Naučnici su uočili da hobotnice dok čiste jazbinu otpadom gađaju druge hobotnice i smatraju da je to neki oblik namerne interakcije.
Foto: Pixabay
Hobotnice love same, vole otpad, čak znaju i da kanibalizuju jedna drugu. Naučnici su uočili da ovi neobični glavonošci imaju još jednu antidruštvenu osobinu - izbacuju oblake mulja, algi, pa čak i školjki na mlazni pogon i gađaju svoje srodnike.
Istraživači koji proučavaju Octopus tetricus, običnu sidnejsku hobotnicu, snimili su glavonošce kako prednjim pipcima skupljaju otpatke u grudvu koju pomoću snažnog mlaza izbačenog iz posebnog otvora ispod zadnjih pipaka - katapultiraju od sebe.
Istraživači navode da ovo "izbacivanje" hobotnice koristi kada čiste jazbinu ili se oslobađaju ljuštura školjki posle jela, ali uočili su i kako udaraju druge hobotnice ovim kuglama, i to, kako im se čini, s namerom.
Profesor Peter Godfri-Smit, rukovodilac projekta na Univerzitetu u Sidneju, navodi da je ovakvo ponašanje iznenađujuće.
"Ovakvo bacanje - ili izbacivanje ili gađanje - predmetima koji su namerno skupljeni je veoma neubičajeno u životinjskom svetu. Pomeranje predmeta, čak i na kratku udaljenost, pod vodom je posebno neobično, a takođe, i prilično teško izvodljivo", objašnjava profesor.
U izveštaju objavljenom u časopisu Plos One, Godfri-Smit i njegove kolege navode kako su 2015. godine zabeležili više od dvadeset sati video-snimaka u zalivu Džervis kod južne obale Novog Južnog Velsa u Australiji, koristeći podvodne stacionarne kamere, snimajući ponašanje oko 10 hobotnica.
Snimani su i mužjaci i ženke kako izvode "gađanje". Međutim, tim navodi da su to najčešće radile ženke, pri čemu su dve izvele skoro 66 odsto bacanja. Od 102 "gađanja", tim navodi da je 32 odsto bilo obično čišćenje jazbine, osam odsto je obavljeno posle jela i većinu materijala koji su izbacili u ovim prilikama činile su školjke.
Međutim, 53 odsto zabeleženih bacanja dogodilo se u roku od dva minuta nakon što bi jedna hobotnica stupila u interakciju sa drugom, bilo da bi se borila, parila ili jurila.
Ono što je neobično je i otkriće da je prilikom gađanja druge hobotnice u sadržaju sakupljenom tokom čišćenja jazbine bilo mnogo više mulja.
Istraživači su zaključili da su ovakve akcije izvođenje s namerom. Ustanovili su, takođe i da su tamnije hobotnice bile agresivnije.
Tim navodi i da ostaje nejasno zašto tako gađaju druge hobotnice, dodajući da na snimcima takvo ponašanje nije zabeleženo kada bi započele tuču, niti da je bilo "uzvratne paljbe".
Moguće je da hobotnice udare jedna u drugu jednostavno kao rezultat interakcije dok čiste jazbinu, na primer. Ali Godfri-Smit smatra da ovakvo ponašanje ima određenu svrhu.
"Mislim da dosta toga upućuje na tvrdnju o potrebi hobotnica za 'ličnim prostorom‘. U dosta slučajeva, ženke su bacale materijal na mužjake koji su pokušavali da se pare sa njima... Ali bilo je slučajeva da su ženke gađale druge ženke", napominje profesor.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Na policama pretrpanim plišanim igračkama domaćih životinja u prodavnici poklona na australijskom aerodromu, jedan mekani posum se izdvajao: njegove velike smeđe oči su se pomerale.
Desetine pasa i mačaka stiglo je u Atinu 18. marta sa svojim vlasnicima, u okviru posebnog evakuacionog leta za Grke sa ljubimcima koji su hteli da se vrate zbog rata na Bliskom istoku.
Muškarac je uhapšen nakon što je ušao u ograđeni prostor patuljastog nilskog konja Mu Deng koji je postao senzacija na društvenim mrežama, saopštili su zvaničnici zoološkog vrta.
U mestu Lejk Hjuz u Kaliforniji sprovedena je jedna od najvećih akcija spasavanja životinja u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, nakon što je policija upala na imanje zbog sumnje na teško zanemarivanje životinja.
Finski centar za divlje životinje upozorio je da prolećna potraga medveda za hranom može da dovede ove životinje blizu ljudskih naselja, posebno kada su u dvorištima lako dostupni energetski bogati izvori hrane.
Pesma kita otkrivena na decenijama staroj audio opremi mogla bi da otvori novo razumevanje kako ogromne životinje komuniciraju, prema istraživačima koji kažu da je to najstariji takav snimak poznat.
Dobrotvorna organizacija u Engleskoj otvorila je novi centar za spasavanje i rehabilitaciju ježeva vredan oko 300.000 funti, koji će omogućiti brigu o većem broju ovih životinja.
Vlasti u danskom gradu Gladsakse, u blizini Kopenhagena, odlučile su da zamene belu uličnu rasvetu crvenim osvetljenjem kako bi zaštitile kolonije slepih miševa.
Partnerstvo između gavrana i vukova seže do nordijske mitologije - Odinove ptice su izviđale unapred i vodile plen do božjih očnjaka, odnos koji je obezbeđivao hranu za sve.
Voda je jedna od najvažnijih komponenti zdravlja kućnih ljubimaca. Baš kao i kod ljudi, pravilna hidratacija kod pasa i mačaka neophodna je za rad organa, regulaciju telesne temperature, varenje i cirkulaciju.
Grupa britanskih i danskih naučnika sprovela je studiju kojom je dokazano da ježevi čuju veoma visoke frekvencije, što bi omogućilo dizajniranje uređaja koji bi ih odvraćao od prilaska putevima.
Jedan lisac uvukao se neprimećen u teretni brod u engleskom gradu Sautemptonu i stigao do Njujorka, gde je smešten u zoo vrt u Bronksu, preneo je Gardijan.
Otkriće da matice bumbara mogu da se "otresu" i izađu neozleđene nakon više od nedelju dana provedenih pod vodom zaprepastilo je naučnike još 2024. godine.
Gušteri, ptice i ribe često imaju jarke boje, od neon roze do duboko ljubičaste, ali većina sisara je prilično jednolična. Zašto sisari ne mogu da pariraju živim bojama drugih životinja?
.jpg "Otvoren centar za spasavanje ježeva u Engleskoj")
Komentari 1
Mafijaške
prave pripremu, turururu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar