Grinje žive na našem licu i počinju da se stapaju sa nama
Većina ljudi na Zemlji predstavlja stanište za grinje koje najveći deo svog kratkog života provode zabijene glavom napred u naše folikule dlake, prvenstveno na licu.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Zapravo, ljudi su jedino stanište za Demodex folliculorum. One se rađaju na nama, hrane se nama, pare se na nama i umiru na nama. Njihov čitav životni ciklus vrti se oko toga da jedu vaše mrtve ćelije kože pre nego što ispuste svoju sićušnu dušu.
Istraživanja sugerišu da je D. folliculorum toliko zavisna od ljudi za svoj opstanak da su ove mikroskopske grinje u procesu evoluiranja iz ektoparazita u obaveznog simbionta - moguće takvog koji sa svojim domaćinima (to smo mi) deli obostrano koristan odnos.
Drugim rečima, prema radu objavljenom u časopisu "Molecular Biology and Evolution", ove grinje možda se postepeno "stapaju" sa našim telima, postajući toliko specijalizovane za svoje ljudsko stanište da više ne mogu da prežive samostalno, prenosi ScienceAlert.
U ovoj studiji naučnici su sekvencirali genome ovih sveprisutnih sićušnih stvorenja, a rezultati pokazuju da njihov život usredsređen na ljude možda izaziva promene koje nisu uočene kod drugih vrsta grinja.
"Otkrili smo da ove grinje imaju drugačiji raspored gena odgovornih za delove tela u odnosu na druge slične vrste, zbog toga što su se prilagodile zaštićenom životu unutar pora. Ove promene u njihovoj DNK dovele su do nekih neobičnih telesnih karakteristika i ponašanja", objasnila je biološkinja za beskičmenjake Alehandra Peroti sa University of Reading u Ujedinjenom Kraljevstvu.
D. folliculorum je zapravo fascinantno malo stvorenje. Ljudski ostaci kože predstavljaju njegov jedini izvor hrane i najveći deo svog tronedeljnog životnog veka provodi u potrazi za njima.
Jedinke izlaze samo noću, pod okriljem mraka, kako bi izuzetno sporo puzale preko kože u potrazi za partnerom i, nadajući se, parile se pre nego što se vrate u bezbedan mrak folikula.
Njihova sićušna tela dugačka su svega trećinu milimetra, sa grupom sitnih nogu i ustima na jednom kraju duguljastog tela nalik kobasici - baš kako treba da bi se uvukle niz ljudske folikule dlake do ukusne hrane koja se tamo nalazi.
Rad na genomu ovih grinja, koji su predvodili genetičar Gilbert Smit sa Univerziteta Bangor u Ujedinjenom Kraljevstvu i biolog Alehandro Manzano-Marin sa Univerziteta Beča, otkrio je neke od fascinantnih genetskih osobina koje omogućavaju ovakav način života.
Pošto im je život veoma lagodan - imaju malo prirodnih neprijatelja, malo konkurencije i ograničen kontakt sa drugim grinjama - njihov genom sveden je samo na ono što je neophodno.
Svaku nogu pokreću svega tri jednoćelijska mišića, a njihova tela imaju apsolutni minimum gena koji kodiraju proteine, samo onoliko koliko je potrebno za opstanak. To je najmanji broj ikada zabeležen u njihovoj široj grupi srodnih vrsta.
Upravo je ovaj svedeni genom razlog i za neka druga neobična svojstva D. folliculorum.
Na primer, razlog zbog kog izlaze samo noću. Među izgubljenim genima nalaze se oni koji učestvuju u zaštiti od ultraljubičastog zračenja, kao i oni koji bude životinje kada svane.
One takođe nisu u stanju da proizvode melatonin, hormon koji se nalazi kod većine živih organizama i ima različite funkcije. Kod ljudi je melatonin važan za regulaciju ciklusa spavanja, dok kod malih beskičmenjaka podstiče pokretljivost i razmnožavanje.
Međutim, čini se da to nije predstavljalo prepreku za D. folliculorum; umesto toga, istraživači pretpostavljaju da ona možda koristi melatonin koji ljudska koža luči u sumrak.
Za razliku od drugih grinja, reproduktivni organi D. folliculorum pomerili su se ka prednjem delu tela, pri čemu su penisi mužjaka usmereni unapred i nagore sa njihovih leđa. To znači da mužjak mora da se namesti ispod ženke dok nesigurno stoje na dlaci tokom parenja, čime se bave cele noći.
Iako je parenje veoma važno, potencijalni genski fond je veoma mali; postoji vrlo malo mogućnosti za povećanje genetske raznovrsnosti. Istraživači smatraju da bi to moglo da odvede ove grinje u evolutivnu slepu ulicu.
Zanimljivo je da je tim takođe otkrio da je stadijum nimfe, između larve i odrasle jedinke, period kada grinje imaju najveći broj ćelija u svojim telima.
Kada pređu u stadijum odrasle jedinke, gube ćelije - što istraživači tumače kao prvi evolutivni korak u razvoju jedne vrste zglavkara ka simbiontskom načinu života.
Pročitaj još
Može se postaviti pitanje kakvu bi korist ljudi uopšte mogli da imaju od ovih neobičnih životinja; još jedno otkriće istraživača možda delimično nagoveštava odgovor.
Godinama su naučnici smatrali da D. folliculorum nema anus, već da otpad nakuplja u svom telu sve dok se ne oslobodi kada grinja ugine, što navodno izaziva kožna oboljenja.
Tim je utvrdio da to jednostavno nije tačno. Ove grinje zaista imaju sićušne anuse; vaše lice verovatno nije puno izmeta grinja koji je izbačen nakon njihove smrti.
"Grinje su bile okrivljene za mnogo toga. Njihova duga povezanost sa ljudima mogla bi da sugeriše da one takođe imaju jednostavne, ali važne korisne uloge, na primer u održavanju pora na našem licu prohodnim", rekao je zoolog Henk Brajg sa Univerziteta Bangor i Nacionalnog univerziteta San Huan.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Molecular Biology and Evolution".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena za 73 odsto u poslednjih pola veka
11.10.2026.•
1
Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine.
Buka i klimatske promene ugrozile prelepu pticu - himalajskog monala
11.10.2026.•
0
Dve studije indijskih istraživača pokazale su da porast ljudske aktivnosti utiče na stanište i način komunikacije himalajskog monala, ptice koja je važan deo kulture i folklora regiona, objavio je BBC.
Naučnici otkrili iznenađujuću vezu između mačaka i sreće
11.10.2026.•
0
Zemlje sa većim brojem domaćih mačaka uglavnom imaju srećnije stanovništvo, pokazalo je novo istraživanje međunarodnog tima naučnika, objavljeno u časopisu "PLOS One".
Veliki psi stare brže od malih zbog promena u DNK, pokazala studija
10.10.2026.•
0
Veliki psi imaju kraći životni vek od malih rasa zbog razlika u DNK koje mogu da ubrzaju starenje, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu "Science".
Ako lovite štuku, ovo treba da znate: Kad jednom prepozna mamac, drugi put ne grize
07.10.2026.•
2
Istraživanje stručnjaka nemačkog Instituta za istraživanje ribarstva "Langenargen" pokazalo je da štuka prepoznaje ribolovne mamce i da ribe oslobođene nakon što su se jednom upecale na mamce, ređe grizu iste mamce.
Hapšenja u Vijetnamu zbog krađe i prodaje mačaka za ishranu
07.10.2026.•
0
Policija u vijetnamskom gradu Ho Ši Minu uhapsila je 12 muškaraca osumnjičenih da su bili deo organizovane mreže koja je krala i preprodavala mačke za ishranu.
VIDEO: Snimljeno 30 otrovnih morskih zmija u zajedničkom lovu u Indoneziji
05.10.2026.•
0
BBC Earth zabeležio je na jednom koralnom grebenu u Indoneziji nesvakidašnji prizor - 30 otrovnih morskih zmija koje zajedno love plen.
Medved ubijen u predgrađu Tokija
05.10.2026.•
0
Azijski crni medved ubijen je u zapadnom delu Tokija tokom hitne intervencije zbog bezbednosti građana, a lokalne vlasti saopštile su da je bio dugačak 147 centimetara i težak 65 kilograma.
Rusija priprema mere za kontrolu populacije medveda nakon niza smrtonosnih napada
05.10.2026.•
0
Ruska vlada saopštila je da priprema hitne mere za kontrolu populacije mrkih medveda, čiji je broj u pojedinim regionima izmakao kontroli, nakon što su u napadima stradale najmanje 22 osobe.
VIDEO Ovo su dve najglasnije ptice na svetu: Prave buku kao pneumatski čekić
05.10.2026.•
0
Dve vrste postale su novi kandidati za titulu najglasnije ptice na svetu.
Identifikovane nove vrste pingvina na Kegelanskim ostrvima
05.10.2026.•
0
Međunarodni tim naučnika, koji su predvodili čileanski biolozi, identifikovao je novu vrstu "gentu pingvina" na Kegelenskim ostrvima prvi put posle više od 100 godina.
VIDEO: Čivava Komando najmanji novi regrut Nacionalne garde Meksika
05.10.2026.•
0
Nacionalna garda Meksika predstavila je svog najmanjeg novog regruta - čivavu po imenu Komando.
VIDEO: Bekpak pobednik ovogodišnje Nedelje debelih medveda na Aljasci
05.10.2026.•
0
Na tradicionalnom takmičenju "Nedelja debelih medveda", koje se svake godine održava u Nacionalnom parku Katmaj na Aljasci, ove godine pobedio je medved Bekpak.
Japanac uhapšen jer je držao krokodila kao kućnog ljubimca
05.10.2026.•
0
Vlasnik prodavnice kućnih ljubimaca iz Osake uhapšen je zbog sumnje da je bez dozvole držao krokodila dugog 1,5 metara.
VIDEO Šetnja "kobasičica": Stotine jazavičara u kostimima prošetale centrom Pariza
05.10.2026.•
0
Stotine jazavičara prošetale su Jelisejskim poljima u Parizu u okviru tradicionalne manifestacije "Paris Sausage Walk", koja je ove godine održana sedmi put.
FOTO: Kobila se oždrebila nasred ulice u Skoplju, majka i mladunče smešteni u Zoološki vrt
04.10.2026.•
2
Gradonačelnik Skoplja Orce Đorđievski objavio je da su kobila koja se oždrebila na jednoj gradskoj ulici i njeno tek rođeno mladunče zbrinuti u karantinu u skopskom zoološkom vrtu.
Komentari 1
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar