Ženka delfina naučila celu grupu da prevare naučnike da bi dobili više ribe
Početkom 2000-ih godina treneri u Institutu za proučavanje morskih sisara (IMMS) u Gulfportu, u američkoj saveznoj državi Misisipi, naučili su svoje delfine jednostavnom pravilu održavanja bazena.
Svaki komad otpada koji vetar nanese ili upadne u vodu mogao je da se zameni za jednu ribu.
Reč je o standardnoj metodi dresure životinja zasnovanoj na istoj logici - dovoljno puta nagradite određeno ponašanje i ono će se učvrstiti. Bihejvioristi je nazivaju instrumentalnim, odnosno operantnim uslovljavanjem. Većina delfina usvojila je pravilo i na tome se zaustavila. Jedna ženka, po imenu Keli, nije, piše Forbes Srbija.
Prema svedočenjima njenih trenera iz tog perioda, Keli je počela da krije komadiće papira ispod kamena na dnu bazena, umesto da ih odmah preda. Zatim bi izronila sa jednim malim komadom, dobila ribu, ponovo zaronila, otkinula još jedan delić istog papira i ponovila postupak. Shvatila je nešto što sistem nagrađivanja nije predvideo. Trener je davao istu nagradu od jedne ribe, bez obzira na to da li je donela ceo list papira ili samo njegov mali deo. Tako je od jednog komada otpada mogla da napravi desetak razmena i umesto jedne dobije desetak riba.
Delfini i galebovi
Takav potez zahteva mnogo više od dobrog pamćenja. Podrazumeva sposobnost da se odloži trenutna nagrada zarad veće koristi u budućnosti. To je ista ona vrsta samokontrole koju istraživanje objavljeno 2019. u časopisu "WIREs Cognitive Science" prepoznaje kao pokazatelj sposobnosti planiranja unapred kod životinja, od vrana do primata. Keli nije samo sledila pravilo. Delovalo je kao da ga je razumela, analizirala i pronašla način da iskoristi njegovu slabu tačku.
Na tome se nije zaustavila. Delfini u IMMS-u mogli su da dobiju i dodatnu nagradu ako trenerima predaju ptice koje slete u bazen, jer su želeli da spreče da gladni delfini napadaju galebove. To je predstavljalo rizik po njihovu dobrobit. Keli je ubrzo otkrila da jedan galeb vredi mnogo više ribe nego komad papira.
Prema priči koja se godinama prepričava, počela je da odvaja po jednu ribu iz sopstvenog obroka i skriva je ispod istog kamena. Kada trenera nije bilo u blizini, koristila bi ribu kao mamac da privuče galebove dovoljno blizu da ih uhvati. Jedan ulovljeni galeb donosio joj je pravu malu gozbu. A priliku za to više nije morala da čeka - sama je stvarala.
Trik koji se brzo proširio među delfinima
Ono što ovu priču izdvaja od simpatične anegdote o snalažljivoj životinji jeste ono što se dogodilo potom. Kelino mladunče počelo je da radi isto. Ubrzo su ga oponašala i druga mladunčad u bazenu. Sve dok lov na galebove pomoću mamca nije postao uobičajeno ponašanje većeg dela grupe.
To je klasičan primer socijalnog učenja - prenošenja ponašanja posmatranjem i oponašanjem, a ne instinktom ili individualnim pokušajima i greškama. Upravo takav mehanizam biolozi koriste kada govore o postojanju kulture kod životinja koje nisu ljudi.
Najpoznatiji primer iz prirode potiče iz Zaliva ajkula u Australiji, gde deo ženki velikih pliskavica koristi morske sunđere kao zaštitu za njušku dok pretražuje morsko dno u potrazi za ribom. Istraživanje objavljeno 2005. u časopisu "PNAS" pokazalo je da se ova tehnika gotovo isključivo prenosi sa majke na ćerku. To je školski primer upotrebe alata kao kulturnog nasleđa, a ne ponašanja koje svaka jedinka iznova sama otkriva.
Kelina strategija sa galebovima, koja nije sistematski naučno proučavana već je ostala zabeležena kroz svedočenja trenera, nema istu naučnu težinu kao istraživanje iz Zaliva ajkula. Ipak, uklapa se u isti obrazac - inovaciju jedne jedinke koja se društvenim učenjem prenosi na ostale i postaje zajednička navika.
Šta priča govori o inteligenciji delfina
Sve to nije slučajno. Velike pliskavice imaju jedan od najvećih koeficijenata encefalizacije - odnosa veličine mozga i tela - među svim životinjama. Ispred njih su samo ljudi, dok imaju veći odnos mozga i tela čak i od šimpanzi.
Biolozi upozoravaju da veliki mozak sam po sebi nije isto što i inteligencija. Ipak, upravo je kod delfina povezan sa izuzetno prilagodljivim rešavanjem problema u društvenom okruženju. Oni umeju da razumeju sistem nagrađivanja dovoljno dobro da ga iskoriste u svoju korist. Zatim i da stečeno znanje prenesu drugim pripadnicima grupe.
Lako je ovu priču svesti na naslov "slatki delfin nadmudrio ljude", i upravo je zato opstala dve decenije. Ali preciznije tumačenje govori nešto drugo. Da bi neko pronašao rupu u pravilima, mora najpre da razume kako pravila funkcionišu, da uoči njihovu slabost, odloži trenutnu nagradu radi veće buduće koristi i zatim nauči druge kako da urade isto. To je, u suštini, način na koji funkcioniše kultura kod svih vrsta koje je poseduju.
Keli nije toliko nadmudrila svoje trenere koliko je, gotovo slučajno, pokazala za šta je um delfina sposoban.
A to je samo jedna stavka na sve dužem spisku.
Pročitaj još
Delfini i test ogledala
Istraživanje objavljeno 2001. godine u časopisu "PNAS" pokazalo je da velike pliskavice uspešno prolaze test ogledala. Prepoznaju sopstveni odraz i oznaku na svom telu, umesto da misle da gledaju drugu životinju. Tu sposobnost dele sa veoma malim brojem vrsta, među kojima su veliki čovekoliki majmuni, slonovi i svrake.
Delfini imaju i nešto što veoma podseća na lično ime. Tokom prve godine života svaki razvija svoj karakterističan zvižduk. Ostali mu se obraćaju tako što oponašaju upravo taj zvuk. Studija objavljena 2013. u časopisu "Proceedings of the Royal Society B" pokazala je da delfini mogu da prepoznaju karakteristične zvižduke nekadašnjih članova svoje grupe čak i nakon višedecenijske razdvojenosti.
Kelina grupa nije jedini primer širenja inovacija među delfinima. Pored jedinki koje koriste morske sunđere u Zalivu ajkula, druga grupa iz istog područja razvila je sasvim drugačiju tehniku. Uterivanje ribe u velike morske školjke, njihovo iznošenje na površinu i istresanje vode kako bi pojeli zarobljeni plen. Istraživanje objavljeno 2020. u časopisu "Current Biology" pokazalo je da se ova veština razvila nezavisno od korišćenja sunđera i da se širila među vršnjacima, a ne sa majke na mladunče.
Ono što povezuje Keli, delfine koji koriste sunđere i one koji love pomoću školjki nije samo njihova domišljatost. Već i način na koji su ta ponašanja uopšte otkrivena. Svaki od tih primera zabeležen je samo zato što su istraživači ili treneri godinama pažljivo posmatrali iste jedinke. Bilo tokom višedecenijskog terenskog istraživanja u Zalivu ajkula ili svakodnevnim radom sa delfinima u IMMS-u.
To sugeriše da spisak stvari koje su delfini dovoljno inteligentni da urade nije konačan. Naprotiv, on se i dalje dopunjava. A sledeći neotkriveni trik, veština ili tradicija najverovatnije će biti otkriveni tamo gde ljudi budu dovoljno dugo i dovoljno pažljivo posmatrali jednu populaciju delfina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Vaša mačka vas ne mrzi, možda je samo stidljiva: Naučnici otkrili četiri tipa ličnosti
09.11.2026.•
0
Ako ste ikada pomislili da vas vaša mačka potajno mrzi, naučnici imaju utešne vesti - možda je samo stidljiva.
Misteriozna jata džinovskih somova snimljena u Bodenskom jezeru
09.11.2026.•
0
Jedan ribolovac snimio je u Bodenskom jezeru grupu somova, čije neobično ponašanje je zbunilo naučnike, budući da se ove ribe, koje su inače poznate kao samotnjaci, okupljaju u velike grupe.
Džinovska ptica proglašena izumrlom pre 150 godina zapravo nikada nije nestala
09.11.2026.•
0
Džinovska vrsta ždrala, za koju su naučnici više od 150 godina verovali da je izumrla, možda zapravo nikada nije nestala.
VIDEO: U Peruu zaplenjeno više od 3.000 tarantula krijumčarenih u prljavim čarapama
08.11.2026.•
0
Više od 3.000 tarantula zaplenjeno je na aerodromu u Limi, nakon što su pronađene u prljavim čarapama u tri kofera na putu za Nemačku, saopštile su peruanske vlasti.
Epidemija antraksa ubija nilske konje u Nacionalnom parku u Kongu
08.11.2026.•
0
Dok se Demokratska Republika Kongo bori sa najsmrtonosnijom epidemijom ebole u svojoj istoriji, druga bolest odnosi veliki broj životinjskih života u Nacionalnom parku Virunga, na istoku zemlje.
Psi mogu da nanjuše epileptični napad čak i kod potpuno nepoznate osobe
08.11.2026.•
0
Epileptični napadi su nepredvidivi i teško ih je otkriti, a ponekad čak ni osoba koja ih doživi nije svesna da se napad dogodio.
Plavi kitovi nestali kod Galapagosa: Naučnici sumnjaju da je uzrok El Ninjo
08.11.2026.•
0
Tokom devet meseci naučna ekspedicija tragala je za plavim kitovima u vodama oko Galapagoških ostrva, ali nije pronašla nijednog.
Otkrivena neobična seksualna veza između bika Ahila i mužjaka magarca Patrokla
08.11.2026.•
2
Naučnici su tokom terenskog istraživanja u Etiopiji slučajno otkrili neobičnu seksualnu vezu između bika i mužjaka magarca, koja je, prema njihovim zapažanjima, prevazilazila same seksualne odnose.
VIDEO: Džinovske pande iz Kine prvi put predstavljene javnosti u zoo-vrtu u Atlanti
08.11.2026.•
0
Džinovske pande Ping Ping i Fu Šuang prvi put su predstavljene javnosti u američkom zoološkom vrtu u glavnom gradu američke savezne države Džordžije, Atlanti, gde su oduševile posetioce.
Moljci razvili neobično oružje protiv slepih miševa: Koriste genitalije za proizvodnju ultrazvuka
08.11.2026.•
0
Neke evolutivne inovacije toliko su korisne da ih priroda razvija iznova i iznova.
VIDEO: Dabrovi se vratili u škotsko jezero Loh Nes posle 500 godina
08.11.2026.•
0
Porodica od šest dabrova puštena je u vode oko škotskog jezera Loh Nes, čime je ova životinjska vrsta vraćena u to područje prvi put posle oko 500 godina.
VIDEO: Hobotnice mogu da se provuku kroz neverovatno male otvore - naučnici su zadivljeni
08.11.2026.•
0
Hobotnice su poznate po sposobnosti da menjaju oblik tela, što im omogućava da se provlače kroz izuzetno uske procepe i pronalaze skloništa na skučenim mestima.
Beloglavi sup Zora iz Srbije uhvaćena u Siriji: Otmičari traže otkup
08.11.2026.•
4
Beloglavi sup Zora iz Srbije je tokom seobe stigla do Sirije i tamo je zarobljena, a za njeno oslobađanje "otmičari" traže novac, izjavio je Stefan Anđus iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
VIDEO Otkriven jedinstveni fosil "kokoške iz pakla" - vegetarijanke: Hranila se voćem
05.11.2026.•
0
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
3
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Komentari 4
Gaga
Antieksperiment
Aca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar