Goli slepi pacovi su neverovatno neobične životinje. Za početak, nekima su neodoljivo slatki, a drugima zastrašujuće ružni, sa golom, naboranom kožom i velikim prednjim zubima.
Njihovo oglašavanje ima čak i lokalne "akcente". Mogu da prežive bez kiseonika i do 18 minuta.
Goli slepi pacovi (Heterocephalus glaber) imaju i izuzetno visok prag otpornosti na bol. Poznato je da otimaju mladunce drugih kolonija i pretvaraju ih u svojevrsne robove.
Ipak, najpoznatiji su po svojoj dugovečnosti, piše ScienceAlert.
Smatraju se životinjama koje praktično "ne stare" i prkose Gompercovom zakonu. Neki primerci žive gotovo 40 godina - oko deset puta duže od bilo kog drugog glodara - pri čemu sa starenjem gotovo da ne pokazuju pad kognitivnih sposobnosti, a čini se ni da ne obolevaju od raka.
Upravo ta otpornost na bolesti i starenje godinama privlači naučnike koji pokušavaju da otkriju po čemu se goli slepi pacovi razlikuju od drugih sisara i kako bi njihove tajne dugog i zdravog života jednog dana mogle da pomognu u razvoju terapija ili lekova za ljude.
Ali to nije sve čemu nas ova naborana neobična stvorenja mogu naučiti. Novo istraživanje pokazuje da svojom kolonijom upravljaju - mirisom.
"Ideja da jedan jedini miris može da održava mir i sprečava nasilje zvuči kao naučna fantastika. U svetu golih slepih pacova to je stvarnost", rekao je Mohamed Kalaf, neuronaučnik iz Centra Maks Delbrik u Berlinu i glavni autor studije.
Goli slepi pacovi gotovo ceo život provode pod zemljom, slično mravima. Baš kao mravi i pčele, žive u organizovanim kolonijama u kojima postoji samo jedna ženka koja se razmnožava, kraljica, dok desetine drugih ženki ostaju neplodne i umesto toga kopaju tunele, brane gnezdo i brinu o mladuncima.
Naučnici već decenijama znaju da uklanjanje kraljice izaziva dramatičnu borbu za vlast, tokom koje se dominantne ženke bore, ponekad i do smrti, za priliku da je naslede.
Ali kako kraljica sprečava ostale ženke da se razmnožavaju dok je još živa?
Naučnici su identifikovali hemijsko jedinjenje nazvano izopropil-miristat (IPM), koje je prisutno u velikim količinama kod kraljica, dok ga kod ženki koje se ne razmnožavaju gotovo uopšte nema. (IPM ljudi ne mogu da osete - istraživači su proverili i to - a koristi se i u kozmetičkoj industriji.)
Izgleda da ovo jedinjenje funkcioniše veoma slično feromonima kraljice kod pčela i mrava, koji sprečavaju radilice da se razmnožavaju. To ga čini jednim od najjasnijih primera hemijskog signala kod sisara koji kontroliše čitavo društvo.
"Deluje čak i kada kraljica nije prisutna, sve dok su životinje izložene samo njenom mirisu", rekao je Kalaf.
Istraživači su najpre potvrdili da se goli slepi pacovi u velikoj meri oslanjaju na čulo mirisa kako bi prepoznali članove svoje kolonije.
Zatim su analizirali stotine uzoraka prikupljenih od više od 350 jedinki i identifikovali stotine isparljivih hemijskih jedinjenja.
Jedno od njih posebno se izdvojilo jer je bilo stalno prisutno u velikim količinama kod kraljica, dok je kod ženki koje se ne razmnožavaju bilo gotovo nemerljivo. Njegov nivo bio je najveći u periodu kada su kraljice ovulirale, što ukazuje na snažnu povezanost sa reproduktivnim statusom.
Za razliku od mnogih mirisnih molekula koji brzo isparavaju, IPM može dugo da se zadržava u tunelima u kojima goli slepi pacovi provode život. Kraljice, koje obilaze koloniju mnogo aktivnije od ostalih jedinki, verovatno tako šire ovo jedinjenje kroz čitavu podzemnu mrežu.
Pronalaženje molekula bilo je važan korak, ali istraživači su morali da pokažu i da on zaista menja ponašanje životinja.
Otkrili su da su ženke visokog društvenog ranga, one koje imaju najveće šanse da postanu nova kraljica, aktivno izbegavale prostirke tretirane IPM-om, dok niže rangirane ženke nisu pokazivale takvu reakciju. Snimci mozga pokazali su da ovo jedinjenje aktivira centre za čulo mirisa, potvrđujući da životinje mogu da ga detektuju.
Najvažnije od svega, izloženost ovom mirisu menjala je nivo hormona.
Kod ženki koje se ne razmnožavaju, a bile su izložene IPM-u, povećao se nivo prolaktina - hormona koji je kod sisara najpoznatiji po podsticanju proizvodnje mleka nakon trudnoće. Visok nivo prolaktina, međutim, istovremeno potiskuje plodnost jer ometa signalizaciju reproduktivnih hormona.
Najvažniji test usledio je kada su istraživači uklonili kraljice iz kolonija. U normalnim okolnostima to dovodi do brzog raspada društvenog poretka, jer dominantne ženke počinju borbu za presto.
Međutim, u kolonijama kojima je svakodnevno dodavan IPM, mir je potrajao puna tri meseca.
Nivo progesterona, hormona povezanog sa razmnožavanjem, ostao je nizak, nije bilo borbi za nasledstvo, niti je ijedna ženka ostala skotna.
Kako objašnjava istraživač Levin, "fizičko prisustvo kraljice nije neophodno za održavanje sklada u koloniji. Bilo je dovoljno svakodnevno raspršivati izopropil-miristat po koloniji".
To je zaista moćan miris.
Kada su istraživači prestali da dodaju ovu supstancu, kolonija je brzo ponovo zapala u sukobe. Izbila je agresija kako bi bila izabrana nova kraljica.
Otkriće sugeriše da su goli slepi pacovi nezavisno razvili mehanizam veoma sličan feromonima kraljica kod pčela, mrava i termita, primer konvergentne evolucije, u kojoj veoma različite životinje dolaze do gotovo istih rešenja za održavanje složenih društvenih zajednica.
Posle decenija nagađanja kako jedna mala kraljica uspeva da vlada čitavim podzemnim kraljevstvom, naučnici su možda konačno otkrili jedno od njenih najmoćnijih oružja - jednostavan miris koji može da promeni hormonsku ravnotežu, a samim tim i sudbinu drugih golih slepih pacova.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Nature".
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Subantarktičko Ptičje ostrvo kod obale britanske prekomorske teritorije Južna Džordžija dobilo je stazu na solarni pogon, koja služi da bi se preuzimali podaci o pingvinima koji prolaze tim putem.
Dabrovi iz pograničnih oblasti Ukrajine sve češće prelaze u Poljsku zbog povoljnijih uslova za život i strože zaštite ove vrste, izjavila je poljska zoološkinja Veronika Narbut.
Zamislite parazita koji vam omogući da živite i do deset puta duže nego što biste prirodno živeli - a pritom navede sve oko vas da vas tretiraju kao kraljevsku porodicu.
Orke (Orcinus orca) odavno su poznate po svojim složenim i izuzetno efikasnim tehnikama lova - od stvaranja talasa kojima obaraju foke sa santi leda do gotovo "hirurškog" vađenja sočnih jetri iz opasnih belih ajkula.
Mladunče japanskog makakija Panč, koje je postalo svetska internet senzacija nakon što su snimci na kojima grli plišanu igračku obišli društvene mreže, danas slavi prvi rođendan.
Rakun Džimoti, veoma neobičnog izgleda i stanovnik Sijetla, munjevito je osvojio srca ljudi nakon što je snimak kako luta ulicama 14. jula postao viralan.
Grbavi kit koji je prethodnih dana primećen u Kilskoj uvali nastavio je kretanje duž nemačke obale Baltičkog mora, a za sada se pretpostavlja da je ista životinja juče viđena i u Flensburškoj uvali.
Delfin Oliver prvi put snimljen ispod površine mora, pun je ožiljaka, a stručnjaci upozoravaju da mu se ne treba neoprezno približavati, posebno kada su u moru deca, jer je uprkos pitomom ponašanju, on divlja životinja.
Veliki čovekoliki majmuni zagrljajima i dodirima smanjuju napetost i međusobno se povezuju, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Daramu.
Zajedničke posude sa vodom koje se tokom leta često postavljaju ispred kafića, prodavnica ili kuća mogu predstavljati zdravstveni rizik za pse, upozorava veterinarska tehničarka.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar