Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova
Kako bi zaštitili ptice od strujnog udara duž toka Dunava, Društvo za zaštitu ptica i Elektrodistriibucija zaštitili su preusmerivačima leta 40 kilometara dalekovoda i izolovali 576 stubova.
Tokom prethodne tri godine od strujnog udara i sudara sa dalekovodima stradalo je 1194 ptice duž toka reke Dunav.
Kako bi se zaustavila dalja stradanja ptica, Društvo za zaštitu ptica je zajedno sa Elektroditribucijom Srbije zaštitilo 40 km dalekovoda diverterima, odnosno, preusmerivačima leta i izolovalo 576 stubova kako bi ptice bile zaštićene od strujnog udara.
Kako navode, u prvoj fazi projekta zaštite ptica od strujnog udara, ustanovljeno je koje su trase i stubovi najopasniji a za taj posao angažovano je 22 spoljna saradnika koji su obišli je 484km srednjenaponskih dalekovoda i 6.094 srednjenaponskih stubova.
"Tokom 15 meseci, te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica odnosno načini na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica", navode u saopštenju.
Iz Društva za zaštitu ptica naglašavaju da je tokom trajanja terenskog rada ukupno pronađeno 1.194 stradalih jedinki 57 različitih vrsta ptica.
"Najviše stradaju ptice iz porodice vrana: svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi. Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju radi se o elektrokuciji, a ukoliko se primećuju slomljeni vrat ili krilo i krv iz kljuna u pitanju je kolizija", pojašnjava Mirjana Rankov, ornitološkinja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, Elektrodistribucija Srbije je na 40 km dalekovoda postavila 3.340 divertera koji imaju funkciju preusmerivača leta.
"Diverteri ili preusmerivači leta se pomeraju i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku i na taj način daju signal pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1454 izolacionih kapa koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara", piše u saopštenju.
Pored toga što se radilo na sprečavanju stradanja ptica, sprovedene su i određene aktivne mere zaštite, naglašavaju u Društvu za zaštitu ptica. Duž Dunava je, kako navode, postavljena 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji.
"Ova vrsta je brojala svega 15-ak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane koja se sada procenjuje na 500 gnezdećih parova, svoj dom pronalazi upravo u pomenutim kutijama. U prvoj godini, modrovrane su zauzele 6 kutija, u drugoj čak 15. Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali,njih zauzimaju i druge vrste: poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke“ ističe ornitološkinja Mirjana Rankov.
Pročitaj još
U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezdećih parova. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinu gde se gnezde na stubovima visokonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu.
Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove izuzetno ugrožene grabljivice.
Zaštita ptica od strujnog udara duž toka reke Dunav realizovana je u okviru projekta "LIFE Danube Free Sky“ koji je sufinansiran iz LIFE programa Evropske unije a u kojem je učestvovalo 15 partnera iz 7 podunavskih država sa ciljem da se istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije koje brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor, saopštilo je Društvo za zaštitu ptica.
U Srbiji, projekat realizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije u okviru 9 Međunarodno zanačajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Dva veoma retka balkanska risa snimljena u Severnoj Makedoniji
18.03.2026.•
1
Nacionalni park "Šar planina" u Severnoj Makedoniji objavio je da su "trap-kamere" snimile dve nove jedinke balkanskog risa.
VIDEO: Najstariji poznati snimak pesme kitova pronađen na izgubljenom disku iz 1949. godine
17.03.2026.•
0
Pesma kita otkrivena na decenijama staroj audio opremi mogla bi da otvori novo razumevanje kako ogromne životinje komuniciraju, prema istraživačima koji kažu da je to najstariji takav snimak poznat.
.jpg "Otvoren centar za spasavanje ježeva u Engleskoj")
Otvoren centar za spasavanje ježeva u Engleskoj
16.03.2026.•
1
Dobrotvorna organizacija u Engleskoj otvorila je novi centar za spasavanje i rehabilitaciju ježeva vredan oko 300.000 funti, koji će omogućiti brigu o većem broju ovih životinja.
Danski grad zamenio belo ulično osvetljenje crvenim da zaštiti slepe miševe
15.03.2026.•
1
Vlasti u danskom gradu Gladsakse, u blizini Kopenhagena, odlučile su da zamene belu uličnu rasvetu crvenim osvetljenjem kako bi zaštitile kolonije slepih miševa.
Zašto gavranovi prate vukove?
15.03.2026.•
1
Partnerstvo između gavrana i vukova seže do nordijske mitologije - Odinove ptice su izviđale unapred i vodile plen do božjih očnjaka, odnos koji je obezbeđivao hranu za sve.
Zašto je pravilna hidratacija ključna za zdravlje ljubimaca?
14.03.2026.•
0
Voda je jedna od najvažnijih komponenti zdravlja kućnih ljubimaca. Baš kao i kod ljudi, pravilna hidratacija kod pasa i mačaka neophodna je za rad organa, regulaciju telesne temperature, varenje i cirkulaciju.
Nova studija pokazuje da ježevi čuju ultrazvuk, moguće dizajniranje uređaja za njihovu zaštitu
13.03.2026.•
0
Grupa britanskih i danskih naučnika sprovela je studiju kojom je dokazano da ježevi čuju veoma visoke frekvencije, što bi omogućilo dizajniranje uređaja koji bi ih odvraćao od prilaska putevima.
"Lukavi slepi putnik": Lisac se ušunjao na brod u Engleskoj i stigao do Njujorka
12.03.2026.•
2
Jedan lisac uvukao se neprimećen u teretni brod u engleskom gradu Sautemptonu i stigao do Njujorka, gde je smešten u zoo vrt u Bronksu, preneo je Gardijan.
Naučnici otkrili kako matice bumbara mogu danima da prežive pod vodom
12.03.2026.•
1
Otkriće da matice bumbara mogu da se "otresu" i izađu neozleđene nakon više od nedelju dana provedenih pod vodom zaprepastilo je naučnike još 2024. godine.
Zašto sisari nisu šareni kao gmizavci, ptice ili ribe?
12.03.2026.•
0
Gušteri, ptice i ribe često imaju jarke boje, od neon roze do duboko ljubičaste, ali većina sisara je prilično jednolična. Zašto sisari ne mogu da pariraju živim bojama drugih životinja?
Slon provalio u restoran na Tajlandu
12.03.2026.•
0
Slon je provalio u restoran u potrazi za hranom u blizini Nacionalnog parka Khao Yai u okrugu Pak Chong na Tajlandu u sredu ujutro.
Uginula foka u zoo vrtu u Beogradu: Posetioci u bazen bacali predmete, zamalo se ugušila plišanom igračkom
11.03.2026.•
8
Foka Bert koji je svojim akrobacijama u bazenu privlačio veliki broj posetilaca u Zoo vrt u Beogradu, uginula je u 16. godini života, a pravi uzrok smrti trebalo bi da pokaže obdukcija.
Kengur Dragan pronašao novi dom u niškom prihvatilištu Zooplanet
10.03.2026.•
2
U prihvatilištu Zooplanet u Kamenici kraj Niša smešteno je oko 200 napuštenih životinja. Ovoj velikoj porodici nedavno se pridružio i jedan kengur.
Vlasnici masovno napuštaju svoje ljubimce dok beže iz Dubaija zbog rata na Bliskom istoku
10.03.2026.•
4
Mnogi stranci zbog rata na Bliskom istoku napuštaju Dubai, zbog čega sve više kućnih ljubimaca ostaje napušteno, a azili za životinje suočavaju se sa velikim pritiskom i finansijskim problemima.
Jedna evropska zemlja ima novi zakon: Ostavljanje mačke bez nadzora je kazneno delo
08.03.2026.•
2
Mnogi vlasnici smatraju mačke kućnim ljubimcima koji ne zahtevaju mnogo brige, ali u jednoj evropskoj državi zanemarivanje mačke tokom dana sada može dovesti do ozbiljnih posledica.
Nemačka legalizuje lov na vukove
08.03.2026.•
2
Lov na vukove biće dozvoljen u Nemačkoj prema zakonu koji je usvojio donji dom parlamenta kao odgovor na brzo rastuću populaciju vukova i nagli porast broja napada na stoku.
Mačke spavaju i po 20 sati dnevno: Zašto?
08.03.2026.•
2
Mačke u proseku spavaju otprilike 15 sati dnevno, a neke i do 20 sati, što je povezano s njihovim prirodnim lovačkim instinktom i potrebom za obnavljanjem energije.
Psi zaista utiču na dugovečnost svojih vlasnika
08.03.2026.•
3
Istraživanja već dugo sugerišu da postoje brojne fizičke i mentalne koristi od toga da imate krznenog prijatelja pored sebe.
VIDEO: Majmunče koje su zavoleli milioni dobilo video igru
08.03.2026.•
0
Riči Brenson, bivši developer popularne igre Fortnite, predstavio je Zoo Fighter, besplatnu video igru inspirisanu viralnom pričom o Panču, mladom majmunu makakiju iz japanskog zoološkog vrta Ičikava.
VIDEO Neverovatna scena na Žabljaku: Vuk mirno ležao među teladi, nijednu životinju nije dirao
05.03.2026.•
11
Nesvakidašnja priča sa Žabljaka. A junak te priče nije čovek nego životinja, i to vuk, koga su radnici jedne farme u Tmajevcima pronašli među stokom, kako leži pored teladi.
Pet lavova na Novom Zelandu spaseno da ne budu uspavani
03.03.2026.•
0
Pet lavova koji je trebalo da budu eutanazirani na Novom Zelandu spaseno je nakon što je grupa investitora intervenisala kako bi spasila životinje.
Komentari 2
Slucaj
Tommy gun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar