ukusna grickalica, oni su prepuni vrednih hranjivih materija. Sadrže zdrave masnoće, proteine, vlakna i antioksidanse, a u njima se uživa već hiljadama godina.
Hemijske supstance u plastici koju koristimo svakodnevno mogu poremetiti prirodni 24-časovni ciklus spavanja i buđenja, kao i cirkadijalni ritam na način na koji to radi kafa.
Kako starimo, mnogi od nas brinu o zdravlju svog mozga. Možete uraditi jednostavan jednominutni test koji vam može reći u kakvom je stanju vaš mozak, a za to će vam biti potrebna samo olovka i papir.
RFZO je usvojio novu listu lekova na koju je stavljeno 245 novih generičkih lekova, odnosno zamena za lekove koji se već izdaju o trošku RFZO, ali od različitih proizvođača.
Dijabetološki savez Srbije saopštio je da je pokrenuo višenedeljnu kampanju "Javnost treba da zna" o podizanju svesti o tom zdravstvenom problemu sa kojim u Srbiji živi oko 800.000 ljudi.
Da li vi pripadate polovini Evropljana koji boluju od nekog vida alergije? Da li ste vi jedan od 100 miliona u Evropi koji već ima dijagnozu alergijske kijavice?
U Srbiji svakog dana umre 13 ljudi obolelih od karcinoma pluća, bolesti koja je vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta u svetu i u Srbiji, a broj obolelih raste svake godine.
Nadutost je čest simptom koji se javlja kod osoba sa funkcionalnim poremećajem digestivnog sistema, organskih bolesti, ali i kod potpuno zdravih ljudi.
Deca će pojesti znatno više kalorija u jednom danu nakon što odgledaju samo pet minuta reklama za brzu hranu, pokazalo je istraživanje u Velikoj Britaniji.
Zaboravite na univerzalno "pravilno" vreme za večeru. Iako smo često čuli da je idealno večerati između 17 i 19 časova, nutricionisti poručuju - to ne važi za sve.
