Istraživanje se prvenstveno zasniva na životinjama u zatočeništvu koje se drže u zoološkim vrtovima i akvarijumima širom sveta, ali je utvrdilo da mnoge grupe životinja, kao što su primati, torbari i glodari, imaju duži život kada su hirurški sterilisani ili im se daju kontraceptivi.
Neke vrste su doživele veći efekat nego druge, i to zavisi od pola životinje, njihovog okruženja, vremena i korišćene procedure.
Na primer, ženke hamadrijas pavijana (Papio hamadryas) koje su bile na hormonskoj kontracepciji živele su 29 odsto duže nego one koje nisu podvrknute ovom tretmanu, otkriva studija. Štaviše, mužjaci hamadrijas pavijana koji su kastrirani živeli su 19 odsto duže, piše
ScienceAlert.
"Ova studija pokazuje da energetski troškovi razmnožavanja imaju merljive i ponekad značajne posledice po preživljavanje kod sisara. Smanjenje ulaganja u razmnožavanje može omogućiti da se više energije usmeri ka dugovečnosti", kaže statistički i matematički ekolog Fernando Kolčero iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju.
Nalazi podržavaju široku evolucionu teoriju starenja koja suprotstavlja razmnožavanje naspram popravke DNK i rasta.
Teorija kaže da životinja može potrošiti samo određenu količinu energije tokom života, a potomstvo predstavlja značajnu investiciju, preusmeravajući veliki deo te ograničene energije od rasta i izlečenja.
Ako se životinja ne može razmnožavati jer joj nedostaju potrebni hormoni ili anatomski delovi, teoretski može postati zdraviji i jači pojedinac.
Da bi testirali tu ideju, Kolčero i kolege analizirali su zapise o 117 vrsta sisara sa dobro dokumentovanim datumima rođenja i smrti, držanih u zatočeništvu širom sveta.
Međunarodni tim istraživača takođe je sproveo meta-analizu 71 objavljene studije o sterilisanim životinjama, od visoko kontrolisanih laboratorijskih eksperimenata do istraživanja u divljini. Ove studije su objavljene između 1930. i 2021.
"Analiza zapisa iz zooloških vrtova pruža neuporediv uvid u taksonomsku širinu odgovora na životni vek, pri čemu su muška kastracija, hirurška sterilizacija kod ženki i kontinuirana hormonska kontracepcija povezani sa produženjem očekivanog životnog veka kod širokog spektra vrsta u okviru sisarskog carstva", zaključuju autori studije.
Zanimljivo je da su efekti produženja života sterilizacijom bili slični kod mužjaka i ženki. Kod mužjaka sisara u zoološkim vrtovima, kastracija i slični oblici trajne hirurške sterilizacije poboljšali su preživljavanje, ali ne i vazektomije.
To sugeriše da smanjenje nivoa androgena može poboljšati preživljavanje kod nekih muških životinjskih grupa, kao što su glodari, verovatno zbog smanjenja rizičnog ili agresivnog ponašanja.
Zapravo, najveći dobitci u dugovečnosti primećeni su kod mužjaka sisara koji su bili hirurški sterilisani rano u životu, čak i pre puberteta.
"To ukazuje da efekat potiče iz eliminacije testosterona i njegovog uticaja na osnovne puteve starenja, naročito tokom ranog razvoja. Najveće koristi se javljaju kada do kastracije dođe rano u životu", kaže glavni autor Majk Garat sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu.
Kod ženki sisara, u međuvremenu, nekoliko oblika sterilizacije bilo je povezano sa dužim životnim vekom i manjim brojem infekcija. To je verovatno zato što ove metode smanjuju fiziološke troškove trudnoće, dojenja i reproduktivnog ciklusa - a sve to može uticati na to koliko energije se ulaže u rast, popravku ili imunitet.
Za razliku od mužjaka sisara u zatočeništvu, starost u vreme sterilizacije nije izgledala da utiče na dugovečnost kod ženki (iako su podaci o toj vezi bili mnogo slabiji nego kod mužjaka).
"Ovo podržava tvrdnje o evolutivnim koristima menopauze, gde smanjeno reproduktivno ulaganje u kasnijem životu doprinosi poboljšanoj dugovečnosti, što donosi koristi za fitnes putem selekcije u okviru porodice", tvrde autori studije.
Kitovi, na primer, jedne su od retkih životinja kao i mi koje prolaze kroz menopauzu, i žive neverovatno dugo.
Ali duži život ne znači nužno i više zdravih godina.
Dok ženke glodara mogu duže živeti ako su sterilisane, autori trenutne studije otkrili su da kasnije zdravlje može biti narušeno - što je "paradoks zdravlja i preživljavanja" takođe uočen kod žena u postmenopauzi koje "u proseku nadžive muškarce, ali pate od veće slabosti i lošijeg ukupnog zdravlja".
Ipak, teško je preneti ove rezultate direktno na ljude jer su podaci ograničeni. Studije istorijskih zapisa sugerišu da kastrirani muškarci žive u proseku 18 odsto duže, iako se tačnost tih zapisa osporava.
Kod žena, savremeni podaci o histerektomijama (hirurško uklanjanje materice) i ooforektomijama (uklanjanje jednog ili oba jajnika) ukazuju na vrlo mali efekat u suprotnom smeru.
Meta-analiza je otkrila smanjenje preživljavanja za jedan procenat kod žena koje su prošle ove procedure zbog benignih stanja.
"Razmnožavanje je inherentno skupo. Međutim, ljudska okruženja - putem zdravstvene zaštite, ishrane i društvene podrške - mogu ublažiti ili preoblikovati te troškove", objašnjavaju Kolčero, Garat i kolege.
Studija je objavljena u časopisu "Nature".
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar