Mikroplastika i mozak: Moguća veza sa demencijom
Mikroplastika u ljudskom organizmu mogla bi da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo.
Foto: Pixabay
Ovo su rezultati nedavno objavljenog naučnog rada u prestižnom časopisu "The American Journal of Pathology", prenosi RTS.
Autorka rada, dr Elejn Bearer, patološkinja i neuronaučnica sa Univerziteta u Novom Meksiku, ukazuje na moguću vezu između prisustva mikroplastike u mozgu i razvoja vaskularne demencije – bolesti koja nastaje usled oštećenja moždanih krvnih sudova.
Dr Bearer je u svom radu o ulozi vaskularnih faktora u nastanku kognitivnih poremećaja analizirala više prethodnih studija kao i mikroskopske snimke moždanog tkiva ljudi koji su preminuli sa dijagnozom demencije.
Njena analiza pokazala je da mozak ovih osoba sadrži znatno više mikroplastike nego mozak ljudi bez kognitivnih poremećaja. Ta zapažanja otvaraju nova pitanja o tome kako zagađenje plastikom može uticati na funkcionisanje ljudskog mozga.
"Nanoplastika u mozgu predstavlja novog igrača u neuropatologiji. Naše razumevanje Alchajmerove bolesti i drugih demencija mora se preispitati u svetlu ovih otkrića", kaže dr Bearer.
Šta je vaskularna demencija?
Vaskularna demencija nastaje kada smanjen protok krvi ošteti moždane ćelije, što dovodi do gubitka pamćenja, konfuzije i problema sa mišljenjem.
Obično je posledica mikroskopskih moždanih udara ili očvršćavanja sitnih krvnih sudova.
Iako je drugi najčešći tip demencije posle Alchajmerove bolesti, o njoj se i dalje malo zna. Dr Bearer predlaže novu klasifikaciju vaskularne demencije, zasnovanu na različitim tipovima oštećenja moždanih sudova, i smatra da bi čestice mikroplastike mogle da pokrenu ili ubrzaju te procese.
Pročitaj još
Nova klasifikacija i potencijalna uloga mikroplastike
Mikroplastika su sitne čestice manje od pet milimetara, a nanoplastika je još manja - manja od jednog mikrometra.
Danas se ove čestice nalaze svuda: u vazduhu, vodi, morskim plodovima, pa čak i u ljudskoj krvi, jetri i placenti.
Studija objavljena u "Nature Medicine" 2024. godine pokazala je da je koncentracija mikroplastike u ljudskom mozgu veća nego u jetri ili bubrezima.
Najčešći pronađeni polimer bio je polietilen – isti materijal od koga se prave plastične kese i ambalaže.
Naučnici smatraju da čestice mikroplastike mogu proći kroz krvno-moždanu barijeru - zaštitni filter koji sprečava štetne materije da uđu u mozak. Kada se ta barijera ošteti, unutrašnje strukture mozga postaju ranjivije.
Mikroplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i oštećenje ćelija, što sve može doprineti razvoju neuroloških bolesti. Ipak, važno je naglasiti da trenutno ne postoje dokazi da mikroplastika direktno uzrokuje demenciju - za sada se samo govori o potencijalnoj povezanosti koja zahteva dodatna istraživanja.
Kako mikroplastika može uticati na mozak
Ako se potvrdi da mikroplastika utiče na zdravlje mozga, to bi moglo da potpuno promeni način na koji posmatramo i lečenje i prevenciju kognitivnih bolesti.
Istovremeno, ovo otkriće podseća na širi problem - da je zagađenje plastikom postalo deo našeg tela i da njegove posledice tek počinjemo da razumemo.
"Vaskularne bolesti su dugo bile zanemarene kao faktor demencije. Ali sada vidimo da se moramo baviti i novim oblicima zagađenja koji mogu uticati na najosetljiviji organ - ljudski mozak", kaže dr Bearer.
Zagađenje plastikom kao globalni zdravstveni izazov
Ovi rezultati otvaraju novo polje istraživanja koje povezuje zagađenje životne sredine i neurološke bolesti.
Ako se pokaže da mikroplastika zaista igra ulogu u nastanku vaskularne demencije, to bi moglo promeniti način na koji se odnosimo prema plastici u svakodnevnom životu i ohrabriti razvoj novih strategija zaštite zdravlja i životne sredine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
1
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
2
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar