Kolonije mrava pulsiraju poput fizičkog sistema, a naučnici počinju da shvataju šta ih pokreće

Autor: 021.rs

Život

16.08.2026.

12:00 > 17:14

Mravinjak može da izgleda kao gomila sićušnih tela koja se kreću nezavisno, ali s vremena na vreme veliki deo kolonije gotovo istovremeno kreće u akciju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kolonije mrava pulsiraju poput fizičkog sistema, a naučnici počinju da shvataju šta ih pokreće

Foto: Pixabay

Ovi iznenadni "naleti aktivnosti" praćeni su periodima relativnog mirovanja. Naučnici ih posmatraju već decenijama, ali još nije potpuno jasno kako toliko mrava uspeva da se sinhronizuje bez vođe.

Novi matematički model, opisan u studiji objavljenoj u časopisu "PRX Life", ukazuje na to da kolonija postaje sinhronizovana kada dostigne kritičnu tačku. Pre toga mravi se kreću nezavisno, ali kada se prag pređe, samo jedan mrav može da pokrene talas aktivnosti kroz čitav mravinjak.

"Sinhronizacija ne zavisi ni od jedne određene jedinke; bilo koji mrav može da bude prvi koji će se pokrenuti", kaže biolog sa Tehnološkog instituta Nju Džersija Sajmon Garnije, prenosi ScienceAlert.

Model su razvili Garnije, mašinski inženjer sa Univerziteta u Njujorku Majkl Napoli i inženjer urbanih sistema Mauricio Porfiri.

Kolonije sadrže iznenađujuće veliki broj neaktivnih radnika, ali susret sa mravom koji se kreće može da podstakne neaktivnog mrava da i sam počne da se kreće. Novi model zato, za razliku od prethodnih, uzima u obzir fizičke susrete neophodne za širenje aktivnosti.

U modelu mravi prelaze između tri stanja: aktivnog, neaktivnog i refraktornog. Aktivni mravi se kreću i mogu da pokrenu druge, neaktivni miruju ali mogu biti aktivirani, dok su refraktorni privremeno nesposobni da ponovo reaguju, čime se sprečava da naleti traju beskonačno.

Simulacije su pokazale da aktivnost zamire ako se mravi kreću presporo ili se suviše retko susreću. Međutim, kada brzina, gustina kolonije ili domet interakcije pređu kritični prag, susreti postaju dovoljno česti da se aktivnost jednog mrava proširi kroz čitavu koloniju.

Napoli ovaj efekat poredi sa fizičkim faznim prelazom, poput zamrzavanja vode. Ipak, model ne može da predvidi tačno kada će mirna kolonija krenuti u akciju, već samo da li se nalazi u stanju koje omogućava pojavu sinhronizovanih naleta.

Ranija istraživanja pokazala su da kolonije mrava mogu da se ponašaju poput neuronskih mreža prilikom donošenja kolektivnih odluka i da na pretnje reaguju kao "superorganizam".

Prema novom modelu, ključ je u tome što se aktivnost kroz međusobne susrete mrava širi mnogo brže nego što kolonija prolazi kroz ciklus aktivnosti i odmora. Tako pokret jednog mrava može brzo da se prenese sa jedinke na jedinku bez ikakvog vođe.

Rezultati simulacija uglavnom su u skladu sa ranijim posmatranjima, ali nova studija je matematička, a ne eksperimentalna. Istraživači zato trenutno sprovode eksperimente sa živim mravima kako bi proverili model.

Posebno ih zanima koliko se stvarne kolonije približavaju kritičnom pragu i da li im naleti aktivnosti omogućavaju da izuzetno brzo prenose informacije kroz mravinjak.

Ranija istraživanja ponudila su različita objašnjenja mogućih prednosti ovakvog ponašanja. Jedna studija ukazala je da sinhronizovano kretanje može da olakša prolazak kroz prenatrpane mravinjake, dok je druga pokazala da periodi zajedničke neaktivnosti mogu da ometaju prenošenje informacija.

Naleti aktivnosti zato bi mogli da predstavljaju kompromis između kretanja, komunikacije, potrošnje energije i organizacije rada.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mravi

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.