Naučnik tvrdi da riblja koža ne samo da odbija svetlost već bi mogla i da je "oseća"

Autor: 021.rs

Život

03.08.2026.

14:54 > 14:54

Koža pojedinih riba možda ne služi samo za odbijanje svetlosti, već bi mogla i da je registruje, pokazuje novo istraživanje koje za sada još nije prošlo stručnu recenziju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Naučnik tvrdi da riblja koža ne samo da odbija svetlost već bi mogla i da je "oseća"

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Autor studije, interdisciplinarni inženjer Masakazu Ivasaka sa Univerziteta u Hirošimi, godinama proučava način na koji se svetlost ponaša na površini tela riba. U novom radu navodi da je otkrio specijalizovane pore u koži koje reaguju na svetlost, a ne samo da je reflektuju.

Istraživanje je sprovedeno na vrsti Hypoatherina tsurugae, maloj morskoj ribi koja živi u plitkim vodama oko Japana i Južne Koreje.

U njihovoj koži nalaze se posebne ćelije, iridofori, ispunjene kristalima gvanina. Za razliku od ljudske kože, koja boju dobija pomoću pigmenta melanina, ovi kristali stvaraju boje zahvaljujući svojoj strukturi i načinu na koji odbijaju svetlost različitih talasnih dužina, piše ScienceAlert.

U ranijim istraživanjima Ivasaka je primetio da pojedine tačke na krljuštima ovih riba brzo i ritmično menjaju način na koji odbijaju svetlost, nezavisno od pokreta tela. Te promene opisao je kao tri stanja - "svetlo", "svetlucavo" i "tamno".

Kako bi proverio da li na njih utiče osvetljenje, naučnik je ispitao 22 ribe u laboratorijskom akvarijumu, izlažući ih beloj, plavoj, zelenoj i crvenoj LED svetlosti, kao i plavim i zelenim laserima.

Kada je direktno belo svetlo ugašeno, iridofori su gotovo odmah prelazili u "tamno" stanje, slično načinu na koji se ljudske zenice prilagođavaju promenama osvetljenja. Nakon toga su se brzo vraćali u prvobitno stanje.

Ivasaka je utvrdio da su ove ćelije najosetljivije na plavu svetlost. Posle prestanka osvetljavanja, vraćale su se u svetlucavo stanje za oko deset sekundi.

Prema njegovom mišljenju, brzina i mogućnost ponavljanja ovih promena ukazuju na to da u procesu možda učestvuju nervni sistem ili proteini osetljivi na svetlost, poput opsina, koji imaju ključnu ulogu u ljudskom vidu.

Ipak, naučnik naglašava da se molekularni mehanizmi iza ove pojave tek moraju istražiti.

Važno je napomenuti da rad još nije prošao stručnu recenziju niti je objavljen u naučnom časopisu, pa rezultate treba tumačiti sa dozom opreza dok ih ne potvrde dodatna istraživanja.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ribe

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.