VIDEO: Priroda možda pulsira u univerzalnom ritmu - dva otkucaja u sekundi
Iznenađujuće veliki broj bića kroz širok spektar veličina, vrsta i načina komunikacije izgleda da tempira svoje signale prema istom osnovnom ritmu.
Foto: 021.rs (AI)
Prema analizi komunikacionih signala širom životinjskog carstva, od plesova parenja ptica do pesama žaba, do ljudske muzike i svetlosnih bljeskova svitaca, tempo ovih signala grupiše se oko dva otkucaja u sekundi.
S obzirom na to koliko dugo su sve ove vrste evoluirale nezavisno jedna od druge, ovaj zajednički obrazac mogao bi nam reći nešto o poreklu komunikacije.
"Čini se da postoji obilje organizama koji signaliziraju ili komuniciraju u relativno uskom opsegu tempa. Svi se zadržavaju oko dva ili možda tri herca. U principu, mogli bi da komuniciraju u drugim ritmovima. Fizički, ništa ih ne sprečava da komuniciraju, recimo, na 10 herca, a ipak to ne rade. Da bismo objasnili ovaj fenomen, predlažemo da je tempo od dva herca možda lakše razumeti jer rezonuje sa vašim mozgom. Rezonuje sa ljudskim mozgom, mozgom svitaca, mozgom morskog lava, mozgom žabe i tako dalje", kaže matematičar Gaj Amičaj sa Univerziteta Nortvestern u SAD, prenosi ScienceAlert.
Rad je započeo na Tajlandu. Amičaj proučava kako životinje koriste sinhronizaciju u komunikaciji, a jedna od životinja poznatih po zapanjujućim, sinhronizovanim prikazima parenja je svitac. Dok su bili na terenu, on i njegove kolege primetili su da se oglašavanje cvrčaka poklapa sa pulsiranjem svetlosti svitaca.
"U jednom trenutku sam pomislio da su bljeskovi svitaca i oglašavanje obližnjih cvrčaka međusobno usklađeni", kaže Amičaj.
Tek kada su ponovo analizirali snimke, istraživači su shvatili da se životinje uopšte ne sinhronizuju međusobno. Svaka vrsta je jednostavno bila zaokupljena sopstvenim ritualom parenja. Samo se poklopilo da imaju slične ritmove.
To je delovalo kao čudna slučajnost, pa su naučnici uradili ono što naučnici rade: počeli su detaljno da istražuju. Okrenuli su se objavljenim studijama o komunikaciji u životinjskom svetu, uzorkujući dve desetine vrsta iz šest grupa - insekti, vodozemci, ptice, ribe, rakovi i sisari.
Takođe su nasumično odabrali 50 signala iz baze xeno-canto, po 10 iz svake od pet grupa životinja na koje je baza podeljena - ptice, slepi miševi, žabe, skakavci i kopneni sisari.
Raspon tipova signala uključivao je bljeskove svitaca, cvrkut cvrčaka, pozive žaba, plesove parenja ptica, zvučne i svetlosne impulse riba, kao i vokalne i gestovne signale sisara.
Zatim je bilo potrebno odrediti tempo svakog komunikacionog signala i sve ih prikazati na grafiku. I tu je istraživanje prešlo iz "Hm, zanimljivo" u "Ovo je zaista nešto".
Kroz osam redova veličine telesne mase, i kroz kopno, vazduh i more, većina vrsta teži da komunicira na osnovnoj "nosivoj frekvenciji" od 0,5 do četiri herca - odnosno 0,5 do četiri otkucaja u sekundi. I da, to uključuje i ljude; kako istraživači napominju, veliki broj rok i pop pesama pisan je u tempu od 120 otkucaja u minuti - što je dva otkucaja u sekundi.
"Taj ritam odgovara našem telu; odgovara našim udovima. Hodamo otprilike na dva herca, pa nam je lako da plešemo uz muziku koja ima dva herca. Naravno, eksperimentalna muzika može imati drastično drugačije ritmove. Ali ako uključite radio i čujete Tejlor Svift - to je često dva herca", objašnjava Amičaj.
Znamo da ljudi i druge životinje mogu da šalju signale i izvan tog opsega. Biofizičar Vidžaj Balasubramanijan sa Univerziteta Pensilvanije ponudio je objašnjenje. Neuronima je potrebno vreme da obrade informaciju pre nego što ponovo "opalе" - a optimalno vreme za to izgleda da je, pogađate, oko pola sekunde.
Zbog toga je tim sproveo istraživački eksperiment kako bi utvrdio da li je to razlog grupisanja. Napravili su kompjuterski model neuronskog kola i posmatrali kako reaguje na impulsne signale sa različitim periodima.
Pročitaj još
Kolo je najjače reagovalo na signal od dva herca.
"Sumnjamo da je podešavanje 'nosivog' signala u odgovarajući opseg tempa ključno za efikasnu komunikaciju. Možda sam tempo ne prenosi nikakvu informaciju, već samo služi kao osnova za privlačenje pažnje, dok se stvarni sadržaj šalje preko njega, kao što muzičke note prate ritam pesme", kaže inženjer Danijel Abrams sa Univerziteta Nortvestern.
Postoje i određena ograničenja studije. Naša planeta sadrži milione životinjskih vrsta; 74 tipa komunikacije predstavljaju samo kap u moru, a moguće je i da postoji pristrasnost u izboru, jer obraćamo više pažnje na signale u tom frekventnom opsegu.
Ipak, ovo otkriće je iznenađujuće i zahteva dalja istraživanja.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "PLOS Biology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO Zašto papige plešu: Nauka ima zanimljiv odgovor
19.04.2026.•
0
Svako ko je proveo barem malo vremena gledajući videe životinja na internetu verovatno je naleteo na papigu koja pleše.
Medved napao vojnike tokom vojne vežbe na Aljasci
18.04.2026.•
2
Dva vojnika raspoređena u bazu Elmendorf-Ričardson povređena su u napadu medveda tokom vojne vežbe u udaljenom delu baze, u Arktičkoj dolini na Aljasci, saopštili su zvaničnici.
Medved u Slovačkoj napao čoveka dok je džogirao
16.04.2026.•
1
Medved je jutros napao muškarca (31) dok je trčao na brdu Urpin iznad Banske Bistrice, u Slovačkoj, saopštila je policijska uprava za Tasr.
Naučnici utvrdili: Kitovi komuniciraju veoma slično ljudima
16.04.2026.•
0
Komunikacija ulješura, vrste kitova zubana, morskih sisara koji su se odvojili od zajedničkog pretka sa ljudima pre više od 90 miliona godina, pokazuje iznenađujuće sličnosti sa ljudskim govorom.
VIDEO: Najstarija gorila u zatočeništvu proslavila 69. rođendan, dobila gozbu od povrća
15.04.2026.•
1
Fatou je sada najstarija gorila koja živi u zatočeništvu na svetu, pošto je proslavila svoj 69. rođendan u berlinskom zoološkom vrtu.
Tigrovi, aligatori, paunovi, patke: Širom sveta bogati troše ogroman novac da presele svoje kućne ljubimce
15.04.2026.•
0
Širom sveta preseli se približno pola miliona kućnih ljubimaca godišnje, a u ovom putujućem životinjskom carstvu nema šta nema.
Kolumbija odobrila odstrel 80 nilskih konja Pabla Eskobara
15.04.2026.•
0
Kolumbijski zvaničnici su odobrili plan za odstrel desetina nilskih konja koji slobodno lutaju regionom u centralnom delu zemlje, gde predstavljaju pretnju meštanima i potiskuju autohtone vrste.
Prvi put u deset godina: Oblačasti jaguar uslikan u Hondurasu
14.04.2026.•
1
Kamere su snimile jaguara visoko u honduraškom planinskom lancu Sijera del Merendon, prvi put da je ova velika mačka zabeležena tamo za jednu deceniju.
Sve više sučajeva ujeda pauka "lažna crna udovica" u Britaniji
13.04.2026.•
0
Stručnjaci u Velikoj Britaniji navode da je u poslednjih deset godina došlo do povećanja broja hospitalizacija zbog ujeda pauka, što povezuju sa širenjem vrste poznate kao "lažna crna udovica".
Ovo je 11 namirnica koje jedu ljudi, a sigurne su i za pse
13.04.2026.•
5
Mnogi vlasnici pasa vode istu raspravu - sme li se psima davati ljudska hrana ili ne?
Mužjak hobotnice pri parenju drži ženku na distanci, a može da je oplodi čak i ako je ne vidi
13.04.2026.•
0
Muške hobotnice mogu da oplode partnerku, čak i ako ne mogu da je vide.
Raste broj vukova u Holandiji: DNK analiza otkrila 131 jedinku
13.04.2026.•
0
Populacija vukova u Holandiji nastavlja da raste, a najnovija DNK analiza pokazala je da je u zemlji identifikovana 131 jedinka, uključujući 79 ranije nezabeleženih vukova.
Carski pingvini su veoma ugrožena vrsta - masovno se dave, a kriv je čovek
13.04.2026.•
0
Carski pingvini sada su pod zastrašujuće visokim rizikom od smrti utapanjem zbog drastičnih klimatskih promena.
Novo pravilo u Italiji: Ako vam je pas bolestan, možete na bolovanje
12.04.2026.•
3
Italija je uvela meru koja predstavlja presedan u svetu - briga za teško bolesnog kućnog ljubimca od sada se zvanično priznaje kao opravdan razlog za uzimanje plaćenih slobodnih dana.
Australija ima veliki broj divljih kamila - koje su agresivne i dominantne
12.04.2026.•
3
Australija ima najveću svetsku populaciju divljih kamila, od 300.000 do preko milion koncentrisanih jedinki u centralnim pustinjskim regionima.
VIDEO: Pacov-deminer dobio statuu u Kambodži
12.04.2026.•
0
Magava, džinovski afrički pacov, rođen u Tanzaniji, kog je belgijska organizacija Apopo obučila da otkriva mine, dobio je svoju statuu u Kambodži, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Kit od 12 metara se nasukao na plaži u Francuskoj: Nije uspelo spasavanje
12.04.2026.•
0
Kit dugačak 12 metara nasukao se na plaži u Prefaju, u francuskom departmanu Loara Atlantik, nakon čega je pokrenuta operacija spasavanja koja nije urodila plodom.
Stanovnici Severne Makedonije upozoreni na medveda - u pitanju je mladunče
12.04.2026.•
1
U području Lazaropolja u Severnoj Makedoniji ponovo je primećen medved, nakon čega su lokalne vlasti i stanovnici upozoreni da budu posebno oprezni.
Zabeležen "građanski rat" među šimpanzama - podelili se na zapadne i centralne
10.04.2026.•
4
U novom istraživanju objavljenom ove nedelje u časopisu Sajens (Science), primatolozi su zabeležili prvi uočeni "građanski rat" divljih šimpanzi.
VIDEO: U dvorište porodice kod Plitvica ušetao mali meda, pa ga privremeno usvojili
09.04.2026.•
3
Uoči Uskrsa, u selu Široka Kula kraj Plitvica dogodila se scena koja je raznežila meštane i brzo osvojila društvene mreže. Jedan meda.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar