Kako polarni medvedi na Svalbardu reaguju na topljenje glečera?
Iznenađujući rezultati pokazuju kako različite populacije polarnih medveda drugačije reaguju na klimatske promene.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Polarni medvedi na Svalbardu su ostali u dobroj fizičkoj kondiciji uprkos brzom gubitku svog staništa - morskog leda usled klimatskih promena, otkrila je studija, prenosi RTS.
Naučnici koji stoje iza studije rekli su da su očekivali da polarni medvedi na norveškim arktičkim ostrvima postanu "mršaviji" jer globalno zagrevanje smanjuje mogućnost lova na foke na morskom ledu.
Ipak, kako se navodi u rezultatima koje su opisali kao "iznenađenje", polarni medvedi su - nakon početnog pada od 1995. godine - od oko 2000. godine zabeležili povećanje telesne mase - i kod mužjaka i kod ženki, uprkos brzom gubitku morskog leda tokom tog perioda.
Nalazi se razlikuju od studija drugih populacija polarnih medveda, koje pokazuju da gubitak arktičkog morskog leda utiče na njihovo stanje.
Istraživači su rekli da bi promenjeno fizičko stanje medveda, uprkos tome što moraju da provode više vremena na kopnu, jer Svalbard ostaje sve više bez leda, moglo biti posledica ciljanja drugih izvora plena, uključujući irvase, leševe morževa i foke, čiji se broj povećao.
Ali, upozorili su da je i dalje verovatno da će se telesno stanje polarnih medveda pogoršati u budućnosti kako se gubitak morskog leda nastavlja.
Barencovo more oko Svalbarda, dom jedne od 20 populacija polarnih medveda širom Arktika, doživljava porast temperature i do dva stepena Celzijusa po deceniji, i gubi površinu staništa morskog leda više nego dvostruko brže od bilo kog drugog područja gde žive medvedi.
Za novu studiju, istraživači su koristili podatke prikupljene iz 1.188 zapisa o 770 odraslih polarnih medveda, koji su bili pod sedativom i kojima su merenja tela obavljena između 1992. i 2019. godine, kako bi uporedili promene u "indeksu sastava tela", koji ukazuje na rezerve masti i stanje tela.
Otkrili su da, iako se broj dana bez leda svake godine u regionu povećao za oko 100 tokom tog perioda, prosečan indeks sastava tela se povećao nakon 2000. godine.
Jedan od vodećih autora, Jon Ars, iz Norveškog polarnog instituta (NPI), rekao je: "Povećanje telesnog stanja tokom perioda značajnog gubitka morskog leda bilo je iznenađenje. Da su mi 2003. godine, kada sam počeo da radim u NPI rekli da će medvedi na Svalbardu imati pristup morskom ledu u proseku dva meseca manje od 2000. do 2019. godine, i da su me pitali šta bih predvideo, rekao bih da će medvedi verovatno biti mršaviji, i da ćemo možda zabeležiti početak opadanja populacije. A vidimo suprotno, medvedi su sada u boljem stanju, iako su primorani da budu na kopnu mnogo više vremena, bez mogućnosti da love foke".
Pročitaj još
Dodao je da, iako postoje neki dokazi da gubitak morskog leda može imati uticaj na reprodukciju, "generalno majke nastavljaju da bez problema odgajaju mladunce, tako da ne postoji alarmantan trend, a čini se da se procenat mladunaca koji prežive do godinu dana nije smanjio".
"Najverovatnije objašnjenje zašto se i dalje dobro snalaze jeste to što su u stanju da nadoknade kraći period na ledu korišćenjem resursa na kopnu", dodao je Ars.
Rekao je da su medvedi lovili više irvasa, čija se populacija značajno povećala, kao i da su jeli leševe morževa, čiji se broj takođe oporavio i povećao u poslednjih nekoliko decenija. Objasnio je da su takođe lovili foke u Zapadnom Svalbardu, još jednu populaciju koja je takođe porasla, i da su leti konzumirali mnogo jaja i nekoliko ptica.
Dodao je da polarni medvedi već utiču na druge divlje životinje, posebno na kolonije ptica, i da će postati važniji deo ekosistema na Svalbardu nego što su to bili ranije kada su provodili više vremena na morskom ledu.
"Verovatno je da će stanje organizma polarnih medveda na Svalbardu pogoršati, jer će se gubitak morskog leda nastaviti. Ono što je neizvesno jeste kada će se to dogoditi", kaže Ali.
Koautor Izveštaja Endru Deročer sa Univerziteta u Alberti rekao je da je Studija istakla koliko se populacije polarnih medveda mogu razlikovati jedna od druge.
"Medvedi u ovom regionu (Svalbard) izgleda da doživljavaju klimatske uticaje vrlo blago, jer love u područjima sa raznovrsnim i novim vrstama plena, što pomaže da se objasni zašto je telesno stanje odraslih jedinki do sada ostalo stabilno uprkos brzom gubitku morskog leda". Ali je upozorio da je "otpornost privremena".
Komentarišući Studiju, Džon Vajtman, glavni naučni istraživač u organizaciji "Polar Bears International", rekao je: „Polarnim medvedima je potreban morski led koji nestaje zbog klimatskih promena - ova nova studija pomaže da se ilustruju značajne razlike u načinu na koji je gubitak leda do sada uticao na medvede u različitim područjima".
Studija je objavljena u časopisu Sajentifik Reports.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Pačići prekinuli kraljevski plotun u Londonu, vojnici ih sproveli na bezbedno
07.05.2026.•
1
Tokom ceremonijalnog ispaljivanja počasne paljbe u londonskom Hajd parku, britanski vojnici intervenisali su kako bi bezbedno sklonili patku i njene pačiće koji su se slučajno našli na putu vojnoj jedinici.
U Umagu pronađen delfin upucan iz vatrenog oružja
07.05.2026.•
1
Na obali mora u Bašaniji, naselju u Umagu, pronađen je upuceni delfin, a zbog sumnje da je počinjeno krivično delo policija će podneti krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe.
Stručnjaci veruju da je kit Timi uginuo nakon puštanja u Severno more
07.05.2026.•
0
Grbavi kit Timi, koji je privukao svetsku pažnju nakon što se nasukao u nemačkim vodama, najverovatnije je uginuo pošto je pušten sa barže u otvoreno more, dok se dovodi u pitanje i način na koji je sprovedeno spasavanje
Tajpej planira da ubije sve pacove nakon dva slučaja hantavirusa
06.05.2026.•
3
Gradonačelnik Tajpeja Čang Van-an izjavio je da gradska uprava Tajpeja sprovodi projekat istrebljenja pacova na nivou celog grada.
Na Pešteru posle nekoliko decenija zabeležen crnokrili zijavac
05.05.2026.•
0
Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su na Sjeničko-pešterskoj visoravni crnokrilog zijavca (Glareola nordmanni), pticu koja se u Srbiji beleži tek treći put i to nakon skoro 40 ggodina.
Carinici u Nemačkoj otkrili 16 malih jazavičara u jednom automobilu
05.05.2026.•
0
Carinski službenici iz nemačkog grada Braunšvajga pronašli su u jednom automobilu 16 jazavičara, nakon čega se rutinska kontrola pretvorila u operaciju spasavanja pasa, preneo je Bild.
Naučnici otkrili novu vrstu pauka i nazvali je po albumu Pink Flojda
04.05.2026.•
0
Istraživači sa nekoliko južnoameričkih instituta identifikovali su novu vrstu pauka.
Spaseni bik nazvan po Dejvidu Atenborou u čast njegovog 100. rođendana
03.05.2026.•
0
Organizacija za prava životinja PETA nazvala je "mudrog" bika ser Atenbulok, jedinstveni omaž za proslavu predstojećeg 100. rođendana prirodnjaka i voditelja emisija o prirodi ser Dejvida Atenboroa 8. maja.
Američka kompanija planira da oživi izumrlu plavu antilopu
03.05.2026.•
0
Američka biotehnološka kompanija "Colossal Biosciences" najavila je da planira da oživi izumrlu plavu antilopu koristeći tehnologije slične onima iz filma Park iz doba Jure.
Šta sve psi mogu da nanjuše, a mi ne
03.05.2026.•
3
Psi mogu da nanjuše stvari koje su ljudima potpuno neprimetne jer imaju neuporedivo razvijeniji njuh.
Podivljali slon u Indiji bacao i prevrtao automobile i umrtio jednu osobu
03.05.2026.•
1
Veliki podivljali slon bacao je automobile i dvotočkaše nakon što se otrgao sa lanca kod hrama Kidangur Mahavišnu u Angamaliju, na jugu Indije, pri čemu je usmrtio 40-godišnjeg muškarca.
Livorno će kažnjavati vlasnike pasa koji ne operu površinu na koju se njihov pas ispiški
03.05.2026.•
19
Vlasnici pasa u Livornu biće obavezni da čiste urin svojih ljubimaca sa javnih prostora ili će se suočiti sa kaznama do 500 evra.
VIDEO: Vraćen u more kit Timi koji je od marta bio nasukan u Nemačkoj
03.05.2026.•
0
Spasilački tim je izvukao grbavog kita uz pomoć barži u Severnom moru koji je bio nasukan u plitkim vodama blizu Nemačke od marta, rekli su očevici.
Papagaji u gradovima uče jedni od drugih šta da jedu
02.05.2026.•
1
Divlji papagaji u urbanim sredinama u Australiji koriste socijalno učenje i kopiraju ponašanje drugih jedinki prilikom odlučivanja da li da probaju novu hranu, pokazuje novo naučno istraživanje.
Ptice u gradovima se više plaše žena nego muškaraca - ali naučnici ne znaju zašto
30.04.2026.•
3
Urbane ptice poput golubova, vrabaca i svraka više se plaše žena nego muškaraca, ali naučnici ne mogu da otkriju zašto.
VIDEO: Orangutan prvi put snimljen kako koristi most koji su napravili ljudi
30.04.2026.•
0
Sumatranski orangutan je po prvi put snimljen kako prelazi most u krošnjama drveća napravljen od strane ljudi, konstruisan da pomogne ugroženim životinjama da zaobiđu asfaltirani put na indonežanskom ostrvu.
Studija: Mozak pasa počeo da se smanjuje pre 5.000 godina
29.04.2026.•
0
Najnovija naučna studija je pokazala da su mozgovi pasa počeli da se smanjuju pre najmanje 5.000 godina, ali to ne znači da su psi postali manje inteligentni od svojih predaka vukova.
VIDEO: U toku spasavanje kita Timija u Nemačkoj pomoću barže
29.04.2026.•
1
Grbavi kit koji je nedeljama bio nasukan u plitkim vodama Baltičkog mora na obali Nemačke, uspešno je prebačen na baržu i trenutno plovi ka Severnom moru.
Pokušao iz Rusije da prošvercuje 920 koža tvora
29.04.2026.•
1
Carinici na aerodromu Šeremetjevo zadržali su 52-godišnjeg stranog državljanina zbog pokušaja krijumčarenja 930 koža tvora u Kinu, saopštila je Federalna carinska služba Rusije.
Indijski milijarder ponudio da zbrine 80 Eskobarovih nilskih konja koje Kolumbija planira da ubije
29.04.2026.•
4
Indijski milijarder Anant Ambani ponudio je da u svom centru za zaštitu životinja u Gudžaratu primi 80 nilskih konja iz Kolumbije, koje vlasti planiraju da ubiju zbog širenja invazivne vrste.
Rajka odletela do Afrike
28.04.2026.•
0
Prostor Srbije nastanjuje oko 350 vrsta ptica, a više 100 vrsta boravi u našoj zemlji tokom seoba ili zimovanja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar