Grinje žive na našem licu i počinju da se stapaju sa nama
Većina ljudi na Zemlji predstavlja stanište za grinje koje najveći deo svog kratkog života provode zabijene glavom napred u naše folikule dlake, prvenstveno na licu.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Zapravo, ljudi su jedino stanište za Demodex folliculorum. One se rađaju na nama, hrane se nama, pare se na nama i umiru na nama. Njihov čitav životni ciklus vrti se oko toga da jedu vaše mrtve ćelije kože pre nego što ispuste svoju sićušnu dušu.
Istraživanja sugerišu da je D. folliculorum toliko zavisna od ljudi za svoj opstanak da su ove mikroskopske grinje u procesu evoluiranja iz ektoparazita u obaveznog simbionta - moguće takvog koji sa svojim domaćinima (to smo mi) deli obostrano koristan odnos.
Drugim rečima, prema radu objavljenom u časopisu "Molecular Biology and Evolution", ove grinje možda se postepeno "stapaju" sa našim telima, postajući toliko specijalizovane za svoje ljudsko stanište da više ne mogu da prežive samostalno, prenosi ScienceAlert.
U ovoj studiji naučnici su sekvencirali genome ovih sveprisutnih sićušnih stvorenja, a rezultati pokazuju da njihov život usredsređen na ljude možda izaziva promene koje nisu uočene kod drugih vrsta grinja.
"Otkrili smo da ove grinje imaju drugačiji raspored gena odgovornih za delove tela u odnosu na druge slične vrste, zbog toga što su se prilagodile zaštićenom životu unutar pora. Ove promene u njihovoj DNK dovele su do nekih neobičnih telesnih karakteristika i ponašanja", objasnila je biološkinja za beskičmenjake Alehandra Peroti sa University of Reading u Ujedinjenom Kraljevstvu.
D. folliculorum je zapravo fascinantno malo stvorenje. Ljudski ostaci kože predstavljaju njegov jedini izvor hrane i najveći deo svog tronedeljnog životnog veka provodi u potrazi za njima.
Jedinke izlaze samo noću, pod okriljem mraka, kako bi izuzetno sporo puzale preko kože u potrazi za partnerom i, nadajući se, parile se pre nego što se vrate u bezbedan mrak folikula.
Njihova sićušna tela dugačka su svega trećinu milimetra, sa grupom sitnih nogu i ustima na jednom kraju duguljastog tela nalik kobasici - baš kako treba da bi se uvukle niz ljudske folikule dlake do ukusne hrane koja se tamo nalazi.
Rad na genomu ovih grinja, koji su predvodili genetičar Gilbert Smit sa Univerziteta Bangor u Ujedinjenom Kraljevstvu i biolog Alehandro Manzano-Marin sa Univerziteta Beča, otkrio je neke od fascinantnih genetskih osobina koje omogućavaju ovakav način života.
Pošto im je život veoma lagodan - imaju malo prirodnih neprijatelja, malo konkurencije i ograničen kontakt sa drugim grinjama - njihov genom sveden je samo na ono što je neophodno.
Svaku nogu pokreću svega tri jednoćelijska mišića, a njihova tela imaju apsolutni minimum gena koji kodiraju proteine, samo onoliko koliko je potrebno za opstanak. To je najmanji broj ikada zabeležen u njihovoj široj grupi srodnih vrsta.
Upravo je ovaj svedeni genom razlog i za neka druga neobična svojstva D. folliculorum.
Na primer, razlog zbog kog izlaze samo noću. Među izgubljenim genima nalaze se oni koji učestvuju u zaštiti od ultraljubičastog zračenja, kao i oni koji bude životinje kada svane.
One takođe nisu u stanju da proizvode melatonin, hormon koji se nalazi kod većine živih organizama i ima različite funkcije. Kod ljudi je melatonin važan za regulaciju ciklusa spavanja, dok kod malih beskičmenjaka podstiče pokretljivost i razmnožavanje.
Međutim, čini se da to nije predstavljalo prepreku za D. folliculorum; umesto toga, istraživači pretpostavljaju da ona možda koristi melatonin koji ljudska koža luči u sumrak.
Za razliku od drugih grinja, reproduktivni organi D. folliculorum pomerili su se ka prednjem delu tela, pri čemu su penisi mužjaka usmereni unapred i nagore sa njihovih leđa. To znači da mužjak mora da se namesti ispod ženke dok nesigurno stoje na dlaci tokom parenja, čime se bave cele noći.
Iako je parenje veoma važno, potencijalni genski fond je veoma mali; postoji vrlo malo mogućnosti za povećanje genetske raznovrsnosti. Istraživači smatraju da bi to moglo da odvede ove grinje u evolutivnu slepu ulicu.
Zanimljivo je da je tim takođe otkrio da je stadijum nimfe, između larve i odrasle jedinke, period kada grinje imaju najveći broj ćelija u svojim telima.
Kada pređu u stadijum odrasle jedinke, gube ćelije - što istraživači tumače kao prvi evolutivni korak u razvoju jedne vrste zglavkara ka simbiontskom načinu života.
Pročitaj još
Može se postaviti pitanje kakvu bi korist ljudi uopšte mogli da imaju od ovih neobičnih životinja; još jedno otkriće istraživača možda delimično nagoveštava odgovor.
Godinama su naučnici smatrali da D. folliculorum nema anus, već da otpad nakuplja u svom telu sve dok se ne oslobodi kada grinja ugine, što navodno izaziva kožna oboljenja.
Tim je utvrdio da to jednostavno nije tačno. Ove grinje zaista imaju sićušne anuse; vaše lice verovatno nije puno izmeta grinja koji je izbačen nakon njihove smrti.
"Grinje su bile okrivljene za mnogo toga. Njihova duga povezanost sa ljudima mogla bi da sugeriše da one takođe imaju jednostavne, ali važne korisne uloge, na primer u održavanju pora na našem licu prohodnim", rekao je zoolog Henk Brajg sa Univerziteta Bangor i Nacionalnog univerziteta San Huan.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Molecular Biology and Evolution".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Rasprava u britanskom gradu oko korišćenja kontracepcije za golubove
18.08.2026.•
0
Odbornici stranke Zeleni u britanskom gradu Norviču razmatraju mogućnost korišćenja kontracepcije za smanjenje populacije golubova i problema sa njihovim izmetom, što je izazvalo polemiku u gradskom veću.
VIDEO: Delfini koriste školjke da love - i ovu veštinu prenose na svoje potomke
16.08.2026.•
0
Delfini kod obale Kvinslenda u Australiji snimljeni su kako koriste retko viđenu tehniku poznatu kao "shelling", odnosno lov pomoću školjki.
U Španiji ranjena ugrožena vrsta kita, pokrenuta istraga
16.08.2026.•
0
Špansko Ministarstvo zaštite životne sredine naredilo je istragu o sumnji na odstrele retke iberijske orke, koja je snimljena kako pliva sa ranama na leđnom peraju.
Kolonije mrava pulsiraju poput fizičkog sistema, a naučnici počinju da shvataju šta ih pokreće
16.08.2026.•
0
Mravinjak može da izgleda kao gomila sićušnih tela koja se kreću nezavisno, ali s vremena na vreme veliki deo kolonije gotovo istovremeno kreće u akciju.
Skoro 30 mrtvih ajkula pronađeno duž obale Nju Džersija
16.08.2026.•
0
Skoro 30 mrtvih malih ajkula pronađeno je na plaži u Si Ajl Sitiju u Nju Džersiju.
VIDEO: Babuni u Jemenu sve češće upadaju u domove i bašte i prave štetu
16.08.2026.•
0
Velika grupa babuna napala je selo u okrugu Lavdar u jemenskoj provinciji Abjan, a snimak događaja postao je viralan na društvenim mrežama, dok stanovnici pozivaju vlasti za pomoć, objavila je Al Džazira.
Brodskom sirenom probudio polarnog medveda, pa dobio kaznu
15.08.2026.•
1
Jedna osoba kažnjena je sa 50.000 kruna (oko 4.550 evra) zato što je brodskom sirenom za maglu namerno probudila usnulog polarnog medveda na norveškom arhipelagu Svalbard, saopštio je guverner te teritorije Lars Fauz.
Društvo za zaštitu ptica: Sprečiti upotrebu elektronskih vabilica u lovu na prepelice
14.08.2026.•
0
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da sa početkom sezone lova na prepelice počinje i nezakonito korišćenja elektronskih vabilica i pozvalo nadležne da to spreče.
Svojevrsna foto Nojeva barka: Napravio arhivu fotografija 18.000 životinjskih vrsta
11.08.2026.•
0
Fotograf National Geographica Džoel Sartori već 20 godina fotografiše životinje širom sveta u okviru projekta "Photo Ark" ("Foto-arka"), stvarajući ogromnu arhivu koja danas obuhvata više od 18.000 vrsta.
Jeleni godišnje ispuste milione tona metana u atmosferu
11.08.2026.•
5
Divlji preživari svake godine u atmosferu ispuste oko tri miliona tona metana, pri čemu više od polovine tih emisija potiče od jelena, pokazalo je novo istraživanje.
VIDEO Buba koja "čuje" požar: Neobični insekt leti pravo ka vatri i pomaže šumama da se oporave
11.08.2026.•
0
Dok većina životinja beži od šumskih požara, jedna neobična vrsta bube radi upravo suprotno.
Genetski modifikovani psi mogli bi biti rešenje za one koji su alergični
11.08.2026.•
1
Met Voker nije mogao ni da pomazi psa, a da ne počne da kija - sve dok on i drugi naučnici nisu primenili tehniku genetskog uređivanja i stvorili hipoalergenog bigla po imenu Bejli.
Na Svalbardu pronađeno 13 mrtvih irvasa, naučnici ne znaju šta ih je ubilo
09.08.2026.•
1
Pronalazak 13 mrtvih irvasa na Svalbardu zbunio je naučnike, a uzrok njihovog uginuća i dalje nije poznat, saopštio je visoki zvaničnik ovog norveškog arhipelaga.
Španija odustala od kontroverznog plana za prvu farmu hobotnica na svetu
09.08.2026.•
0
Planovi za izgradnju prve komercijalne farme hobotnica na svetu u Španiji su odbačeni.
Ženka delfina naučila celu grupu da prevare naučnike da bi dobili više ribe
09.08.2026.•
4
Početkom 2000-ih godina treneri u Institutu za proučavanje morskih sisara (IMMS) u Gulfportu, u američkoj saveznoj državi Misisipi, naučili su svoje delfine jednostavnom pravilu održavanja bazena.
VIDEO: Svaka glava dvoglavog gekona jede zasebno, a svaka ima i ime - Sajmon i Garfankel
09.08.2026.•
0
Kada se krajem juna u odgajivačnici u američkoj Pensilvaniji izlegao gekon sa dve glave, njegovi vlasnici mu nisu davali velike šanse za preživljavanje.
Mačke, kondomi i registarske tablice: Ajkule koje će pojesti gotovo sve
09.08.2026.•
0
Od antilopa do televizora, tigraste ajkule daleko su od izbirljivih kada je hrana u pitanju i spremne su čak da zaplivaju usred uragana kako bi došle do obroka.
Poljoprivrednici u Keniji poriču da su otrovali 16 slonova koji su im jeli paradajz
09.08.2026.•
0
U kenijskom Nacionalnom parku Amboseli je prošlog meseca uginulo 16 slonova koji su jeli paradajz u obližnjim povrtnjacima, a utvrđeno je da su otrovani cijanidom.
Mađarska zabranjuje divlje životinje u cirkusu
09.08.2026.•
1
Mađarska vlada će uvesti zabranu sticanja, uzgoja, držanja, dresure, prikazivanja ili korišćenja određenih vrsta divljih životinja u cirkuskim predstavama od 1. januara 2027. godine.
VIDEO: Milioni skakavaca prekrili nebo u Rusiji
09.08.2026.•
0
Prizori koji izazivaju jezu zabeleženi su u oblasti Kizljar u Dagestanu, na jugu Rusije, gde su milioni skakavaca bukvalno prekrili nebo.
VIDEO: Divlja svinja zalutala u metro stanicu u Budimpešti
08.08.2026.•
1
U metro stanici na Trgu Lajoša Košuta u Budimpešti tokom subotnjeg prepodneva odigravala se scena koju mađarski mediji ocenjuju kao dosad neviđenu u glavnom gradu.
Komentari 1
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar