Živimo u vremenu u kom smo svakodnevno izloženi brojnim situacijama koje nam pojačavaju stres.
Foto: 021.rs (dr Dušan Popović/AbelaPharm)
Znamo da su pritisak, uznemirenost i anksioznost jasne posledice ovakvog načina života. Međutim, koliko smo svesni na koji način stres utiče na naš probavni sistem? Doc. dr sci. med. Dušanom Popovićem, internista-gastroenterohepatolog Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" objašnjava na koji način stres utiče na zdravlje našeg stomaka i kako se možemo izboriti sa svim tegobama koje nas muče.
Na samom početku važno je da znamo da se oboljenja organa za varenje mogu podeliti na organska i funkcionalna, ističe doc. dr Popović. U organska oboljenja spadaju različite vrste zapaljenja, tumori, autoimuna oboljenja, intolerancija na različite sastojke hrane i dr.
Kao što se iz samog naziva "funkcionalni" može zaključiti, ova oboljenja nastaju usled poremećaja u funkciji organa za varenje. Funkcionalna oboljenja organa za varenje obuhvataju širok spektar poremećaja kod kojih se često ni nakon detaljnog gastroenterološkog ispitivanja ne može utvrditi jasan uzrok.
U grupu funkcionalnih oboljenja organa za varenje spada više poremećaja, a svakako su najvažniji i najučestaliji sindrom nervoznog debelog creva (iritabilni kolon), dispepsija i funkcionalna opstipacija (zatvor).
Zbog čega dolazi do pojave sindroma nervoznog creva?
U prvim, detaljnijim radovima o sindromu iritabilnog debelog creva, koji datiraju iz 1933. godine, kao značajan faktor nastanka navode se psihički stres i anksioznost. Daljim istraživanjima sindroma nervoznog debelog creva utvrđeno je da i faktori kao što su poremećaj crevne flore, ishrana, poremećaji imunog odgovora, poremećaj lučenja određenih neurotransmitera i hormona, infekcije, nasleđe i mnogi drugi, doprinose negovom nastanku.
U kakvoj su vezi sindrom nervoznog creva i stres?
Organi za varenje imaju svoj nervni sistem tzv. enterički (crevni) nervni sistem, koji je značajno povezan sa centralnim nervnim sistemom (mozak). Zbog toga se svaki poremećaj na nivou centralnog nervnog sistema, uključujući i dugotrajni stres, odražava na funkciju organa za varenje.
Ovo se najčešće ispoljava pojavom simptoma nervoznog debelog creva. Takođe, poremećaji organa za varenje se negativno odražavaju na psihičko stanje pacijenta, pa može doći do pojave napetosti, depresije, anksioznosti, smanjenja kvaliteta života i sl. Tako se stvara "začarani krug".
Poznajući mehanizam nastanka sindroma nervoznog creva, jasno je da je savremen način života, koji obiluje stresom, preduslov za njegov nastanak. Ne sme se zaboraviti da savremen način života uključuje i neredovnu, često i nekvalitetnu ishranu, što takođe može doprineti nastanku iritabilnog kolona.
Kako da prepoznamo sindrom nervoznog creva? Koje tegobe ga prate?
Glavni simptomi su poremećaj crevnog pražnjenja (proliv ili zatvor) i bol u trbuhu. Veoma često se javljaju i tegobe koje su povezane sa gasovima (nadutost, pojačano puštanje vetrova, podrigivanje). Prilikom gastroenterološkog pregleda, najvažnije je napraviti razliku između funkcionalnih poremećaja i, mnogo opasnijih, organskih oboljenja.
Ovo je ponekad veoma teško, jer se obe grupe oboljenja mogu manifestovati gotovo istim tegobama. Zbog toga je neophodan detaljan gastroenterološki pregled, a često i dopunska dijagnostika (npr. laboratorijske analize, analize stolice, ultrazvučni pregled, kolonoskopija i dr).
Lečenje sindroma nervoznog debelog creva obuhvata primenu određenih lekova, ali i redovnu, uravnoteženu ishranu, dovoljan unos tečnosti, eliminaciju svakodnevnog stresa (koliko je to moguće), redovnu fizičku aktivnost i dr. U postupku lečenja veoma korisne informacije se mogu dobiti i iz dnevnika ishrane i simptoma pacijenata. Lekovi koji će biti korišćeni zavise od tegoba koje pacijenti imaju.
Ukoliko se pacijenti žale na nadutost ili tegobe povezane sa gasovima, veoma koristan može biti Flobian®. Sa ovim prirodnim i bezbednim preparatom imam višegodišnje, pozitivno iskustvo.
Aktivna supstanca je Lactiplantibacillus plantarum 299v, koji smanjuje nastanak gasa u crevima, kao i osećaj nadutosti. Primenjuje se u dozi od jedne kapsule dnevno, u trajanju od minimum četiri nedelje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Doktorka Mirjana Pavlović iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti izjavila je da se svake godine u Srbiji otkrije između 600 do 700 novih pacijenata obolelih od melanoma.
Poslednjih godina u Srbiji se beleži značajan porast potrošnje lekova za smirenje i oni se sve češće uzimaju na svoju ruku, umesto da se potraži pomoć lekara.
Naučnici sa Univerziteta u Voriku i Univerzitetske bolnice Koventri i Vorikšir britanske Nacionalne zdravstvene službe razvili su test za identifikaciju žena sa povećanim rizikom od pobačaja.
Streptokokna infekcija izaziva zabrinutost kod mnogih ljudi, posebno roditelja, jer se brzo širi i može izazvati ozbiljne komplikacije, ako se ne leči na vreme.
Više od 110 miliona ljudi u Evropi izloženo je štetnim nivoima saobraćajne buke koja je povezana sa desetinama hiljada prevremenih smrti, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi rekao je da će SAD prestati da pružaju podršku javno-privatnoj organizaciji Gavi, koja se bavi vakcinacijom, jer ona "ignoriše nauku".
Britansko regulatorno zdravstveno telo ispituje da li su zbog genetskih faktora neke osobe više izložene riziku od neželjenih efekata lekova za mršavljenje kao što su "mundžaro", "vegovi" i "ozempik".
Francuska Akademija medicine danas je pozvala na vakcinaciju protiv korona virusa ocenivši da nije vakcinisano dovoljno ljudi i da je tokom leta moguća epidemija.
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" preporučio je da građani u letnjim mesecima jedu hranu koja sadrži veći procenat vode, imaju lagane obroke i bave se fizičkom aktivnošću.
Ovih dana u Srbiji, prema prognozama meteorologa, temperature će biti znatno iznad proseka za ovaj period godine. U četvrtak će u Novom Sadu biti čak 39 stepeni.
Rusija je započela kliničko ispitivanje nove onkolitičke vakcine "Enteromiks", u istraživanju je angažovano 48 dobrovoljaca, a do sada su zabeleženi minimalni toksični efekti nakon primene vakcine.
Ako ste u kasnim večernjim satima ostali budni, gledajući sadržaje na telefonu, kompjuteru ili ste ispratili neki TV sadržaj, probudićete se umorni i razdražljivi.
