Uvaženi kardiolog Centra za hipertenziju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbija, Dr Nenad Radivojević, otkriva koji su faktori rizika za nastanak neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Takođe, ukazuje i na koji način se mogu prevenirati infarkt miokarda i šlog.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je najčešće kardiovaskularno oboljenje. Prema dostupnim podacima u Srbiji od hipertenzije boluje skoro 48% odraslih stanovnika.
Ovako veliki broj obolelih posledica je genetskih, ali i nepovoljnih socio-ekonomskih faktora, kao i neadekvatne ishrane, pušenja, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, buke i zagađenja vazduha.
Povišeni krvni pritisak je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a posledično i kardiovaskularnih srčanih slabosti, poremećaja srčanog ritma, moždanih udara i bolesti bubrega.
Svaki porast sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska za 20mmHg i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska za 10mmHg udvostručuje rizik nastanka infarkta miokarda, ili moždanog udara.
Homocistein je aminokiselina koju vitamin B12 i B6 razgrađuju na jedinjenja neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Povišene vrednosti homocisteina se javljaju kod pušača, starijih od 50. godina, slabo fizički aktivnih, ali i kod upotrebe pojedinih lekova.
Bez lečenja povišenih vrednosti povećava se sklonost ka nastanku oboljenja srca, moždanog udara i demencije. Homocistein omogućava nagomilavanje masnih depoa, povećava nakupljanje trombocita i stimuliše oksidaciju LDL holesterola što ubrzava aterosklerozu.
Povećanje nivoa homocisteina u krvi (3 µmol/L) povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, infarkta srca za 15% i moždanog udara za 24%.
S obzirom da je oštećenje zidova krvnog suda uz povišene vrednosti homocisteina u krvi u osnovi nastanka kardiovaskularnih bolesti, savetujem, pored navedenih vitamina i folnu kiselinu, ali samo u aktivnom obliku 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF). Poznato je da više od 2/3 osoba u Srbiji ima urođeni deficit enzima koji aktivira folnu kiselinu (MTHFR), te kod njih dolazi do povećanja koncentracije homocisteina.
Veza između hipertenzije i povišenih vrednosti homocisteina kao i njihov zajednički uticaj na krvne sudove i oboljevanje predmet je interesovanja i istraživanja u oblasti medicine. Pokazan je negativan uticaj homocisteina i na nastanak i ubrzanje razvoja ateroskleroze na krvnim sudovima vrata kod osoba sa povišenim pritiskom (naročito kod muškaraca starijih od 55 godina).
Homocistein pokazuje jasnu vezu i sa povećanom krutosti krvnih sudova, što je loš prognostički faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti (što su više vrednosti homocisteina veća je vrednost krutosti krvnih sudova). Hipertenzija udružena sa povišenim vrednostima homocisteina je veoma loša kombinacija za koju je pokazano da utiče na pojavu i veću ukupnu smrtnost u starijoj populaciji.
Kada je reč o starijoj populaciji jako su važni rezultati najnovijih ispitivanja o uticaju povišenog krvnog pritiska i homocisteina na smanjenje moždane mase, ubrzani pad kognitivnih funkcija i razvoj demencije.
Smanjenjem nivoa homocisteina poboljšava se elastičnost krvnih sudova, samim tim pomaže i bolja kontrola vrednosti krvnog pritiska, kao i bolja cirkulacija u mozgu čime se usporava prirodno starenje moždanih funkcija.
Preporuka svim pacijentima je Cardiovitamin® FD3 koji u svom sastavu ima čak 800μg aktivnog oblika folne kiseline i 1000 internacionalnih jedinica vitamina D3, kao i vitamine B1, B6, B12, i vitamin C.
Njegovi aktivni sastojci mogu pomoći da se snize povišene vrednosti homocisteina, i samim tim spreče oštećenja zida krvnih sudova, čime se usporava proces ateroskleroze. Takođe, aktivni sastojci iz CardioVitamin® FD3 kapsula smanjuju nivo zapaljenskog procesa i na taj način učestvuju u očuvanju zdravlja krvnih sudova.
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
