Ipak, svima je jasno da se sadašnji porez na zarade koji iznosi 10 odsto i među najmanjima je u Evropi ne može puno smanjivati, što znači i da značajnijeg rezanja troškova za poslodavce ne može biti. Ono jedino može doći od smanjenja doprinosa koji čine gro nameta na rad.
To pokazuje i fiskalno opterećenje prosečne neto plate koje je oko 65 odsto, dok je porez na zarade svega 10 odsto. U 2017. godini ukupni prihodi države od poreza na zarade iznosili su 123 milijarde dinara, dok su prihodi od doprinosa (za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti) iznosili 567,4 milijarde dinara.
Prema podacima Ministarstva finansija za prva četiri meseca ove godine prihodi od poreza na zarade iznose 2,8 odsto BDP-a, dok doprinosi čine čak 12,7 odsto BDP-a.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe još jedan razlog zašto treba smanjiti doprinose, a ne porez na zarade.
"Ako će se već smanjivati opterećenja na rad, onda treba smanjivati doprinose, a ne porez na zarade koji je jedan od retkih poreza koji u sebi nosi progresivnost, dok su doprinosi proporcionalni. Inače, bilo kakvo smanjenje poreza mora se uskladiti sa celokupnom ekonomskom politikom. Mora se videti koliko će rasti rashodi za plate, koliko će se trošiti za investicije, bilo je govora o smanjenju akciza na dizel, smanjenju ili ukidanju parafiskalnih nameta. To sve treba uklopiti tako da fiskalni deficit u sledećoj godini ne pređe jedan odsto BDP-a", objašnjava Arsić za
Danas. On dodaje i da je neko veće smanjenje opterećenja na rad nemoguće bez povećanja PDV-a.
Poslednju deceniju ili više svako malo imamo zahteve ili najave smanjenja nameta na plate. Toplica Spasojević, vlasnik kompanije ITM i član izvršnog odbora Udruženja korporativnih direktora Srbije, napominje da privreda traži smanjenje poreza već više 15 godina kako bi bili što konkurentniji.
"Zagovaramo da se smanje nameti kako bi firme bile što konkurentnije, ali i kako bi mogli da povećamo plate radnicima. U Srbiji nema dovoljno radne snage i na taj način bi mogli da zadržimo radnike", objašnjava Spasojević. On pozdravlja ovu najavu ministra jer se Srbija na taj način približava modernim poreskim sistemima u kojima se više oporezuje dobit nego rad.
"Ne znam koliko će biti smanjenje poreza, ali u svakom slučaju ovo je dobra stvar jer idemo u pravcu manjih poreza na rad, kao što je na zapadu gde se više oporezuje dobit. Teže je kada u startu, na ulazu plaćate više, pa je onda teško i doći do dobiti. Mnogi bi radije pristali da plate veći porez na dobit samo da ga ostvare. Na ovaj način bi kompanije bolje stajale i kod banaka", objašnjava Spasojević.
Nebojša Atanacković, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije, podseća da poslodavci to čekaju godinama, ali da se nada da će se ovog puta stvarno i desiti.
"Smanjenje poreza na zarade trebalo bi da smanji rad na crno, potencijalno i dovesti do povećanja zarada. Ipak svesni smo da samo smanjenje poreza na zarade neće mnogo značiti zato što je on već nizak. Bilo je nekih predloga da se taj porez drastično smanji, čak i ukine za minimalnu zaradu", kaže Atanacković.
Ekonomista Goran Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i član SDS-a, ističe da je u toj situaciji ministru finansija lako da se odrekne tih prihoda kada ne idu u republičku kasu.
"Smanjenje poreza na zarade bi naškodilo lokalnim samoupravama, a koristilo bi malom broju kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi, pa im je to velika stavka u budžetima. Praksa je pokazala i da se ta smanjenja, jedno smo već imali 2013. sa 12 na 10 odsto, ne odražavaju na povećanja plata zaposlenih s obzirom da poslodavci sa zaposlenima imaju ugovore o neto plati. Najveći deo nameta čine doprinosi i to za penziono i zdravstveno osiguranje. Ako se želi smanjiti opterećenje na rad, onda treba smanjiti doprinose za zdravstvo, a samo finansiranje zdravstva reformisati. Međutim, to je komplikovano i to niko ne želi da uradi. Sada su doprinosi pretvoreni u poreze", smatra Radosavljević.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 13
/
prodjite bolnicom preko noci kada vas sa urgentne posalju kod nekog koji nije za njih-svi pozaspali
kada vas preuzme trzisno poslovanje privatne sluzbe kukacete jos vise na primanja/posto ne vredite toliko/ a bice vas mnogo manje
-*_
Advokati su čist privatni sektor, plaćaju poreze i doprinose ovoj državi, plus sve ostale troškove poslovanja i kada ne rade ili ne naplate svoj rad ,oni su u minusu.
Lekari su zaposleni kod države, sva prava iz radnog odnosa zagarantovana, sigurica platica legne svakog meseca, plus dežurstva dodatno plaćena, plaćeni godišnji i slično.
Na svoj "dodatni" privatni rad, na poklone zahvalnosti pacijenata kojima su priuštil privilegovan tretman u državnoj zdravstvenoj ustanovi, nikakav porez ne plaćaju.
Osim toga, svi gradjani plaćaju obavezne doprinose za zdravstvo od kojih lekari primaju platu,a onda im ponovo plaćaju "privatno".
Advokati nemaju siguran prihod u vidu državne plate, a obavezni doprinos svakog zaposlenog za pravnu pomoć ne postoji!
Unosnije i finasijski sigurnije je u Srbiji biti lekar, nego advokat, a to tako nije nigde u svetu.
/
zato sto vas znam
nije vam bas toliko lose koliko kukate.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar