Živimo u vremenu u kom smo svakodnevno izloženi brojnim situacijama koje nam pojačavaju stres.
Foto: 021.rs (dr Dušan Popović/AbelaPharm)
Znamo da su pritisak, uznemirenost i anksioznost jasne posledice ovakvog načina života. Međutim, koliko smo svesni na koji način stres utiče na naš probavni sistem? Doc. dr sci. med. Dušanom Popovićem, internista-gastroenterohepatolog Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" objašnjava na koji način stres utiče na zdravlje našeg stomaka i kako se možemo izboriti sa svim tegobama koje nas muče.
Na samom početku važno je da znamo da se oboljenja organa za varenje mogu podeliti na organska i funkcionalna, ističe doc. dr Popović. U organska oboljenja spadaju različite vrste zapaljenja, tumori, autoimuna oboljenja, intolerancija na različite sastojke hrane i dr.
Kao što se iz samog naziva "funkcionalni" može zaključiti, ova oboljenja nastaju usled poremećaja u funkciji organa za varenje. Funkcionalna oboljenja organa za varenje obuhvataju širok spektar poremećaja kod kojih se često ni nakon detaljnog gastroenterološkog ispitivanja ne može utvrditi jasan uzrok.
U grupu funkcionalnih oboljenja organa za varenje spada više poremećaja, a svakako su najvažniji i najučestaliji sindrom nervoznog debelog creva (iritabilni kolon), dispepsija i funkcionalna opstipacija (zatvor).
Zbog čega dolazi do pojave sindroma nervoznog creva?
U prvim, detaljnijim radovima o sindromu iritabilnog debelog creva, koji datiraju iz 1933. godine, kao značajan faktor nastanka navode se psihički stres i anksioznost. Daljim istraživanjima sindroma nervoznog debelog creva utvrđeno je da i faktori kao što su poremećaj crevne flore, ishrana, poremećaji imunog odgovora, poremećaj lučenja određenih neurotransmitera i hormona, infekcije, nasleđe i mnogi drugi, doprinose negovom nastanku.
U kakvoj su vezi sindrom nervoznog creva i stres?
Organi za varenje imaju svoj nervni sistem tzv. enterički (crevni) nervni sistem, koji je značajno povezan sa centralnim nervnim sistemom (mozak). Zbog toga se svaki poremećaj na nivou centralnog nervnog sistema, uključujući i dugotrajni stres, odražava na funkciju organa za varenje.
Ovo se najčešće ispoljava pojavom simptoma nervoznog debelog creva. Takođe, poremećaji organa za varenje se negativno odražavaju na psihičko stanje pacijenta, pa može doći do pojave napetosti, depresije, anksioznosti, smanjenja kvaliteta života i sl. Tako se stvara "začarani krug".
Poznajući mehanizam nastanka sindroma nervoznog creva, jasno je da je savremen način života, koji obiluje stresom, preduslov za njegov nastanak. Ne sme se zaboraviti da savremen način života uključuje i neredovnu, često i nekvalitetnu ishranu, što takođe može doprineti nastanku iritabilnog kolona.
Kako da prepoznamo sindrom nervoznog creva? Koje tegobe ga prate?
Glavni simptomi su poremećaj crevnog pražnjenja (proliv ili zatvor) i bol u trbuhu. Veoma često se javljaju i tegobe koje su povezane sa gasovima (nadutost, pojačano puštanje vetrova, podrigivanje). Prilikom gastroenterološkog pregleda, najvažnije je napraviti razliku između funkcionalnih poremećaja i, mnogo opasnijih, organskih oboljenja.
Ovo je ponekad veoma teško, jer se obe grupe oboljenja mogu manifestovati gotovo istim tegobama. Zbog toga je neophodan detaljan gastroenterološki pregled, a često i dopunska dijagnostika (npr. laboratorijske analize, analize stolice, ultrazvučni pregled, kolonoskopija i dr).
Lečenje sindroma nervoznog debelog creva obuhvata primenu određenih lekova, ali i redovnu, uravnoteženu ishranu, dovoljan unos tečnosti, eliminaciju svakodnevnog stresa (koliko je to moguće), redovnu fizičku aktivnost i dr. U postupku lečenja veoma korisne informacije se mogu dobiti i iz dnevnika ishrane i simptoma pacijenata. Lekovi koji će biti korišćeni zavise od tegoba koje pacijenti imaju.
Ukoliko se pacijenti žale na nadutost ili tegobe povezane sa gasovima, veoma koristan može biti Flobian®. Sa ovim prirodnim i bezbednim preparatom imam višegodišnje, pozitivno iskustvo.
Aktivna supstanca je Lactiplantibacillus plantarum 299v, koji smanjuje nastanak gasa u crevima, kao i osećaj nadutosti. Primenjuje se u dozi od jedne kapsule dnevno, u trajanju od minimum četiri nedelje.
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
