Koliko je moćan vaš pasoš: Pogledajte kako Srbija i druge zemlje stoje na svetskoj rang-listi

Autor: 021.rs

Život

26.07.2026.

14:10 > 06:37

Pasoši mogu da liče na skraćene memoare, a pečati u njima pričaju romantične priče o želji za putovanjima, slobodi i pripadnosti.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Koliko je moćan vaš pasoš: Pogledajte kako Srbija i druge zemlje stoje na svetskoj rang-listi

Foto: 021.rs

Ali oni su i simbol globalnih nejednakosti i promenljivih geopolitičkih prilika. Pasoši nekih država omogućavaju svojim vlasnicima da otputuju u inostranstvo tako što će jednostavno rezervisati let i spakovati kofere.

Za druge, međutim, putovanje podrazumeva zakazivanje termina u najbližem konzulatu, podnošenje dokumenata kojima se dokazuju identitet i finansijska sredstva, a zatim višenedeljno čekanje na odluku.

Kako se vaš pasoš kotira u odnosu na ostale u svetu? I kako se njegova "moć" menjala tokom vremena?

Tokom poslednjih deset godina sve više država dobilo je pristup većem broju destinacija, pa se na prvi pogled čini da svet postaje otvoreniji.

"Ljudi misle da se podiže sve više zidova kako krajnja desnica dolazi na vlast u različitim delovima sveta. Ali statistika pokazuje da sve veći broj zemalja potpisuje sporazume o bezviznom režimu", kaže Armand Arton, koji vodi sajt Passport Index, specijalizovan za praćenje viznih režima.

Snaga pasoša može se meriti brojem država, teritorija i drugih područja u koje njegov vlasnik može da uđe bez vize ili uz vizu po dolasku, elektronsku dozvolu za putovanje (ETA) ili ubrzanu elektronsku vizu (e-viza). Taj pokazatelj naziva se indeks mobilnosti, piše Gardijan.

Pasoši malih ostrvskih država ojačali su pošto su dobile bezvizni režim sa zemljama u razvoju. Arton smatra da je razlog tome njihovo uglavnom malobrojno stanovništvo, koje se ne doživljava kao bezbednosna pretnja, ali i osećaj moralne obaveze pojedinih vlada da omoguće bezvizna putovanja ljudima koji se nalaze na prvoj liniji klimatske krize.

Kina je napredovala na listi zahvaljujući otvaranju zemlje i širenju bilateralnih sporazuma sa susednim državama. Nakon što je u februaru 2024. godine potpisala sporazum o međusobnom ukidanju viza sa Singapurom, broj putovanja između dve zemlje naglo je porastao.

Kada neka država potpiše sporazum o bezviznom režimu sa Šengenskim prostorom, koji obuhvata 29 evropskih zemalja, njen pasoš može gotovo preko noći značajno da napreduje na rang-listi. Upravo zbog toga su Gruzija, Ukrajina i Kosovo među zemljama koje su ostvarile najveći uspon.

Većina pasoša dobila je veću mobilnost tokom poslednje decenije, ali su neki pali na rang-listi. Vanuatu je nazadovao za 14 mesta nakon što su ga Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo uklonili sa liste zemalja čiji građani mogu da putuju bez vize, zbog zabrinutosti u vezi sa programom dodeljivanja državljanstva investitorima. Sjedinjene Američke Države ove godine pale su za pet mesta, na deveti nivo, uglavnom zato što su druge zemlje uvele recipročne mere kao odgovor na pooštravanje američkih viznih pravila.

S druge strane, postoje države poput Avganistana, Iraka, Sirije, Pakistana i Somalije, čijim je građanima najveći deo sveta i dalje zatvoren. Vlasnici avganistanskog pasoša mogu bez vize da putuju u samo tri zemlje, dok za putovanje u 113 država moraju unapred da podnesu zahtev za vizu u konzulatu.

Građanima Avganistana zabranjen je i ulazak u Sjedinjene Američke Države, gde državljani 19 zemalja podležu potpunoj zabrani putovanja, dok za građane još 20 država važe delimična ograničenja.

Slab pasoš može da pokvari čak i najveće životne uspehe. Omar Artan trebalo je da postane prvi fudbalski sudija iz Somalije koji će suditi na Svetskom prvenstvu, nakon što se našao na konačnom spisku FIFA za turnir, ali mu je odbijen ulazak u SAD.

To može i da odloži životne planove. Vizuelni umetnik Sajed Husein iz Pakistana dobio je odobrenje za stalni boravak u SAD još 2019. godine, ali mu je tek iz trećeg pokušaja odobrena viza, pa je mogao da otputuje tek 2024.

Passport Index je uveo i pokazatelj nazvan "indeks dobrodošlice", koji meri koliko pasoša iz različitih zemalja može da uđe u određenu državu bez vize ili uz vizu po dolasku, elektronsku dozvolu za putovanje (ETA) ili elektronsku vizu. Iako i za neke e-vize i dalje treba dostaviti dokumentaciju koja se proverava, one se uglavnom smatraju manje opterećujućim od klasičnih viza.

Kada se indeks dobrodošlice uporedi sa indeksom mobilnosti, dobija se prilično neujednačena slika. Sjedinjene Američke Države, Kanada, Australija i Novi Zeland imaju neke od najjačih pasoša na svetu, ali svoje granice drže relativno zatvorenim. Na drugom kraju nalaze se zemlje poput Južnog Sudana, Nigerije, Etiopije i Demokratske Republike Kongo, čiji građani moraju da pribavljaju vize za većinu destinacija, dok njihove vlade stranim posetiocima relativno lako odobravaju ulazak.

Dvadeset devet evropskih zemalja koje pripadaju Šengenskom sporazumu (uz još četiri koje primenjuju ista pravila) omogućava bezvizni ulazak građanima gotovo polovine država sveta.

Međutim, oni koji nemaju pravo na bezvizni ulazak moraju unapred da pribave vizu u konzulatu. To se uglavnom odnosi na vlasnike pasoša iz južne i jugoistočne Azije, severne Afrike, centralne Azije, Bliskog istoka i većeg dela podsaharske Afrike.

Van Šengenskog prostora mobilnost pasoša će verovatno nastaviti da raste zahvaljujući novim bilateralnim i regionalnim sporazumima. Afrika i dalje ostaje najmanje integrisani region, jer se samo 29 odsto putovanja unutar kontinenta odvija bez viza.

Ravnoteža će se dodatno menjati kako sve više država bude zamenjivalo klasične vize digitalnim dozvolama za putovanje (ETA) i elektronskim vizama, "podstaknuto napretkom u graničnoj bezbednosti, proveri putnika i digitalnom upravljanju imigracijom", kaže Arton. To bi moglo da označi kraj papirnih viza.

Međutim, prema Artonu, to takođe znači da će putnici koji su ranije mogli da putuju bez vize sve češće morati da pribavljaju elektronsko odobrenje pre polaska. Evropska unija, na primer, očekuje da do kraja godine uvede sistem elektronske putne dozvole ETIAS za posetioce koji trenutno putuju bez vize.

Srpski pasoš

Srbija se nalazi na 33. mestu na globalnoj rang-listi pasoša, na osnovu indeksa mobilnosti, koji meri broj destinacija kojima se može pristupiti bez vize ili uz vizu po dolasku, elektronsko odobrenje za putovanje (ETA) ili ubrzanu elektronsku vizu (e-viza). Pojedini pasoši dele isti plasman na rang-listi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

pasoš Srbije srpski pasoš

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Plaćač poreza

26.07.2026 • 20:55

Srpski pasoš ima takvu moć da gde god da krenete čekate nekoliko sati prvo na sopstvenoj granici u sred Evrope 2026. godine

8 15 -7
putnik

26.07.2026 • 18:02

ok

To je ok pozicija... 27 drzava EU, amerika,kanada, uk, australija i tu smo i mi odmah

3 1 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.