Mikroplastika i mozak: Moguća veza sa demencijom
Mikroplastika u ljudskom organizmu mogla bi da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo.
Foto: Pixabay
Ovo su rezultati nedavno objavljenog naučnog rada u prestižnom časopisu "The American Journal of Pathology", prenosi RTS.
Autorka rada, dr Elejn Bearer, patološkinja i neuronaučnica sa Univerziteta u Novom Meksiku, ukazuje na moguću vezu između prisustva mikroplastike u mozgu i razvoja vaskularne demencije – bolesti koja nastaje usled oštećenja moždanih krvnih sudova.
Dr Bearer je u svom radu o ulozi vaskularnih faktora u nastanku kognitivnih poremećaja analizirala više prethodnih studija kao i mikroskopske snimke moždanog tkiva ljudi koji su preminuli sa dijagnozom demencije.
Njena analiza pokazala je da mozak ovih osoba sadrži znatno više mikroplastike nego mozak ljudi bez kognitivnih poremećaja. Ta zapažanja otvaraju nova pitanja o tome kako zagađenje plastikom može uticati na funkcionisanje ljudskog mozga.
"Nanoplastika u mozgu predstavlja novog igrača u neuropatologiji. Naše razumevanje Alchajmerove bolesti i drugih demencija mora se preispitati u svetlu ovih otkrića", kaže dr Bearer.
Šta je vaskularna demencija?
Vaskularna demencija nastaje kada smanjen protok krvi ošteti moždane ćelije, što dovodi do gubitka pamćenja, konfuzije i problema sa mišljenjem.
Obično je posledica mikroskopskih moždanih udara ili očvršćavanja sitnih krvnih sudova.
Iako je drugi najčešći tip demencije posle Alchajmerove bolesti, o njoj se i dalje malo zna. Dr Bearer predlaže novu klasifikaciju vaskularne demencije, zasnovanu na različitim tipovima oštećenja moždanih sudova, i smatra da bi čestice mikroplastike mogle da pokrenu ili ubrzaju te procese.
Pročitaj još
Nova klasifikacija i potencijalna uloga mikroplastike
Mikroplastika su sitne čestice manje od pet milimetara, a nanoplastika je još manja - manja od jednog mikrometra.
Danas se ove čestice nalaze svuda: u vazduhu, vodi, morskim plodovima, pa čak i u ljudskoj krvi, jetri i placenti.
Studija objavljena u "Nature Medicine" 2024. godine pokazala je da je koncentracija mikroplastike u ljudskom mozgu veća nego u jetri ili bubrezima.
Najčešći pronađeni polimer bio je polietilen – isti materijal od koga se prave plastične kese i ambalaže.
Naučnici smatraju da čestice mikroplastike mogu proći kroz krvno-moždanu barijeru - zaštitni filter koji sprečava štetne materije da uđu u mozak. Kada se ta barijera ošteti, unutrašnje strukture mozga postaju ranjivije.
Mikroplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i oštećenje ćelija, što sve može doprineti razvoju neuroloških bolesti. Ipak, važno je naglasiti da trenutno ne postoje dokazi da mikroplastika direktno uzrokuje demenciju - za sada se samo govori o potencijalnoj povezanosti koja zahteva dodatna istraživanja.
Kako mikroplastika može uticati na mozak
Ako se potvrdi da mikroplastika utiče na zdravlje mozga, to bi moglo da potpuno promeni način na koji posmatramo i lečenje i prevenciju kognitivnih bolesti.
Istovremeno, ovo otkriće podseća na širi problem - da je zagađenje plastikom postalo deo našeg tela i da njegove posledice tek počinjemo da razumemo.
"Vaskularne bolesti su dugo bile zanemarene kao faktor demencije. Ali sada vidimo da se moramo baviti i novim oblicima zagađenja koji mogu uticati na najosetljiviji organ - ljudski mozak", kaže dr Bearer.
Zagađenje plastikom kao globalni zdravstveni izazov
Ovi rezultati otvaraju novo polje istraživanja koje povezuje zagađenje životne sredine i neurološke bolesti.
Ako se pokaže da mikroplastika zaista igra ulogu u nastanku vaskularne demencije, to bi moglo promeniti način na koji se odnosimo prema plastici u svakodnevnom životu i ohrabriti razvoj novih strategija zaštite zdravlja i životne sredine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
0
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
1
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
4
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
2
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar