Kako polarni medvedi na Svalbardu reaguju na topljenje glečera?
Iznenađujući rezultati pokazuju kako različite populacije polarnih medveda drugačije reaguju na klimatske promene.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Polarni medvedi na Svalbardu su ostali u dobroj fizičkoj kondiciji uprkos brzom gubitku svog staništa - morskog leda usled klimatskih promena, otkrila je studija, prenosi RTS.
Naučnici koji stoje iza studije rekli su da su očekivali da polarni medvedi na norveškim arktičkim ostrvima postanu "mršaviji" jer globalno zagrevanje smanjuje mogućnost lova na foke na morskom ledu.
Ipak, kako se navodi u rezultatima koje su opisali kao "iznenađenje", polarni medvedi su - nakon početnog pada od 1995. godine - od oko 2000. godine zabeležili povećanje telesne mase - i kod mužjaka i kod ženki, uprkos brzom gubitku morskog leda tokom tog perioda.
Nalazi se razlikuju od studija drugih populacija polarnih medveda, koje pokazuju da gubitak arktičkog morskog leda utiče na njihovo stanje.
Istraživači su rekli da bi promenjeno fizičko stanje medveda, uprkos tome što moraju da provode više vremena na kopnu, jer Svalbard ostaje sve više bez leda, moglo biti posledica ciljanja drugih izvora plena, uključujući irvase, leševe morževa i foke, čiji se broj povećao.
Ali, upozorili su da je i dalje verovatno da će se telesno stanje polarnih medveda pogoršati u budućnosti kako se gubitak morskog leda nastavlja.
Barencovo more oko Svalbarda, dom jedne od 20 populacija polarnih medveda širom Arktika, doživljava porast temperature i do dva stepena Celzijusa po deceniji, i gubi površinu staništa morskog leda više nego dvostruko brže od bilo kog drugog područja gde žive medvedi.
Za novu studiju, istraživači su koristili podatke prikupljene iz 1.188 zapisa o 770 odraslih polarnih medveda, koji su bili pod sedativom i kojima su merenja tela obavljena između 1992. i 2019. godine, kako bi uporedili promene u "indeksu sastava tela", koji ukazuje na rezerve masti i stanje tela.
Otkrili su da, iako se broj dana bez leda svake godine u regionu povećao za oko 100 tokom tog perioda, prosečan indeks sastava tela se povećao nakon 2000. godine.
Jedan od vodećih autora, Jon Ars, iz Norveškog polarnog instituta (NPI), rekao je: "Povećanje telesnog stanja tokom perioda značajnog gubitka morskog leda bilo je iznenađenje. Da su mi 2003. godine, kada sam počeo da radim u NPI rekli da će medvedi na Svalbardu imati pristup morskom ledu u proseku dva meseca manje od 2000. do 2019. godine, i da su me pitali šta bih predvideo, rekao bih da će medvedi verovatno biti mršaviji, i da ćemo možda zabeležiti početak opadanja populacije. A vidimo suprotno, medvedi su sada u boljem stanju, iako su primorani da budu na kopnu mnogo više vremena, bez mogućnosti da love foke".
Pročitaj još
Dodao je da, iako postoje neki dokazi da gubitak morskog leda može imati uticaj na reprodukciju, "generalno majke nastavljaju da bez problema odgajaju mladunce, tako da ne postoji alarmantan trend, a čini se da se procenat mladunaca koji prežive do godinu dana nije smanjio".
"Najverovatnije objašnjenje zašto se i dalje dobro snalaze jeste to što su u stanju da nadoknade kraći period na ledu korišćenjem resursa na kopnu", dodao je Ars.
Rekao je da su medvedi lovili više irvasa, čija se populacija značajno povećala, kao i da su jeli leševe morževa, čiji se broj takođe oporavio i povećao u poslednjih nekoliko decenija. Objasnio je da su takođe lovili foke u Zapadnom Svalbardu, još jednu populaciju koja je takođe porasla, i da su leti konzumirali mnogo jaja i nekoliko ptica.
Dodao je da polarni medvedi već utiču na druge divlje životinje, posebno na kolonije ptica, i da će postati važniji deo ekosistema na Svalbardu nego što su to bili ranije kada su provodili više vremena na morskom ledu.
"Verovatno je da će stanje organizma polarnih medveda na Svalbardu pogoršati, jer će se gubitak morskog leda nastaviti. Ono što je neizvesno jeste kada će se to dogoditi", kaže Ali.
Koautor Izveštaja Endru Deročer sa Univerziteta u Alberti rekao je da je Studija istakla koliko se populacije polarnih medveda mogu razlikovati jedna od druge.
"Medvedi u ovom regionu (Svalbard) izgleda da doživljavaju klimatske uticaje vrlo blago, jer love u područjima sa raznovrsnim i novim vrstama plena, što pomaže da se objasni zašto je telesno stanje odraslih jedinki do sada ostalo stabilno uprkos brzom gubitku morskog leda". Ali je upozorio da je "otpornost privremena".
Komentarišući Studiju, Džon Vajtman, glavni naučni istraživač u organizaciji "Polar Bears International", rekao je: „Polarnim medvedima je potreban morski led koji nestaje zbog klimatskih promena - ova nova studija pomaže da se ilustruju značajne razlike u načinu na koji je gubitak leda do sada uticao na medvede u različitim područjima".
Studija je objavljena u časopisu Sajentifik Reports.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Afrički pingvini masovno umiru od gladi: Iz očaja svoje mlade hrane kamenjem
03.02.2026.•
3
Tokom poslednjih 30 godina populacija afričkih pingvina smanjena je za oko 80 odsto, zbog zagađenja, uništavanja staništa i nestašice hrane.
Tokom snimanja trilogije "Hobit" uginulo bar 27 životinja
03.02.2026.•
0
Oko 27 životinja uginulo je na farmi na Novom Zelandu gde su bili smešteni konji i druga stoka korišćeni tokom snimanja filmske trilogije "Hobit".
Divlji slon ubio turistu na Tajlandu
03.02.2026.•
0
Divlji slon usmrtio je turistu koji je vežbao pored svog šatora u kampu u Nacionalnom parku Kao Jai na Tajlandu.
VIDEO: Iguane zbog hladnoće padaju sa drveća na Floridi
03.02.2026.•
1
Iguane omamljene hladnoćom padale su sa drveća u obično toploj Floridi u nedelju dok su ledeni uslovi pogađali južne američke države, donoseći skoro pola metra snega u nekim područjima.
VIDEO: Mačak Jilpi iz Helsinkija kandidat za najstariju mačku na svetu
02.02.2026.•
2
Mačak Jilpi iz Helsinkija, star 31 i po godinu, kandidat je za titulu najstarije žive mačke na svetu.
Velikim belim ajkulama rastu novi tipovi zuba kako stare
01.02.2026.•
1
Velika bela ajkula je remek-delo evolutivnog inženjeringa.
Vidre napravile dva miliona evra štete na vozilima u luci u Finskoj
01.02.2026.•
1
Nekoliko novih automobila uništile su životinje u finskoj luci Hanko.
Zašto lešinari kruže?
01.02.2026.•
1
Kada kruže, lešinari ne čekaju da umrete, već bi, prema rečima stručnjaka, njihov prizor zapravo trebalo da vam bude dobrodošao zbog koristi koje donose.
Ko ne bi trebalo da ima psa: Pet tipova ljudi kojima ljubimac nije pravi izbor
31.01.2026.•
10
Imati psa nije stvar impulsa, već odgovornosti. Bez vremena, strukture i kontinuiteta u brizi, pas neminovno trpi - što se vidi kroz loše ponašanje ili zanemarivanje.
FOTO: Mačak udomljen, pa postao "direktor" u meksičkoj kompaniji
30.01.2026.•
2
Meksička kompanija udomila je mačka sa ulice koji je ubrzo dobio i ime Inženjer Mjaurisio.
VIDEO: Pande u zoo vrtu u Vašingtonu oduševljene snegom
29.01.2026.•
1
Nacionalni zoološki vrt u Vašingtonu zbog snežnog nevremena od nedelje bio je zatvoren za posetioce, ali njegove najpopularnije stanovnike to nije omelo u zabavi.
Rovčice mogu da smanje svoj mozak za trećinu, a posle ga vrate u normalno stanje
27.01.2026.•
0
U pripremi za zimu, obična rovčica (Sorex araneus) smanjuje svoj mozak za 30 odsto kako bi sačuvala dragocenu energiju.
VIDEO: Japanci se oprostili od poslednje dve džinovske pande koje se vraćaju u Kinu
26.01.2026.•
1
Ljubitelji pandi okupili su se juče u zoološkom vrtu u Tokiju kako bi se oprostili od poslednje dve džinovske pande u Japanu, dugogodišnjeg simbola kinesko-japanskog prijateljstva.
Donete izmene Pravilnika o proglašavanju lovostaja zaštićenih vrsta divljači
25.01.2026.•
0
Pravilnik o proglašavanju lovostaja zaštićenih vrsta divljači izmenjen je kako bi se jasnije definisalo trajanje lovne sezone na zaštićene vrste i osiguralo očuvanje njihovih populacija navodi Ministarstvo poljoprivrede.
VIDEO: Zombi crvi su nestali i to brine naučnike
25.01.2026.•
0
Leševi kitova predstavljaju bogate izvore hrane na inače siromašnom morskom dnu, i uz pomoć crva koji jedu kosti - zombi crva - mogu da održe čitav ekosistem decenijama.
VIDEO: Pas nestao u železničkoj nesreći u Španiji spasen posle četiri dana
25.01.2026.•
0
Pas Boro, koji je nestao za vreme sudara dva voza na jugu Španije, spasen je posle četiri dana i vraćen vlasnicima, preneo je Rojters.
Francuski konj Kalandagan proglašen za najboljeg trkačkog konja sveta
20.01.2026.•
2
Petogodišnji francuski punokrvni konj Kalandagan proglašen je u Londonu za najboljeg trkačkog konja na svetu, što je ekvivalent osvajanju Zlatne lopte u fudbalu, preneli su francuski mediji.
Antarktik sve topliji, pa se pingvini pare sve ranije
20.01.2026.•
1
Neviđena promena u obrascima razmnožavanja pingvina, uočena tokom jedne decenije, bila je "u velikoj korelaciji" s porastom temperatura na zaleđenom kontinentu, rekao je glavni autor studije Ignacio Huarez Martinez.
Naučnici ustanovili zašto sterilisane životinje žive duže
19.01.2026.•
0
Iznenađujuće novo istraživanje otkrilo je da sprečavanje razmnožavanja kod nekih sisara može povećati njihovu očekivanu dužinu života u proseku za 10 procenata.
FOTO: Ovaj mačak proglašen je najboljim na svetu
18.01.2026.•
2
Darlen Fleur Dalmore Black, abisinska izložbena mačka iz Rusije, zauzela je prvo mesto u rangiranju "Najbolja mačka" za 2025. godinu koje izdaje Svetska mačja federacija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar