Sa Međunarodnim monetarnim fondom razmatraće se mogućnost da se neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 11.790 dinara, poveća za 2.200 dinara.
Kako piše
"Politika", formalno posmatrano, za zaposlene koji u ugovoru o radu imaju dogovorenu bruto zaradu (sa porezima i doprinosima) sa povećanjem neoporezivog dela zarade trebalo bi da se poveća i njihova neto plata. Međutim, kako sada stvari stoje,
većina poslodavaca taj iznos će zadržati za sebe. Tačnije trošak koji će im se pojaviti po osnovu povećanja minimalne cene rada apsorbovaće tako što će imati manje rashode po osnovu ovog poreskog rasterećenja.
Trošak poreskog rasterećenja preuzeće država, a kako pokazuju prve nezvanične računice, budžet će to koštati četiri do pet milijardi dinara. Zoran Drakulić, predsednik Kluba "Privrednik", kaže da je to bio uslov da poslodavci prihvate povećanje minimalca.
– Prihvatili smo predlog sindikata da se minimalac poveća sa 130 na 143 dinara po satu, ali pod uslovom da dobijemo neka poreska rasterećenja. U ovom slučaju, razmatra se da se taj trošak kompenzuje preko povećanja neoporezivog dela zarade – kaže Drakulić.
Na pitanje zar taj novac ne bi trebalo da pripadne zaposlenom, Drakulić odgovara da je zarada stvar između radnika i poslodavca.
– Ima i kompanija koje uopšte nemaju radnike koji dobijaju minimalnu platu. Takve su, na primer, IT kompanije. Takvi poslodavci po osnovu povećanja minimalne cene rada uopšte neće imati trošak. Sa druge strane, sa povećanjem neoporezivog dela zarade, trebalo bi i da se radnicima, koji sa poslodavcem imaju dogovorenu bruto platu, poveća neto zarada. Međutim, to je sve stvar tržišta i odnosa snaga između zaposlenog i poslodavca. Tamo gde su sindikati jači verovatno će i ušteda po osnovu povećanja neoporezivog dela zarada otići zaposlenom na račun. U drugim slučajevima, poslodavac će tako nadoknaditi trošak koji mu je nastao zbog povećanja minimalca – kaže za "Politiku" profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Profesor Arsić smatra da ne treba država da preuzme kompletan trošak finansiranja ovog paketa, već da bi teret trebalo pravilno rasporediti. Odnosno da polovinu tog iznosa plate i poslodavci.
Šta povećanje neoporezivog dela zarade znači u praksi vidi se na primeru plate od 50.000 dinara. Ako se od ovog iznosa oduzme 11.790 (koliko trenutno iznosi neoporezivi deo plate) onda je osnovica za obračun 38.210. Na tu osnovicu zaračunava se porez na zarade koji iznosi 10 odsto. Što znači da se na ime poreza od plate odbija 3.821 dinar. Neto iznos, odnosno plata koju zaposleni nosi kući, je 36.179 dinara. Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao na 13.990 dinara, kao što se sada kalkuliše, onda bi osnovica za obračun bila manja i iznosila bi 36.010. Porez na zaradu u tom slučaju bio bi 3.601, umesto dosadašnjih 3.821.
Ukoliko bi ta ušteda išla zaposlenom, njegova neto plata bila bi veća. Poslodavac međutim može i tu uštedu da zadrži za sebe i po tom osnovu pokrije trošak koji mu se pojavio zbog povećanja minimalca.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 6
Poslodavac
Doprinosi za zdravstvo, PIO i nezaposlenost su 57 %.
Zašto recimo svi ne plaćamo doprinos za zdravstvo u istom nominalnom iznosu,već 10,5% od plate?
Ako svi imamo isto pravo na lečenje nije u redu da neko to pravo plaća 2.000, a neko 10.000 din.
Ja
Petar
Da li poslodavci pregovaraju o ceni struje, visini poreza i sl?
Država treba da odredi kolika je minimalna zarada u Srbiji i da ona ne može da se isplaćuje duže od 6 meseci. To je privremena mera da se firma izvuče iz krize, ako se za 6 meseci ništa ne promeni - ključ u bravu.
Tragedija je što je u Srbiji minimalac postao pravilo pri isplati zarada i što se o njemu pregovara.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar