Srbiji sve bliži razorni orkan "Agrokor"

Možda nije najpotpunije, ali u osnovi je objašnjeno kako će dugovi pasti na teret srpskih obveznika, baš kao i slovenačkih, bosanskih i, naravno, najviše hrvatskih. Ovdašnje banke kreditori " Dijamanta", Frikoma".., neće iz iz stečajne prodaje naplatiti ni 20 odsto potraživanja, a slično će proći i dobavljači, posebno snabdevači " Merkatora S". Svi će se obratiti državi, ukoliko se ne reaguje moguće je da propadne i velik broj dobavljača.
Tekst precizno navodi dve osnovne varijante razrešenja. dok autor uočava da je država Hrvatska krajnje spornom zakonom " Leks Agrokor" zapravo rasturila već gotovo postignut dogovor vlasnika, finansijera i dobavljača.
Odličan prilog iz koga se može mnogo naučiti.

Ni ja nisam siguran sta su mislili pod tim da Srbija treba da placa neke dugove. Drzava treba da nadje nacin da zastiti domace poverioce i to je to. Poslednje sto nam treba je da se iz imovine Dijamanta, Frikoma i ostalih naplate neki trange frange starni fondovi, a da domaci proizvodjaci dobiju 10-ak posto svojih potrazivanja. Verovatno bi tada mnogi od njih i propali.

Zato mi gradimo milion trznih centara da nikad ne presusi :p

I sam svoj zivot bih dao za Agrokor.

Прилично конфузно написан текст. Као да је састављан копирањем делова из више текстова. Такође, није објашњено на који начин ће стечај пасти на терет пореских обвезника у Србији. То је могуће једино ако Србија одлучи да спасава Агрокорове фирме које послују код нас.

Naravno da država Srbija nema veze sa bAgrokorom ali imamo i mi svoje lexove kao što su fiat, serbia air, BW itd. Nadam se da će naša država preko nekakvih 'privremenih mera' izričito zabraniti bilo kakav transfer novca iz Dijamanta, Idea, Roda, moda ovih povezanih pr lica sve dok se ne izmire poverioci a da pri tome ni jedno radno mesto ne bude ugroženo. Onda lepo vratiti sve u prvobitno stanje tako što bi se sve te firme pretvorile u AD s tim što akcije treba podeliti radnicima tih firmi na dan pre tih sumnjivih privatizacija preduzeća. A resto dugove svakako neka preuzme država. Ionako u ovom slučaju sveukupno nisu mnogo veći od ukupnog broja radnika x10. 000 e / radnom mestu.

Mozda se na trzistu pravi prostor za nove igrace, ili za sirenje postojecih trgovinskih lanaca.

U svakoj organizaciji, od odeljenske zajednice pa na dalje, postoji blagajnik. Todoric je blagajnik hrvatske UDB, koja je odlucila da stavi sva jaja u jednu korpu, a ne diversifikuje portfolio na vise blagajnika, kao npr. srpska UDB, ciji su agajnici Miskovic, Peconi, Kole i drugi.
Da li je potpisnik teksta sasvim siguran da bi se od drzave trazilo da placa privatne dugove firme iz druge zemlje? Gde to tacno pise? Znam da vlast u Srbiji ne stiti svoje gradjane, ali da se ide toliko daleko, nisam bas siguran. Ako je tako, treba smesta zaustaviti dolazak stranih investitora, jer bi onda morali placati i dugove svih njih ako propadnu.

A ko moze da nam objasni,zasto bi se od drzave Srbije trazilo preuzimanje obaveza ako su firme privatne,pa jos inostrane?To nama obicnim smrtnicima nikako ne ide u glavu,pa bi bilo lepo da nam neko pojasni.
I da li,po tom sistemu,drzava moze da preuzme obaveze otplacivanja mog kredita?

Jedan od tri industrijska giganta za proizvodnju celuloze i papira - Matroz iz S. Mitrovice, koji je za vreme sankcija po zahtevu države na veresiju snabdevao velike novinske kuće, "zaklan" je nakon petooktobarske "revolucije" (kada je trebao da vrati svoje novce) iz "tržišnih" razloga tj. tadašnja vlada je favorizovala papir iz Poljske, kao jeftiniji (tabak Matrozovog A4 papira bio 4,8 DM; Poljski tabak bio 4,2 DM). Bez prihoda je ostalo više od 3000 porodica. Na sličan način je upropašten i ostatak teške industrije i privrede u Srbiji, a sve pod izgovorom da "država nije dobar gazda" (što se onda meša, pitam se?).
Srbija nema interes da spašava trgovinske lance, čak iako to znači privremeni pad BDP i gubitak radnih mesta. Ako to učini, još više će se ukopati u bedu i siromaštvo.
Umesto toga, Srbija treba da se posveti "oslobađanju" tržišta, te oslobađanju kreativnosti i aktivizma svih građana. To se ne postiže "čvrstom rukom". Kako je vreme pokazalo, hipoteza dr Janićijevića, koju je postavio u okviru istraživanja odnosa nacionalne kulture i najpogodnijeg stila upravljanja, a koja pretpostavlja diktaturu kao najprigodniji stil upravljanja u Srbiji, nije potvrđena. Vreme je za stvarne promene ako želimo opstanak ove napaćene zemlje.

Veliki lopovi imaju zaštitu države.

Svaka firma koja posluje sa gubicima treba da bude zatvorena pa tako i Agrokor. Ni jednu kompaniju sa gubicima i spornim finansijskim izveštajima ozbiljni kreditori neće podržati, bilo bi apsurd da je drugačije. Koliko je samo u proteklom periodu nakon globalne finansijske krize bilo privatnih firmi u Srbiji koje su isto tako propale kao mehur od sapunice - konstantno su poslovale sa gubicima a opstajale zahvaljujući kreditiranju banaka na osnovu netačnih tj. lažnih finansijskih izveštaja. Kada više nijedna banka nije želela da im daje nove kredite propale su preko noći. Agrokor je jedno vreme to mogao zato što je ta kompanija bila u sprezi sa korumpiranim političarima. Kada su hrvatski političari odlučili da mu više ne drže leđa jer nijedna država ne može ići napred sa dogovornom ekonomijom odjednom je i ta kompanija došla na dnevni red. Postavlja se pitanje na osnovu čega su banke odobravale Agrokoru kredite kada je imao toliko loše pokazatelje u bilansima? Čak i da su njegovi bilansi bili doterani i lažirani to ozbiljna finansijska insitucija mora primetiti. Kakva je situacija u Srbiji? Imamo li i mi velikih privatnih kompanija koje bi mogle propasti preko noći jer posluju na načelima dogovorne ekonomije?

Tako je to kad diletanti vode države.

Simbol agrokora je totalno falusoidan.