Jedna zvezda uskoro će umreti u nuklearnoj eksploziji - i mogla bi biti vidljiva golim okom po danu

Autor: 021.rs

Info

15.12.2025.

18:07

Svetli binarni zvezdani sistem V Sagittae će više puta bljesnuti pre nego što konačno eksplodira kao supernova u narednih 100 godina.

Jedna zvezda uskoro će umreti u nuklearnoj eksploziji - i mogla bi biti vidljiva golim okom po danu

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Kada dođe do eksplozije, mogla bi biti vidljiva golim okom čak i na osunčanom nebu.

Izuzetno sjajan zvezdani sistem koji dugo zbunjuje astronome uskoro bi mogao obasjati nebo nuklearnim sjajem hiljada sunca, sugeriše novo istraživanje. Kada se to dogodi, rezultati će možda biti vidljivi sa Zemlje golim okom - danju ili noću, piše LiveScience.

Zvezdani sistem, nazvan V Sagittae, sastoji se od belog patuljka - gustog jezgra mrtve zvezde slične Suncu - i masivnijeg zvezdanog saputnika, udaljenog oko 10.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Strelac. Proždrljivi beli patuljak "guta" materijal od svog saputnika brzinom neviđenom do sada, navodi tim u saopštenju.

Ove dve zvezde su u toliko bliskom svemirskom plesu da orbitiraju jedna oko druge svakih 12,3 sata, postepeno se približavajući sa svakom orbitom, prema istom saopštenju. Sada su istraživači potvrdili da će ovaj osuđeni ples na kraju završiti sudarom zvezda i proizvodnjom supernove toliko svetle da će biti vidljiva danju.

"Materija koja se nakuplja na belom patuljku verovatno će izazvati eruptionski nova-izliv u narednim godinama, tokom kog će V Sagittae postati vidljiva golim okom", rekao je Pablo Rodrigez-Gil, profesor sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva u Španiji i koautor studije.

Razumevanje zveri

U studiji objavljenoj u novembru u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society", međunarodni istraživački tim sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj analizirao je svetlost koju emituje V Sagittae kako bi bolje razumeo o kakvoj se tačno "zveri" radi.

Podaci su prikupljeni tokom 120 dana pomoću spektrografa X-Shooter na Veoma velikom teleskopu Evropske južne opservatorije, smeštenom na visini od 2.600 metara na planini Paranal u pustinji Atakama u Čileu.

Spektrografi poput X-Shootera prikupljaju dolaznu svetlost od nebeskih objekata i zatim je razlažu na sastavne talasne dužine. Time se dobija spektar koji otkriva hemijski sastav objekta, jer svaki atom i molekul apsorbuje i reflektuje specifične talasne dužine. Za poređenje, zamislite kako prizma razlaže belu svetlost u boje duge.

Ovi spektralni podaci pomogli su istraživačima da ponovo analiziraju karakteristike V Sagittae. Prethodno su, u studiji iz 1965. godine, astronomi procenili da zvezde imaju mase od 0,7 i 2,8 sunčevih masa, iako je to bilo kontroverzno.

U novijoj studiji, uzimajući u obzir orbitalni period, sugerisano je da ceo sistem možda ima ukupnu masu ispod 2,1 sunčevih masa, sa tim da beli patuljak i njegov saputnik imaju po oko jednu sunčevu masu.

Fil Čarls, emeritus profesor astronomije sa Univerziteta Sautempton i koautor studije, opisao je zabunu u vezi s ovim "veoma važnim sistemom". Neizvesnost potiče od komplikovanih i stalno promenljivih emisija svetlosti iz V Sagittae, koje su "verovatnije posledica brzih izlivanja" nego samih orbitalnih kretanja zvezda, što otežava određivanje njihovih masa.

"Našom studijom pokazujemo da niko još nije uspeo da jedinstveno identifikuje orbitalno kretanje svakog dela sistema, i stoga još nemamo dobru meru mase svake zvezde", rekao je Čarls za Live Science putem mejla.

Orbitirajuća nuklearka

Istraživači su takođe identifikovali V Sagittae kao izvor supermekih X-zraka (SSS), što znači da emituje X-zrake niže energije u poređenju sa "tvrdim" izvorima poput aktivnih crnih rupa i sudarajućih neutronskih zvezda. Klasični SSS sistemi sastoje se od belog patuljka koji akumulira masu i masivnijeg saputnika čiji gas preliva i pada na patuljka.

Ogromna gravitaciona glad V Sagittae izaziva stalnu termonuklearnu reakciju na površini belog patuljka, pretvarajući ga u orbitirajuću nuklearku i najsjajniji SSS u galaksiji, navode istraživači.

Čak i u svojim slabijim fazama, V Sagittae je 100 puta svetlija od drugih promenljivih zvezdanih sistema. Brzina materijala koji pada u akrecioni disk belog patuljka drastično i nepredvidivo varira, ponekad u roku od samo nekoliko dana, dok se zvezda bori da "svari" sav materijal koji krade od partnera, dodaje tim u zasebnom saopštenju.

Zbog toga je velika količina materijala pobegla i formirala prsten, ili oreol gasa, koji okružuje obe zvezde, stvarajući tzv. "cirkumbinarni disk" sa prečnikom dva do četiri puta većim od razdaljine između zvezda.

Supernova usred dana

Haotična akrecija i ekstremna svetlost V Sagittae znakovi su njene neminovne, nasilne smrti, kojoj će prethoditi eksplozivna "predstava za zagrevanje" - nova eksplozija.

Nove se dešavaju kada beli patuljak prikupi previše materijala i zatim ga eksplozivno izbaci sa svoje površine. Ove zvezdane eksplozije ne uništavaju bele patuljke, ali su ipak zadivljujuće - prosečna nova sija stotine hiljada puta jače od Sunca. Pošto patuljak preživi, nove se mogu ponavljati hiljadama ili milionima godina.

Ipak, ovaj spektakl biće samo uvod u glavni događaj. Kada se zvezde spiralno približe i sudare, proizvešće "eksploziju supernove toliko svetlu da će biti vidljiva sa Zemlje čak i danju", dodaje Rodrigez-Gil.

Ova konačna svetlosna kulminacija mogla bi da se dogodi već 2067. godine, prema studiji iz 2020. sa Državnog univerziteta Luizijane, koja je predvidela propast V Sagittae na osnovu skraćujućeg orbitalnog perioda. Čarls zaključuje da, ako "opaženo skraćivanje perioda potraje, onda se to mora desiti - ali evoluciju zvezda je teško tačno predvideti, pa se to lako može promeniti".

Dakle, držite pogled uprt ka sazvežđu Strelca, u potrazi za novom, i zabeležite datum za spektakularnu supernovu koja će označiti kraj jednog od najzagonetnijih zvezdanih sistema naše galaksije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Zvezde supernova

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Ivan

10.03.2026 • 13:06

Ako su te zvezde udaljene 10.000 svetlosnih godina od nas, a za 100 godina ćemo videti njihovu eksploziju, znači da su one već eksplodirale pre oko 9.900 godina.

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.