Ženka delfina naučila celu grupu da prevare naučnike da bi dobili više ribe
Početkom 2000-ih godina treneri u Institutu za proučavanje morskih sisara (IMMS) u Gulfportu, u američkoj saveznoj državi Misisipi, naučili su svoje delfine jednostavnom pravilu održavanja bazena.
Svaki komad otpada koji vetar nanese ili upadne u vodu mogao je da se zameni za jednu ribu.
Reč je o standardnoj metodi dresure životinja zasnovanoj na istoj logici - dovoljno puta nagradite određeno ponašanje i ono će se učvrstiti. Bihejvioristi je nazivaju instrumentalnim, odnosno operantnim uslovljavanjem. Većina delfina usvojila je pravilo i na tome se zaustavila. Jedna ženka, po imenu Keli, nije, piše Forbes Srbija.
Prema svedočenjima njenih trenera iz tog perioda, Keli je počela da krije komadiće papira ispod kamena na dnu bazena, umesto da ih odmah preda. Zatim bi izronila sa jednim malim komadom, dobila ribu, ponovo zaronila, otkinula još jedan delić istog papira i ponovila postupak. Shvatila je nešto što sistem nagrađivanja nije predvideo. Trener je davao istu nagradu od jedne ribe, bez obzira na to da li je donela ceo list papira ili samo njegov mali deo. Tako je od jednog komada otpada mogla da napravi desetak razmena i umesto jedne dobije desetak riba.
Delfini i galebovi
Takav potez zahteva mnogo više od dobrog pamćenja. Podrazumeva sposobnost da se odloži trenutna nagrada zarad veće koristi u budućnosti. To je ista ona vrsta samokontrole koju istraživanje objavljeno 2019. u časopisu "WIREs Cognitive Science" prepoznaje kao pokazatelj sposobnosti planiranja unapred kod životinja, od vrana do primata. Keli nije samo sledila pravilo. Delovalo je kao da ga je razumela, analizirala i pronašla način da iskoristi njegovu slabu tačku.
Na tome se nije zaustavila. Delfini u IMMS-u mogli su da dobiju i dodatnu nagradu ako trenerima predaju ptice koje slete u bazen, jer su želeli da spreče da gladni delfini napadaju galebove. To je predstavljalo rizik po njihovu dobrobit. Keli je ubrzo otkrila da jedan galeb vredi mnogo više ribe nego komad papira.
Prema priči koja se godinama prepričava, počela je da odvaja po jednu ribu iz sopstvenog obroka i skriva je ispod istog kamena. Kada trenera nije bilo u blizini, koristila bi ribu kao mamac da privuče galebove dovoljno blizu da ih uhvati. Jedan ulovljeni galeb donosio joj je pravu malu gozbu. A priliku za to više nije morala da čeka - sama je stvarala.
Trik koji se brzo proširio među delfinima
Ono što ovu priču izdvaja od simpatične anegdote o snalažljivoj životinji jeste ono što se dogodilo potom. Kelino mladunče počelo je da radi isto. Ubrzo su ga oponašala i druga mladunčad u bazenu. Sve dok lov na galebove pomoću mamca nije postao uobičajeno ponašanje većeg dela grupe.
To je klasičan primer socijalnog učenja - prenošenja ponašanja posmatranjem i oponašanjem, a ne instinktom ili individualnim pokušajima i greškama. Upravo takav mehanizam biolozi koriste kada govore o postojanju kulture kod životinja koje nisu ljudi.
Najpoznatiji primer iz prirode potiče iz Zaliva ajkula u Australiji, gde deo ženki velikih pliskavica koristi morske sunđere kao zaštitu za njušku dok pretražuje morsko dno u potrazi za ribom. Istraživanje objavljeno 2005. u časopisu "PNAS" pokazalo je da se ova tehnika gotovo isključivo prenosi sa majke na ćerku. To je školski primer upotrebe alata kao kulturnog nasleđa, a ne ponašanja koje svaka jedinka iznova sama otkriva.
Kelina strategija sa galebovima, koja nije sistematski naučno proučavana već je ostala zabeležena kroz svedočenja trenera, nema istu naučnu težinu kao istraživanje iz Zaliva ajkula. Ipak, uklapa se u isti obrazac - inovaciju jedne jedinke koja se društvenim učenjem prenosi na ostale i postaje zajednička navika.
Šta priča govori o inteligenciji delfina
Sve to nije slučajno. Velike pliskavice imaju jedan od najvećih koeficijenata encefalizacije - odnosa veličine mozga i tela - među svim životinjama. Ispred njih su samo ljudi, dok imaju veći odnos mozga i tela čak i od šimpanzi.
Biolozi upozoravaju da veliki mozak sam po sebi nije isto što i inteligencija. Ipak, upravo je kod delfina povezan sa izuzetno prilagodljivim rešavanjem problema u društvenom okruženju. Oni umeju da razumeju sistem nagrađivanja dovoljno dobro da ga iskoriste u svoju korist. Zatim i da stečeno znanje prenesu drugim pripadnicima grupe.
Lako je ovu priču svesti na naslov "slatki delfin nadmudrio ljude", i upravo je zato opstala dve decenije. Ali preciznije tumačenje govori nešto drugo. Da bi neko pronašao rupu u pravilima, mora najpre da razume kako pravila funkcionišu, da uoči njihovu slabost, odloži trenutnu nagradu radi veće buduće koristi i zatim nauči druge kako da urade isto. To je, u suštini, način na koji funkcioniše kultura kod svih vrsta koje je poseduju.
Keli nije toliko nadmudrila svoje trenere koliko je, gotovo slučajno, pokazala za šta je um delfina sposoban.
A to je samo jedna stavka na sve dužem spisku.
Pročitaj još
Delfini i test ogledala
Istraživanje objavljeno 2001. godine u časopisu "PNAS" pokazalo je da velike pliskavice uspešno prolaze test ogledala. Prepoznaju sopstveni odraz i oznaku na svom telu, umesto da misle da gledaju drugu životinju. Tu sposobnost dele sa veoma malim brojem vrsta, među kojima su veliki čovekoliki majmuni, slonovi i svrake.
Delfini imaju i nešto što veoma podseća na lično ime. Tokom prve godine života svaki razvija svoj karakterističan zvižduk. Ostali mu se obraćaju tako što oponašaju upravo taj zvuk. Studija objavljena 2013. u časopisu "Proceedings of the Royal Society B" pokazala je da delfini mogu da prepoznaju karakteristične zvižduke nekadašnjih članova svoje grupe čak i nakon višedecenijske razdvojenosti.
Kelina grupa nije jedini primer širenja inovacija među delfinima. Pored jedinki koje koriste morske sunđere u Zalivu ajkula, druga grupa iz istog područja razvila je sasvim drugačiju tehniku. Uterivanje ribe u velike morske školjke, njihovo iznošenje na površinu i istresanje vode kako bi pojeli zarobljeni plen. Istraživanje objavljeno 2020. u časopisu "Current Biology" pokazalo je da se ova veština razvila nezavisno od korišćenja sunđera i da se širila među vršnjacima, a ne sa majke na mladunče.
Ono što povezuje Keli, delfine koji koriste sunđere i one koji love pomoću školjki nije samo njihova domišljatost. Već i način na koji su ta ponašanja uopšte otkrivena. Svaki od tih primera zabeležen je samo zato što su istraživači ili treneri godinama pažljivo posmatrali iste jedinke. Bilo tokom višedecenijskog terenskog istraživanja u Zalivu ajkula ili svakodnevnim radom sa delfinima u IMMS-u.
To sugeriše da spisak stvari koje su delfini dovoljno inteligentni da urade nije konačan. Naprotiv, on se i dalje dopunjava. A sledeći neotkriveni trik, veština ili tradicija najverovatnije će biti otkriveni tamo gde ljudi budu dovoljno dugo i dovoljno pažljivo posmatrali jednu populaciju delfina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
U Portugaliji se testira nova metoda borbe protiv komaraca - komarci
25.09.2026.•
0
Trideset hiljada sterilnih mužjaka komaraca biće pušteno je u lisabonskoj četvrti Alvalade, u okviru završne faze eksperimenta čiji je cilj suzbijanje azijskog tigrastog komarca.
Zubi kao praistorijski termometar: Jedan fosil menja sve što smo znali o tiranosaurusima
17.09.2026.•
0
Analiza hemijskih tragova sačuvanih u fosilnim zubima pokazala je da je tiranosaurus reks bio toplokrvan i da je imao telesnu temperaturu od oko 36 stepeni Celzijusa, približnu ljudskoj.
Britanski poslanici traže da kape Kraljevske garde više ne budu od medveđeg krzna
16.09.2026.•
2
Grupa od 18 britanskih poslanika i jednog člana Doma lordova pozvala je vladu da zameni tradicionalne kape Kraljevske garde, koje se izrađuju od pravog medveđeg krzna, veštačkim materijalom.
Čivave su zapravo delom kojoti
16.09.2026.•
1
Novo istraživanje porekla pasa pokazalo je da čivave dele više segmenata svog genoma sa divljim kojotima (Canis latrans).
VIDEO: Slonovi prošli klasičan psihološki test - pokazali izuzetnu samokontrolu
15.09.2026.•
2
Naučnici su prvi put pomoću klasičnog psihološkog testa pokazali da azijski slonovi imaju veoma snažnu sposobnost kontrole impulsa.
Surfer teško povređen u napadu ajkule u Australiji
14.09.2026.•
0
Muškarac star oko 50 godina teško je povređen u napadu ajkule na plaži Glenfild, severno od Džeraldtona u Zapadnoj Australiji, i hitno je prebačen u bolnicu.
Bebe orangutani pronađene u šumi u Indiji, pokrenuta istraga o krijumčarenju
13.09.2026.•
0
Pet beba orangutana pronađeno je u šumi u Indiji, zbog čega su vlasti pokrenule istragu kako bi utvrdile da li su prokrijumčarene u zemlju iz jugoistočne Azije.
VIDEO: Ova zmija ima lažnog pauka na vrhu repa kojim mami plen
13.09.2026.•
0
Paukorepa rogata zmija (Pseudocerastes urarachnoides) iz Irana jedna je od najbizarnijih zmija na svetu.
Želite da kupite kamilu? Sada postoji aplikacija i za to
13.09.2026.•
0
Al Ain u Ujedinjenim Arapskim Emiratima poznat je po pijaci kamila, ali se trgovina ovim životinjama sada seli i na internet.
Otkrivena nova vrsta anakonde u Ekvadoru
13.09.2026.•
0
Naučnici su otkrili novu vrstu anakonde tokom snimanja serije "National Geographic" duboko u Amazonu u Ekvadoru.
Svaka deveta ptica selica je pred izumiranjem
13.09.2026.•
0
Svaka deveta ptica selica je pred izumiranjem, dok je brojnost 45 odsto migratornih vrsta, poput kukavica, grlica i arktičkih čigri, u opadanju, pokazuju podaci izneti na samitu u Keniji.
Anakonda duga više od dva metra pronađena kraj Dunava u Nemačkoj
13.09.2026.•
0
Žena je tokom šetnje u blizini Dunava kod mesta Kirhrot, u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, pronašla anakondu dugu više od dva metra, saopštili su policija i vatrogasci.
Konjima menjali identitet, poreklo i istoriju pomoću lažnih dokumenata
12.09.2026.•
1
Evropol je saopštio da je kriminalna mreža trgovala konjima širom Evrope koristeći falsifikovane pasoše i izmenjene mikročipove kako bi prikrila identitet i poreklo životinja.
Nove vrste insekata dobile ime po Tejlor Svift
12.09.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu nazvali su četiri nove vrste biljnih stenica iz Australije po američkoj pevačici i kantautorki Tejlor Svift i njenim albumima.
VIDEO: Divlje svinje preplavile Varšavu
12.09.2026.•
0
Varšava se suočava sa sve većim problemom divljih svinja, kojih prema poslednjem popisu u glavnom gradu Poljske ima najmanje 3.000.
Island razmatra zabranu lova na kitove
12.09.2026.•
1
Island će u februaru 2027. godine razmatrati predlog zakona kojim bi mogao trajno da zabrani lov na kitove u svojim vodama.
Samo u Japanu: Podneo ostavku jer se previše približio zaštićenim vidrama
10.09.2026.•
1
Takaši Vatanabe, odbornik u skupštini grada Hamanaka na japanskom ostrvu Hokaido, saopštio je da je odlučio da podnese ostavku.
U Nemačkoj u toku potraga za odbeglim kengurom
10.09.2026.•
0
U toku je potraga za kengurom koji je pobegao iz privatnog ograđenog prostora na jugu Nemačke, saopštila je policija.
Tramp ukida zaštitu ugroženih sivih vukova
07.09.2026.•
1
Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom se ukida zaštita ugroženih vrsta za sivog vuka i jednu njegovu podvrstu, meksičkog vuka.
Hokaido se bori sa najezdom bubašvaba usled globalnog zagrevanja
06.09.2026.•
0
Japansko ostrvo Hokaido bori se sa najezdom bubašvaba usled globalnog zagrevanja, a rast temperatura i "veštačka okruženja" omogućavaju ovim insektima da se namnože u tom regionu, prenosi danas sajt Scmp.
U Britaniji sve više napuštenih zmija i drugih egzotičnih kućnih ljubimaca
06.09.2026.•
0
U Velikoj Britaniji sve je veći broj napuštenih zmija i drugih egzotičnih kućnih ljubimaca, saopštila je britanska organizacija za spasavanje životinja "Pet Encounter".
Komentari 4
Gaga
Antieksperiment
Aca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar