VIDEO: Priroda možda pulsira u univerzalnom ritmu - dva otkucaja u sekundi
Iznenađujuće veliki broj bića kroz širok spektar veličina, vrsta i načina komunikacije izgleda da tempira svoje signale prema istom osnovnom ritmu.
Foto: 021.rs (AI)
Prema analizi komunikacionih signala širom životinjskog carstva, od plesova parenja ptica do pesama žaba, do ljudske muzike i svetlosnih bljeskova svitaca, tempo ovih signala grupiše se oko dva otkucaja u sekundi.
S obzirom na to koliko dugo su sve ove vrste evoluirale nezavisno jedna od druge, ovaj zajednički obrazac mogao bi nam reći nešto o poreklu komunikacije.
"Čini se da postoji obilje organizama koji signaliziraju ili komuniciraju u relativno uskom opsegu tempa. Svi se zadržavaju oko dva ili možda tri herca. U principu, mogli bi da komuniciraju u drugim ritmovima. Fizički, ništa ih ne sprečava da komuniciraju, recimo, na 10 herca, a ipak to ne rade. Da bismo objasnili ovaj fenomen, predlažemo da je tempo od dva herca možda lakše razumeti jer rezonuje sa vašim mozgom. Rezonuje sa ljudskim mozgom, mozgom svitaca, mozgom morskog lava, mozgom žabe i tako dalje", kaže matematičar Gaj Amičaj sa Univerziteta Nortvestern u SAD, prenosi ScienceAlert.
Rad je započeo na Tajlandu. Amičaj proučava kako životinje koriste sinhronizaciju u komunikaciji, a jedna od životinja poznatih po zapanjujućim, sinhronizovanim prikazima parenja je svitac. Dok su bili na terenu, on i njegove kolege primetili su da se oglašavanje cvrčaka poklapa sa pulsiranjem svetlosti svitaca.
"U jednom trenutku sam pomislio da su bljeskovi svitaca i oglašavanje obližnjih cvrčaka međusobno usklađeni", kaže Amičaj.
Tek kada su ponovo analizirali snimke, istraživači su shvatili da se životinje uopšte ne sinhronizuju međusobno. Svaka vrsta je jednostavno bila zaokupljena sopstvenim ritualom parenja. Samo se poklopilo da imaju slične ritmove.
To je delovalo kao čudna slučajnost, pa su naučnici uradili ono što naučnici rade: počeli su detaljno da istražuju. Okrenuli su se objavljenim studijama o komunikaciji u životinjskom svetu, uzorkujući dve desetine vrsta iz šest grupa - insekti, vodozemci, ptice, ribe, rakovi i sisari.
Takođe su nasumično odabrali 50 signala iz baze xeno-canto, po 10 iz svake od pet grupa životinja na koje je baza podeljena - ptice, slepi miševi, žabe, skakavci i kopneni sisari.
Raspon tipova signala uključivao je bljeskove svitaca, cvrkut cvrčaka, pozive žaba, plesove parenja ptica, zvučne i svetlosne impulse riba, kao i vokalne i gestovne signale sisara.
Zatim je bilo potrebno odrediti tempo svakog komunikacionog signala i sve ih prikazati na grafiku. I tu je istraživanje prešlo iz "Hm, zanimljivo" u "Ovo je zaista nešto".
Kroz osam redova veličine telesne mase, i kroz kopno, vazduh i more, većina vrsta teži da komunicira na osnovnoj "nosivoj frekvenciji" od 0,5 do četiri herca - odnosno 0,5 do četiri otkucaja u sekundi. I da, to uključuje i ljude; kako istraživači napominju, veliki broj rok i pop pesama pisan je u tempu od 120 otkucaja u minuti - što je dva otkucaja u sekundi.
"Taj ritam odgovara našem telu; odgovara našim udovima. Hodamo otprilike na dva herca, pa nam je lako da plešemo uz muziku koja ima dva herca. Naravno, eksperimentalna muzika može imati drastično drugačije ritmove. Ali ako uključite radio i čujete Tejlor Svift - to je često dva herca", objašnjava Amičaj.
Znamo da ljudi i druge životinje mogu da šalju signale i izvan tog opsega. Biofizičar Vidžaj Balasubramanijan sa Univerziteta Pensilvanije ponudio je objašnjenje. Neuronima je potrebno vreme da obrade informaciju pre nego što ponovo "opalе" - a optimalno vreme za to izgleda da je, pogađate, oko pola sekunde.
Zbog toga je tim sproveo istraživački eksperiment kako bi utvrdio da li je to razlog grupisanja. Napravili su kompjuterski model neuronskog kola i posmatrali kako reaguje na impulsne signale sa različitim periodima.
Pročitaj još
Kolo je najjače reagovalo na signal od dva herca.
"Sumnjamo da je podešavanje 'nosivog' signala u odgovarajući opseg tempa ključno za efikasnu komunikaciju. Možda sam tempo ne prenosi nikakvu informaciju, već samo služi kao osnova za privlačenje pažnje, dok se stvarni sadržaj šalje preko njega, kao što muzičke note prate ritam pesme", kaže inženjer Danijel Abrams sa Univerziteta Nortvestern.
Postoje i određena ograničenja studije. Naša planeta sadrži milione životinjskih vrsta; 74 tipa komunikacije predstavljaju samo kap u moru, a moguće je i da postoji pristrasnost u izboru, jer obraćamo više pažnje na signale u tom frekventnom opsegu.
Ipak, ovo otkriće je iznenađujuće i zahteva dalja istraživanja.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "PLOS Biology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Za kućne ljubimce iz Srbije više nije potreban test na besnilo pri ulasku u EU
17.06.2026.•
4
Srbija je uvrštena na listu trećih zemalja za koje prilikom nekomercijalnog kretanja pasa, mačaka i krznašica u države članice EU više nije potrebno serološko ispitivanje na besnilo (titar antitela).
Krali mačke namenjene za ljudsku ishranu u Vijetnamu
17.06.2026.•
2
Više od 400 mačaka namenjenih za nelegalno klanje i ljudsku ishranu u Vijetnamu spaseno je nakon što su vlasti razbile lanac kradljivaca mačaka, saopštila je grupa za zaštitu životinja Humani svet za životinje.
Tri medveda ubijena u Grčkoj
14.06.2026.•
4
Nadležni organi u Grčkoj i grčke ekološke organizacije potvrdili su da su poslednjih nekoliko dana tri medveda pronađena mrtva na severozapadu te zemlje.
Zašto mačke guraju stvari sa stolova?
14.06.2026.•
0
Verovatno ste već videli kako vaša mačka sedi na stolu, gleda u čašu i polako je gura ka ivici dok ne padne na pod.
Zemljom nekada šetala džinovska škorpija duga jedan metar
14.06.2026.•
3
Da ste šetali poplavnim ravnicama Zemlje pre 415 miliona godina, ne biste naišli ni na jednog sisara, ali biste morali da se čuvate džinovske škorpije duže od jednog metra.
U moru u Grčkoj nekontrolisano se širi otrovna riba
14.06.2026.•
0
Otrovna srebrnoobrazna riba naduvača, poznata kao "lagocefalus", širi se iz južnih delova Grčke ka vodama u blizini Atine i centralne Grčke, što izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica.
VIDEO: Otkriveno najveće "groblje kitova" u Indijskom okeanu, ostaci stari više od pet miliona godina
11.06.2026.•
0
U jugoistočnom delu Indijskog okeana zapadno od Australije, pronađeno je "groblje kitova" koje se smatra najstarijim, najdubljim i najobimnijim, a u njemu su pronađeni fosili stariji više od pet miliona godina.
Orangutanima u Indoneziji preti izumiranje
11.06.2026.•
0
Smrtonosne poplave i klizišta na indonežanskoj Sumatri prošle godine uništili su najmanje sedam odsto ukupne populacije kritično ugroženih tapanuli orangutana, pokazuje novi izveštaj.
Uhvaćen medved zbog kog su sve škole u japanskom gradu bile zatvorene
09.06.2026.•
0
Japanske vlasti uhvatile su crnog medveda koji je nekoliko dana lutao gradom Ucunomija severno od Tokija, nakon što je uspavan strelicama sa sedativom, saopštila je policija.
VIDEO: Velika bela ajkula prvi put snimljena pod vodom u Sredozemnom moru
09.06.2026.•
1
Ronioci su snimili neverovatno redak susret sa velikom belom ajkulom u Sredozemnom moru, prenosi BBC.
Najezda otrovnih gusenica u Berlinu: Slab odgovor nadležnih
08.06.2026.•
0
Delovi Berlina suočavaju se sa ozbiljnom najezdom otrovnih gusenica, te su zatvoreni sportski tereni i zelene površine, a stanovnici tvrde da zdravstvene vlasti ne preduzimaju dovoljno mera kako bi zaštitile građane.
Grad u Japanu zatvorio skoro 100 škola, jer je na ulicama viđen medved
08.06.2026.•
0
Japanski grad Ucunomija obustavlja rad svih 94 osnovnih i srednjih škola kojima upravlja nakon što je na ulicama primećen medved, rekli su opštinski zvaničnici.
Golubovi nalaze put do kuće pomoću jetre
08.06.2026.•
0
Iznenađujući unutrašnji osećaj mogao bi da pomaže golubovima da pronađu put kući.
I ptice se samozadovoljavaju, a evolucija objašnjava zašto
08.06.2026.•
3
Novo istraživanje sugeriše da bi trebalo da poželimo dobrodošlicu pticama u veliku grupu životinja koje se samozadovoljavaju - grupu koja je mnogo manje ekskluzivna nego što smo mislili.
Kod Galapagosa otkrivena nova vrsta hobotnice: Malecna je i plava
08.06.2026.•
0
Naučnici su na dnu okeana kod Galapagoskih ostrva otkrili novu, sitnu vrstu hobotnice plave boje koja može da stane na dlan, nakon istraživanja sprovedenog uz pomoć podmornice na daljinsko upravljanje.
Španija ima više od 15 miliona kućnih ljubimaca - dvostruko više nego dece
08.06.2026.•
3
U španskim domaćinstvima živi više od 15 miliona kućnih ljubimaca, što je gotovo dvostruko više od broja dece mlađe od 17 godina.
Obdukcija pokazala: Uginuli kit Timi bio ženka, uzrok smrti još nepoznat
08.06.2026.•
0
Obdukcija na danskom ostrvu Anholt pokazala je da je uginuli kit Timi bio ženka, a ispitivanje tela je još u toku i uzrok smrti životinje ostaje nejasan, saopštili su danski zvaničnici.
VIDEO: U Australiji zaplenjene džinovske šišteće bubašvabe vredne više od 120.000 evra
08.06.2026.•
1
Više od 100.000 živih bubašvaba, čije je držanje zabranjeno u Australiji, konfiskovano je od jednog uzgajivača u najvećoj zapleni egzotičnih beskičmenjaka u toj zemlji do sada.
Visoke temperature i psi: Koje rase zahtevaju posebnu negu?
07.06.2026.•
0
Visoke temperature navele su mnoge vlasnike pasa da razmišljaju o tome kako da olakšaju svojim ljubimcima.
U Angoli otkriveni novi insekti i pauci neobičnih boja i oblika
05.06.2026.•
0
Stručnjaci za prirodu i divlje životinje otkrili su u februaru tokom ekspedicije na platou Lisima u Angoli osam novih vrsta vilinih konjica, tri nepoznata skakavca i oko 60 novih vrsta leptira i moljaca u živim bojama.
Magarci kao terapija: Pacijenti u psihijatrijskoj bolnici kod Pariza brinu o životinjama i oporavljaju se
03.06.2026.•
1
Magarci pomažu pacijentima sa mentalnim problemima da se oporave u psihijatrijskoj bolnici nedaleko od Pariza.
Komentari 1
Nosh
Postoji dosta zanimljivih članaka,pa ako nekog zanima,neka potraži.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar