Mikroplastika i mozak: Moguća veza sa demencijom
Mikroplastika u ljudskom organizmu mogla bi da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo.
Ovo su rezultati nedavno objavljenog naučnog rada u prestižnom časopisu "The American Journal of Pathology", prenosi RTS.
Autorka rada, dr Elejn Bearer, patološkinja i neuronaučnica sa Univerziteta u Novom Meksiku, ukazuje na moguću vezu između prisustva mikroplastike u mozgu i razvoja vaskularne demencije – bolesti koja nastaje usled oštećenja moždanih krvnih sudova.
Dr Bearer je u svom radu o ulozi vaskularnih faktora u nastanku kognitivnih poremećaja analizirala više prethodnih studija kao i mikroskopske snimke moždanog tkiva ljudi koji su preminuli sa dijagnozom demencije.
Njena analiza pokazala je da mozak ovih osoba sadrži znatno više mikroplastike nego mozak ljudi bez kognitivnih poremećaja. Ta zapažanja otvaraju nova pitanja o tome kako zagađenje plastikom može uticati na funkcionisanje ljudskog mozga.
"Nanoplastika u mozgu predstavlja novog igrača u neuropatologiji. Naše razumevanje Alchajmerove bolesti i drugih demencija mora se preispitati u svetlu ovih otkrića", kaže dr Bearer.
Šta je vaskularna demencija?
Vaskularna demencija nastaje kada smanjen protok krvi ošteti moždane ćelije, što dovodi do gubitka pamćenja, konfuzije i problema sa mišljenjem.
Obično je posledica mikroskopskih moždanih udara ili očvršćavanja sitnih krvnih sudova.
Iako je drugi najčešći tip demencije posle Alchajmerove bolesti, o njoj se i dalje malo zna. Dr Bearer predlaže novu klasifikaciju vaskularne demencije, zasnovanu na različitim tipovima oštećenja moždanih sudova, i smatra da bi čestice mikroplastike mogle da pokrenu ili ubrzaju te procese.
Pročitaj još
Nova klasifikacija i potencijalna uloga mikroplastike
Mikroplastika su sitne čestice manje od pet milimetara, a nanoplastika je još manja - manja od jednog mikrometra.
Danas se ove čestice nalaze svuda: u vazduhu, vodi, morskim plodovima, pa čak i u ljudskoj krvi, jetri i placenti.
Studija objavljena u "Nature Medicine" 2024. godine pokazala je da je koncentracija mikroplastike u ljudskom mozgu veća nego u jetri ili bubrezima.
Najčešći pronađeni polimer bio je polietilen – isti materijal od koga se prave plastične kese i ambalaže.
Naučnici smatraju da čestice mikroplastike mogu proći kroz krvno-moždanu barijeru - zaštitni filter koji sprečava štetne materije da uđu u mozak. Kada se ta barijera ošteti, unutrašnje strukture mozga postaju ranjivije.
Mikroplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i oštećenje ćelija, što sve može doprineti razvoju neuroloških bolesti. Ipak, važno je naglasiti da trenutno ne postoje dokazi da mikroplastika direktno uzrokuje demenciju - za sada se samo govori o potencijalnoj povezanosti koja zahteva dodatna istraživanja.
Kako mikroplastika može uticati na mozak
Ako se potvrdi da mikroplastika utiče na zdravlje mozga, to bi moglo da potpuno promeni način na koji posmatramo i lečenje i prevenciju kognitivnih bolesti.
Istovremeno, ovo otkriće podseća na širi problem - da je zagađenje plastikom postalo deo našeg tela i da njegove posledice tek počinjemo da razumemo.
"Vaskularne bolesti su dugo bile zanemarene kao faktor demencije. Ali sada vidimo da se moramo baviti i novim oblicima zagađenja koji mogu uticati na najosetljiviji organ - ljudski mozak", kaže dr Bearer.
Zagađenje plastikom kao globalni zdravstveni izazov
Ovi rezultati otvaraju novo polje istraživanja koje povezuje zagađenje životne sredine i neurološke bolesti.
Ako se pokaže da mikroplastika zaista igra ulogu u nastanku vaskularne demencije, to bi moglo promeniti način na koji se odnosimo prema plastici u svakodnevnom životu i ohrabriti razvoj novih strategija zaštite zdravlja i životne sredine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
2
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar