Kreiranje igara unosan biznis, tinejdžeri zarađuju i do 1.500 evra

Ono što se nekad činilo kao komplikovan posao rezervisan isključivo za programere, dizajnere i kompjuterske zaluđenike, danas je postalo rutina.

Mladi sada više ne gube vreme igrajući igrice satima, nego ih sami masovno kreiraju. Najviše one za mobilne telefone. Nije tu, međutim, reč samo o kreativnosti i razonodi, već i o mogućnosti ozbiljne zarade. Mesečno i do 1.500 evra, pišu današnje Novosti.

Broj pojedinaca i timova koji se bave kreiranjem igrica za mobilne telefone, po rečima Dragana Varagića, internet-konsultanta iz Novog Sada, u Srbiji je u velikom porastu od 2010. godine, jer je tada otpočelo masovno korišćenje pametnih mobilnih telefona. Kako objašnjava, upravo deca koja se bave amaterskim kreiranjem igrica za mobilne poslednjih godina najviše dolaze do poslova u velikim kompanijama za pravljenje igrica.

Dizajner B. P. iz Aranđelovca priča da je danas moguće uz minimalno znanje dizajna i korišćenje osnovnih softverskih paketa kreirati igrice ili aplikacije.

"Sam 'Gugl' je izdao svoju platformu za pravljenje igrica, softver Unity, koji je legalan i besplatan i može svako da ga koristi. Sa vrlo malo znanja, klinci mogu da naprave jednostavne igrice i aplikacije za mobilne telefone. U okviru tog softvera ugrađena je i opcija za reklamiranje, gde, zapravo, i 'leži' zarada. Što je više igrača, to je više i reklamiranja uz igru", navodi ovaj dizajner igrica.

Većina kompanija koje prave igrice u Srbiji podizvođači su stranih kompanija koje imaju svoje kanale prodaje, kaže Varagić. "I u narednim godinama, ako se govori o tržištu kreiranja igrica za mobilne platforme i kompjutere, najčešći poslovi biće upravo u segmentu podizvođačkih radova, zbog vrlo konkurentnog tržišta. A ovde tek počinje ozbiljnija edukacija iz oblasti preduzetničkih veština, koje predstavljaju osnovu bavljenja samostalnim biznisom", objašnjava on.

Da masovna izrada igara nije samo stvar Srbije, već celog sveta, kažu i Zoja Kukić iz beogradskog StartIt-a i Ranko Trifković iz udruženja domaćih kreatora igara Games Serbia.

Na nesreću, svet igara je na celoj planeti poludivlji. "Mladost industrije podrazumeva nagle smene generacija platformi, kao i vrlo slabu regulativu. Danas su alati za profesionalce uglavnom dostupni besplatno. Najpopularniji su Unity 3D i Unreal Engine. Gotovo svaka igračka platforma, od pi-si računara, preko 'Ios' ili 'Android' operativnih sistema teelefona, nudi najširoj publici bar po jedan profesionalni alat, ne samo za sklapanje igara, već i za izradu zvuka, grafike, animacija", navode sagovornici.

Doslovce, kako Kukićeva i Trifković kažu, svi prave igre. Za ovu industriju ni najmanje nije čudno da bilo ko, pa čak i dvanaestogodišnjak, napravi igricu. Međutim, svetu godišnje "treba" 3.000-4.000 igara, a proizvede se više od 100.000 samo za jednu platformu. To znači da je tržište igara izuzetno surovo.

Kada je reč o zemljama regiona, po rečima Kukićeve i Trifkovića, Srbija je regionalni lider u industriji igara, a kod nas radi nekoliko svetski poznatih studija, koji su ovde i nastali - Eipix, Mad Head Games i Nordeus.

Kao i u ostalim oblastima informacionih tehnologija, i u kreiranju igara vlada velika nestašica u kadrovima. Srpsko tržište je, zato, sve zanimljivije velikim stranim kompanijama, pa ovde svoje timove razvija i izraelski gigant TabTale i jedan od najvećih svetskih kreatora igara Ubisoft, pojašnjavaju sagovornici Novosti.

Kampovi za osnovce

"Tehnologija kreiranja programa i igrica je mnogo napredovala poslednjih 10 godina. U Srbiji već godinama imamo Kompjuterski kamp za osnovce koji tokom leta uče da prave igrice, umesto da ih samo igraju. Deca već od trećeg razreda lako mogu da prave jednostavnije igrice, uglavnom za mobilne telefone. Neki od programa za igrice koji se jednostavno koriste su GameMaker, ili malo komplikovaniji Unity", kaže Varagić.