Boostovanje bussiness efficiency-a: Razumete li pidžin jezik?

Autor: Biznis i finansije (Predrag Milićević)

Život

29.06.2026.

20:00 > 19:47

U marketingu, prodaji i IT-ju sve češće se komunicira jezikom koji nije ni engleski, ni srpski, već nešto između. Takav jezik se u lingvistici zove pidžin.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Problem nije u postojanju pidžina, nego u njegovoj nekritičkoj upotrebi, koja komunikaciju čini nerazumljivom. Govoriti pidžin nije znak stručnosti. Sposobnost da komuniciramo na jasnom srpskom, jeste, piše magazin Biznis i finansije.

Ako ste ikada na sastanku klimnuli glavom, a niste bili baš sigurni šta je rečen, verovatno ste slušali pidžin.

Na primer: "Moramo da alajnujemo sejls i prodakt da bismo bustovali konveržn".

Malo srpski, malo engleski, a sve zajedno, prilično čudno. Rečenica je tečna, ritam je dobar, terminologija zvuči stručno. I gotovo svi u prostoriji imaju utisak da znaju o čemu je reč. A u stvari svako pokušava da rastumači šta je zapravo čuo.

Ako vam ova situacija zvuči poznato, dobra vest je da problem nije u vama. Problem je u jeziku koji je postao važniji od informacija koje bi trebalo da prenese. Jeziku u kome su pojmovi često nerazumljivi, ali zvuče stručno, pa se slušalac oseća krivim što nije baš sve shvatio. Istovremeno, dobija utisak da je preko puta njega neko ko vlada znanjem i da je samo do njega što to znanje ne uspeva da mu se prenese. Međutim, nije baš tako.

Moglo je prethodno i na srpskom da se kaže: "Prodaja i razvoj proizvoda moraju da rade usklađeno da bismo povećali broj kupovina".

Kako je nastao poslovni pidžin

Pidžin je uglavnom kombinacija rečnika i gramatičkih struktura iz različitih jezika, koja se koristi kao osnovno i funkcionalno sredstvo komunikacije između govornika različitih jezika.

Poreklo termina pada u doba početaka trgovine Britanaca s Dalekim istokom, a većina lingvista se slaže da dolazi od pojma "pidgin", kako je zvučalo kad su Kinezi pokušavali da izgovore englesku reč "business". Trgovina je iziskivala komunikaciju, a komunikacija nekakav jezik sporazumevanja, te su stoga formirali hibridni jezik koji je kasnije nazvan "pidžin".

Tipično obeležje "pidžin" jezika je što se piše fonetski, onako kako se izgovara, a ne onako kako je pravilno napisati na engleskom. Međutim, u domaćim tekstovima se često sreće i izvorni oblik reči "prilagođen" srpskom, pa tako dobijamo "boostovanje", "founderi", "eventi"...

Zašto je pidžin postao jezik poslovne komunikacije?

Pidžin je nastao iz sasvim razumne potrebe brzog i lakog sporazumevanja.

Savremeno poslovanje je međunarodno. Alati, softveri, metodologije... gotovo bez izuzetka dolaze sa engleskog govornog područja. Kroz svakodnevni rad sa engleskim pojmovima oni se neopaženo uvlače u svakodnevni govor i članovi tima se ne trude da ih prevedu, koriste ih takve kakvi su. Uzmu reči koje svi prepoznaju, spoje ih sa lokalnom sintaksom i nastave da rade. U našem slučaju, uz izvesno "posrbljavanje". Tako dobijamo reči kao što su "alajnovanje", "bustovanje", „"kaliranje", "promptovanje".

Kada interni žargon izađe iz svog okruženja

I sve dok se to dešava unutar tima, to je u redu. Komunikacija je jasna i jednoznačna. Problem nastaje onog trenutka kada taj jezik, namenjen internom sporazumevanju, postane preovlađujući način komunikacije i van svog prirodnog konteksta. Kada se iz operativnog alata pretvori u stil komunikacije. U masku stručnosti. Kad engleski pojmovi potpuno nepotrebno počnu da zamenjuju postojeće srpske reči.

Problem jeste kada taj jezik postane nerazumljiv onom kome se informacija prenosi. A često je to upravo osoba koja na kraju treba da donese odluku.

Zašto se pidžin tako lako prima?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih se ovaj jezik tako duboko uvukao u marketing, prodaju i širi poslovni govor.

Prvi je brzina. Engleske reči su često kraće. Lakše je reći "fidbek" nego "povratna informacija". Lakše je reći "dedlajn" nego "krajnji rok". U svetu u kome je vreme bitan faktor, jezik se vrlo često skraćuje.

Drugi razlog je identitet. Terminologija postaje signal pripadnosti. Ko govori "jezik struke", deluje kao neko ko razume problematiku. U profesijama koje se brzo menjaju, gde titule često nisu u skladu sa realnim znanjem, terminologijom se gradi autoritet.

Treći razlog je možda i najvažniji, pidžin omogućava distancu. Apstraktni izrazi bez obaveze da se objasne ostavljaju prostor za "eskivažu". Ako nešto ne bude kako je dogovoreno, problem neće biti u predlogu, samom po sebi, već u njegovom nerazumevanju od strane onog ko ga je odobrio. Čitaj: klijenta.

Iluzija razumevanja, najveća mana pidžina

Najveći problem poslovnog pidžina nije u tome što koristi strane reči, već u tome što stvara utisak razumevanja. Bez stvarnog razumevanja. A često se dodatna pitanja ne postavljaju upravo zato što se niko ne usuđuje da razjašnjava nešto što zvuči toliko "stručno".

Zamislimo tipičan sastanak na kome tim govori o "customer journey-ju", optimizaciji "conversion funnel-a", "growth eksperimentima" i povećanju "engagement-a". Sve zvuči logično i sistematično, pa većina prisutnih klima glavom u znak saglasnosti.

Međutim, na kraju, kad se postavi jednostavno pitanje: "A šta to tačno znači za prodaju?" postaje jasno da nisu svi razumeli suštinu predloga, koji je ostao zaglavljen u nejasnoj terminologiji.

Mistifikacija kao posledica pidžin terminologije

Nažalost, korišćenje pidžina često mistifikuje stvari. Nekad nenamerno, a nekad i namerno. Ako potražimo značenje reči "mistifikacija", naći ćemo da se koristi onda kada se nešto "namerno ili nenamerno prikazuje kao nejasno, tajanstveno, dvosmisleno... U najširem smislu, ovaj pojam se odnosi na čin zamagljivanja istine, bilo radi obmane, fascinacije ili zbog nesposobnosti da se nešto precizno objasni". U daljem objašnjenju se navodi da se, između ostalog, mistifikacija koristi kako bi se nešto prikazalo složenije nego što jeste, da bi se stvorila iluzija znanja.

Da li se pidžin koristi radi mistifikacije? Najčešće, verovatno ne, bar ne svesno, ali efekat korišćenja pidžina najčešće jeste mistifikacija, jer predstavljene informacije deluju "previše stručno" i nedovoljno jasno. Što, opet, najčešće nije svesna želja onoga ko informacije želi da prenese.

Korišćenjem srpskog jezika koji je terminološki dovoljno bogat da svojim pojmovima zameni većinu pidžin termina mistifikacija bi se drastično smanjila, ali...

Gde povući granicu

Tuđice, same po sebi, nisu problem. Problem nastaje kada postoje jasne i odgovarajuće reči na srpskom koje bi sagovornik bolje razumeo, a mi biramo pidžin jer zvuči "stručnije". Ili ga biramo po inerciji, zaboravljajući kome se u tom trenutku obraćamo. Zaboravljajući da jasnoća komunikacije uvek mora biti iznad terminologije.

U diskusijama među stručnjacima, pidžin često ima smisla. U međunarodnim timovima, gotovo je neizbežan. U tehničkom kontekstu, može biti efikasan. Ali, u komunikaciji sa vlasnicima preduzeća, klijentima, donosiocima odluka i širom javnošću, jasnoća nije opcija. Jasnoća, u marketingu i poslovanju, nije stil. Ona je obaveza.

Ovaj komunikacioni problem nije nastao zato što direktori "ne razumeju marketing" ili "ne prate trendove". Naprotiv. Nastao je zato što se stručnost sve češće meri načinom, a ne jasnoćom izražavanja. Kad se stručnost nadomešćuje "bogatstvom jezika", komunikacija trpi posledice.

Problem nije u postojanju pidžina. Problem je u njegovoj nekritičkoj upotrebi, u svakoj prilici i u komunikaciji sa svima. Pidžin je alat. A svaki alat ima svoje mesto.

Govoriti pidžin nije znak stručnosti. Sposobnost da komuniciramo na jasnom srpskom, jeste.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

JEZIK Anglicizmi

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Dule

30.06.2026 • 03:53

Vrlo često koristim, pošto se nekih glagola ili ne mogu setiti ili njihovi prevodi zvuče arhaično na srpskom. Prompt inžinjering nazivati upitnim inženjeringom zvuči glupo i ne prenosi dobro značenje, engagement čak ni nema dobar prevod, a deadline mi je prirodnije od "krajnji rok", jer je i klijent (opet na engleskom) osoba koja je sa engleskog govornog područja, pa se kolegama brže upali lampica kad se kaže "dedlajn", a ne "krajnji rok". U suštini, kao i svaki germanizam, grcizam ili turcizam, koristi se za reči za koje srpski nema dobar prevod ili reč nema sličnu semantiku kad se prevede.

Hajmo i pričati o upornim pokušajima da se prevode stvari sa engleskog na srpski. Vrlo često u računarstvu, i to domaći autori koji se više ponašaju kao tvorci novih reči, a ne kao ljudi svesni svoje struke, prevode stvari i prave nove reči koje nemaju dobro značenje. Computer Vision nema uniforman prevod, prevodi se kao Mašinska Vizija, Računarski Vid i slične stvari.

2 3 -1
/

29.06.2026 • 22:23

Te izraze koriste ljudi da sakriju kako nemaju nista da kazu, da puno pricaju a ustvari nista ne kazu.
Takodje koriste to da bi izbegli odgovornost na postavljeno pitanje.
Klonite se tih ljudi.

15 3 +12
Ivan

29.06.2026 • 21:39

Ja napustio IT zbog tog nacina sporazumevanja. Nista ih nisam understendovao.

15 2 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.