Naučnici proveravali šta se dešava u našem mozgu kada vidimo dodir - važno je za empatiju
Dodir je ključan za to kako doživljavamo sopstveno telo i povezujemo se s drugima. Blag potez po koži može biti umirujuć, dok štipanje ili posekotina mogu izazvati bol.
Foto: Pixabay
Obično razmišljamo o dodiru kao o nečemu što osećamo putem kože, ali i naše oči igraju važnu ulogu u oblikovanju onoga što doživljavamo.
Jedan poznati primer je iluzija gumene ruke. Kada ljudi vide da se preko gumene ruke prelazi četkom, dok se njihova prava, ali sakrivenaruka dodiruje na isti način, mogu početi da osećaju kao da je gumena ruka deo njihovog tela, prenosi ScienceAlert.
Ova iluzija pokazuje da ono što vidimo može promeniti ono što osećamo.
Ali kako to mozak zapravo radi?
U najnovijem istraživanju merena je moždana aktivnost kako bi se videlo koliko brzo mozak tumači ono što oči vide kada je neko dodirnut.
Cilj je bio da se sazna kako i kada mozak odlučuje da li je dodir prijatan ili bolan, preteći ili bezbedan, i da li se dešava na našem telu ili na nekom drugom.
Šta se dešava u mozgu kada vidimo da je neko dodirnut?
Naučnici Sofi Smit, postdoktorska istraživačica iz oblasti kognitivne neuronauke na Univerzitetu u Sidneju, i Tijl Grutsvagers, viši istraživač kognitivne neuronauke na Univerzitetu Zapadni Sidnej, koristili su elektroencefalografiju (EEG) kako bi merili moždanu aktivnost sa površine glave u razmaku od milisekundi, dok su učesnici gledali stotine kratkih video snimaka koji prikazuju različite vrste dodira na ruci - od blagih poteza četkom, preko pritiska prstom, do oštrog dodira nožem.
Zatim su koristili mašinsko učenje da bi utvrdili da li moždani obrasci gledalaca otkrivaju kakav dodir su upravo videli.
Već nakon 60 milisekundi mozak je razlikovao ko i šta je dodirnuto. Na primer, mogao je da odredi da li se scena prikazuje iz prvog lica (verovatno sopstvena ruka) ili trećeg lica (tuđa ruka), i da li je u pitanju leva ili desna ruka.
Oko 110 milisekundi kasnije mozak je počeo da obrađuje osetilne informacije - kako bi taj dodir mogao da se oseća na koži: blago i peckavo (četka) ili oštro i bolno (vrh noža).
Oko 260 milisekundi kasnije mozak je počeo da registruje emocionalne dimenzije dodira: da li izgleda umirujuće, bolno ili preteće.
Ova otkrića pokazuju da naš mozak u samo deliću sekunde pretvara jednostavnu sliku dodira u bogat osećaj - ko je uključen, kako bi to moglo da se oseti i da li je to utešno ili bolno.
Zašto je ovo važno za empatiju i socijalne veze
Ovi rezultati pokazuju da, kada vidimo da je neko dodirnut, mozak brzo tumači kako bi taj dodir mogao da izgleda i da se oseća. To se uklapa u ideju da mozak privremeno oponaša ono što vidi kod drugih - simulira njihovo iskustvo kao da je naše sopstveno.
Ova brza, telesna reakcija može biti osnova empatije - procesa koji nam pomaže da prepoznamo opasnost i povežemo se sa drugima.
Neki ljudi čak osećaju fizičke senzacije - poput peckanja, pritiska ili bola - kada vide da su drugi dodirnuti. Ovaj fenomen se zove "posredni dodir".
Razumevanje kako mozak trenutno dešifruje viđeni dodir može pomoći da shvatimo zašto neki ljudi fizički reaguju na slike povreda ili bola, dok drugi ostaju ravnodušni.
Sledeći korak biće da se istraži kako se te brze moždane reakcije razlikuju između ljudi koji doživljavaju posredni dodir i onih koji ga ne osećaju - što bi moglo objasniti individualne razlike u empatiji.
Pročitaj još
Zašto je važno za budućnost
Razumevanje načina na koji mozak vidi i tumači dodir može pomoći u objašnjenju problema s empatijom, unaprediti terapije koje uključuju dodir ili svesnost tela, i poboljšati osećaj prisutnosti i povezanosti u digitalnim okruženjima, poput virtuelne stvarnosti.
Ovo nas podseća da čak i samo gledanje dodira može pomoći da se osetimo bližima drugima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Rendgenski zraci otkrili prvi dokaz da su preci sisara polagali jaja
19.04.2026.•
0
Više od 180 godina naučnici su pretpostavljali da su preci sisara polagali jaja, ali nisu pronašli fosile koji bi to dokazali.
Ako ste se zaglavili u dosadnom razgovoru - to može imati iznenađujuću korist
19.04.2026.•
2
Svi se plašimo da ćemo zapeti u razgovoru sa onim komšijom koji ne prestaje da priča o svojoj teretani - ali nova studija sugeriše da nam to zapravo ne smeta onoliko koliko mislimo da hoće.
VIDEO: Napravio džinovsku robotsku ruku - i njome uništio "volvo" automobil
19.04.2026.•
0
Jedan od najpoznatijih kineskih inženjerskih influensera ponovo je u akciji.
Pronađeni do sada nepoznati Lorkini stihovi
18.04.2026.•
0
Do danas nepoznati stihovi koji se pripisuju čuvenom španskom pesniku i dramskom piscu Federiku Garsiji Lorki otkriveni su 93 godine nakon što ih napisao na poleđini jednog od svojih rukopisa.
VIDEO: Tramp gradi Trijumfalnu kapiju u Vašingtonu
17.04.2026.•
8
Plan Donalda Trampa da izgradi Trijumfalnu kapiju na ulazu u Vašington dobio je odobrenje Komisije za lepe umetnosti.
Više saobraćajnih nesreća u Nemačkoj zbog kvara semafora - koji su uzrokovali mravi
16.04.2026.•
0
U Karlsrueu, na jugozapadu Nemačke, kolonija mrava izazvala je nekoliko saobraćajnih nesreća.
Na aukciji prsluk preživele putnice sa Titanika, procenjen na 400.000 evra
15.04.2026.•
1
Prsluk za spasavanje koji je nosila putnica prve klase Lora Mejbl Frankateli tokom nesreće u kojoj je potonuo Titanik 1912. godine biće ponuđen na aukciji u Britaniji, sa procenjenom vrednošću do 400.000 evra.
Osvojio Pikasovu sliku na humanitarnoj lutriji: To ga je koštalo samo 100 evra
15.04.2026.•
0
Muškarac iz Pariza osvojio je originalnu sliku španskog umetnika Pabla Pikasa vrednu više od milion evra na humanitarnoj lutriji čija je karta koštala 100 evra.
Češki planinari našli 600 zlatnika vrednih više od 330.000 dolara
13.04.2026.•
9
Dva planinara pronašla su u planinama Krkonoše u Češkoj skoro 600 zlatnika i predmete ukupne vrednosti veće od 330.000 dolara, a stručnjaci istražuju poreklo i razloge skrivanja tog blaga.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar