Jedna zvezda uskoro će umreti u nuklearnoj eksploziji - i mogla bi biti vidljiva golim okom po danu
Svetli binarni zvezdani sistem V Sagittae će više puta bljesnuti pre nego što konačno eksplodira kao supernova u narednih 100 godina.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Kada dođe do eksplozije, mogla bi biti vidljiva golim okom čak i na osunčanom nebu.
Izuzetno sjajan zvezdani sistem koji dugo zbunjuje astronome uskoro bi mogao obasjati nebo nuklearnim sjajem hiljada sunca, sugeriše novo istraživanje. Kada se to dogodi, rezultati će možda biti vidljivi sa Zemlje golim okom - danju ili noću, piše LiveScience.
Zvezdani sistem, nazvan V Sagittae, sastoji se od belog patuljka - gustog jezgra mrtve zvezde slične Suncu - i masivnijeg zvezdanog saputnika, udaljenog oko 10.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Strelac. Proždrljivi beli patuljak "guta" materijal od svog saputnika brzinom neviđenom do sada, navodi tim u saopštenju.
Ove dve zvezde su u toliko bliskom svemirskom plesu da orbitiraju jedna oko druge svakih 12,3 sata, postepeno se približavajući sa svakom orbitom, prema istom saopštenju. Sada su istraživači potvrdili da će ovaj osuđeni ples na kraju završiti sudarom zvezda i proizvodnjom supernove toliko svetle da će biti vidljiva danju.
"Materija koja se nakuplja na belom patuljku verovatno će izazvati eruptionski nova-izliv u narednim godinama, tokom kog će V Sagittae postati vidljiva golim okom", rekao je Pablo Rodrigez-Gil, profesor sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva u Španiji i koautor studije.
Razumevanje zveri
U studiji objavljenoj u novembru u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society", međunarodni istraživački tim sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj analizirao je svetlost koju emituje V Sagittae kako bi bolje razumeo o kakvoj se tačno "zveri" radi.
Podaci su prikupljeni tokom 120 dana pomoću spektrografa X-Shooter na Veoma velikom teleskopu Evropske južne opservatorije, smeštenom na visini od 2.600 metara na planini Paranal u pustinji Atakama u Čileu.
Spektrografi poput X-Shootera prikupljaju dolaznu svetlost od nebeskih objekata i zatim je razlažu na sastavne talasne dužine. Time se dobija spektar koji otkriva hemijski sastav objekta, jer svaki atom i molekul apsorbuje i reflektuje specifične talasne dužine. Za poređenje, zamislite kako prizma razlaže belu svetlost u boje duge.
Ovi spektralni podaci pomogli su istraživačima da ponovo analiziraju karakteristike V Sagittae. Prethodno su, u studiji iz 1965. godine, astronomi procenili da zvezde imaju mase od 0,7 i 2,8 sunčevih masa, iako je to bilo kontroverzno.
U novijoj studiji, uzimajući u obzir orbitalni period, sugerisano je da ceo sistem možda ima ukupnu masu ispod 2,1 sunčevih masa, sa tim da beli patuljak i njegov saputnik imaju po oko jednu sunčevu masu.
Fil Čarls, emeritus profesor astronomije sa Univerziteta Sautempton i koautor studije, opisao je zabunu u vezi s ovim "veoma važnim sistemom". Neizvesnost potiče od komplikovanih i stalno promenljivih emisija svetlosti iz V Sagittae, koje su "verovatnije posledica brzih izlivanja" nego samih orbitalnih kretanja zvezda, što otežava određivanje njihovih masa.
"Našom studijom pokazujemo da niko još nije uspeo da jedinstveno identifikuje orbitalno kretanje svakog dela sistema, i stoga još nemamo dobru meru mase svake zvezde", rekao je Čarls za Live Science putem mejla.
Orbitirajuća nuklearka
Istraživači su takođe identifikovali V Sagittae kao izvor supermekih X-zraka (SSS), što znači da emituje X-zrake niže energije u poređenju sa "tvrdim" izvorima poput aktivnih crnih rupa i sudarajućih neutronskih zvezda. Klasični SSS sistemi sastoje se od belog patuljka koji akumulira masu i masivnijeg saputnika čiji gas preliva i pada na patuljka.
Ogromna gravitaciona glad V Sagittae izaziva stalnu termonuklearnu reakciju na površini belog patuljka, pretvarajući ga u orbitirajuću nuklearku i najsjajniji SSS u galaksiji, navode istraživači.
Čak i u svojim slabijim fazama, V Sagittae je 100 puta svetlija od drugih promenljivih zvezdanih sistema. Brzina materijala koji pada u akrecioni disk belog patuljka drastično i nepredvidivo varira, ponekad u roku od samo nekoliko dana, dok se zvezda bori da "svari" sav materijal koji krade od partnera, dodaje tim u zasebnom saopštenju.
Zbog toga je velika količina materijala pobegla i formirala prsten, ili oreol gasa, koji okružuje obe zvezde, stvarajući tzv. "cirkumbinarni disk" sa prečnikom dva do četiri puta većim od razdaljine između zvezda.
Pročitaj još
Supernova usred dana
Haotična akrecija i ekstremna svetlost V Sagittae znakovi su njene neminovne, nasilne smrti, kojoj će prethoditi eksplozivna "predstava za zagrevanje" - nova eksplozija.
Nove se dešavaju kada beli patuljak prikupi previše materijala i zatim ga eksplozivno izbaci sa svoje površine. Ove zvezdane eksplozije ne uništavaju bele patuljke, ali su ipak zadivljujuće - prosečna nova sija stotine hiljada puta jače od Sunca. Pošto patuljak preživi, nove se mogu ponavljati hiljadama ili milionima godina.
Ipak, ovaj spektakl biće samo uvod u glavni događaj. Kada se zvezde spiralno približe i sudare, proizvešće "eksploziju supernove toliko svetlu da će biti vidljiva sa Zemlje čak i danju", dodaje Rodrigez-Gil.
Ova konačna svetlosna kulminacija mogla bi da se dogodi već 2067. godine, prema studiji iz 2020. sa Državnog univerziteta Luizijane, koja je predvidela propast V Sagittae na osnovu skraćujućeg orbitalnog perioda. Čarls zaključuje da, ako "opaženo skraćivanje perioda potraje, onda se to mora desiti - ali evoluciju zvezda je teško tačno predvideti, pa se to lako može promeniti".
Dakle, držite pogled uprt ka sazvežđu Strelca, u potrazi za novom, i zabeležite datum za spektakularnu supernovu koja će označiti kraj jednog od najzagonetnijih zvezdanih sistema naše galaksije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
OpenAI gasi aplikaciju Sora
25.03.2026.•
0
Kalifornijska kompanija Open AI saopštila je da će ugasiti svoju popularnu aplikaciju Sora za pretvaranje teksta u kratke video-snimke.
Tiktok uvodi nove formate oglasa
25.03.2026.•
0
Kompanija Tiktok je objavila da uvodi nove formate oglasa, među kojima su i oni koji prikazuju logo drugog brenda.
NASA gradi bazu na Mesecu
25.03.2026.•
6
NASA je otkazala planove o postavljanju svemirske stanice u lunaroj orbiti i umesto toga će iskoristiti njene komponente da u narednih sedam godina izgradi bazu vrednu 20 milijardi dolara na površini Meseca.
Srpski naučnici učestvovali u studiji o poreklu kasnih neandertalaca
24.03.2026.•
1
Srpski naučnici učestvovali su u međunarodnom timu koji je otkrio da kasni evropski neandertalci potiču od jedne populacije.
Naučnici u CERN-u sprovode eksperiment: Da li kamionom mogu da transportuju stotinak antiprotona
24.03.2026.•
0
Naučnici u evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN započeli su danas pionirski eksperiment transporta antiprotona, kako bi utvrdili da li je moguć njihov prevoz putem u kamionu, prenosi AP.
Nova studija otkriva kako će gravitacija na Marsu uticati na ljude
24.03.2026.•
2
NASA i Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) planiraju da pošalju astronaute na Mars već tokom naredne decenije.
Naučnici pronašli način da smanje rizik od odbacivanja zubnih implantata
23.03.2026.•
0
Ruski naučnici otkrili da sistematsko praćenje vitamina D u krvi pacijenata koji se pripremaju za zubnu implantaciju i korekcija njegovog nedostatka pod nadzorom lekara može da smanji rizik od odbacivanja implanta.
Mask planira da u orbiti bude milion Starlink satelita - to brine astronome
23.03.2026.•
2
SpaceX Falcon 9 raketa lansirana je prošle nedelje iz baze Vandenberg Space Force u Kaliforniji, uspešno isporučivši 25 Starlink satelita u orbitu.
Studija: Neke bakterije mogu da prežive kretanje između planeta
22.03.2026.•
0
Studija Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da neke bakterije mogu da se kreću i da prežive ekstremne uslove putovanja sa jedne planete na drugu.
Direktor OpenAI: Veštačka inteligencija bi mogla da postane komunalna usluga koja bi se plaćala
22.03.2026.•
5
Direktor OpenAI Sem Altman izjavio je da bi veštačka inteligencija mogla da postane komunalna usluga, poput električne energije ili vode, a korisnici bi mogli da je plaćaju prema tome koliko je koriste.
VIDEO: Snimljen redak prizor - raspadanje komete
22.03.2026.•
0
NASA-in svemirski teleskop Habl svedočio je trenutku raspadanja komete. Verovatnoća da se to dogodi dok je Habl posmatra je izuzetno mala.
Naučnici rešili misteriju staru 12.800 godina - uzrok zahlađenja nije bio asteroid
21.03.2026.•
1
Naučnici su rešili dugogodišnju misteriju skrivenu u grenlandskom ledu, koja je ukazivala na mogući udar asteroida pre oko 12.800 godina.
Kako da produžite trajanje telefonske baterije
20.03.2026.•
0
Možda ste čuli da ostavljanje telefona na punjenju tokom noći, bilo da je uključen u utičnicu ili na bežičnom punjaču, može da ošteti bateriju.
Klimatske promene usporavaju rotaciju Zemlje
19.03.2026.•
0
Naučnici iz Austrije i Švajcarske tvrde da su novim istraživanjem potvrdili da klimatske promene utiču na dužinu dana na Zemlji.
Čovek je bukvalno napravljen od zvezdane prašine
19.03.2026.•
3
Mi ljudi smo napravljeni od zvezdane prašine. To u prvi mah zvuči poetski, ali je zapravo bukvalno tačno.
Instagram uklanja enkripciju: Meta će moći da vidi poruke svih korisnika
19.03.2026.•
0
Instagram će prestati da šifruje privatne poruke između korisnika od maja, nakon godina kritika od strane organa za sprovođenje zakona i grupa za bezbednost dece zbog ove funkcije.
VIDEO: Žena završila u bolnici nakon što ju je uplašio humanoidni robot
19.03.2026.•
0
Žena je nakratko hospitalizovana u Makauu nakon što ju je humanoidni robot, kojim je upravljao muškarac pedesetih godina, uplašio dok je šetala, saopštila je policija.
NASA rover otkrio drevnu rečnu deltu na Marsu
19.03.2026.•
0
Koristeći georadar NASA-e, rover Perseverans otkrio je podzemne ostatke drevne rečne delte na Marsu, što je jedan od uverljivijih dokaza da je voda nekada tekla po površini te planete.
Naučnici su možda otkrili novu vrstu tečne planete
19.03.2026.•
0
Astronomi su identifikovali planetu sastavljenu od rastopljene lave, što ukazuje na postojanje potpuno nove kategorije tečne planete.
VIDEO: Robot za par dana naučio da igra tenis
18.03.2026.•
1
Humanoidni robot nitree G1 zahvaljujući novom LATENT sistemu učenja pokreta na terenu ravnopravno igra tenis protiv ljudi i demonstrira fluidne, prirodne kretnje.
Uzorci sa asteroida Rjugu sadrže ključne gradivne elemente DNK i RNK
17.03.2026.•
0
Uzorci prikupljeni sa asteroida 162173 Rjugu sadrže svih pet nukleotidnih baza koje učestvuju u formiranju DNK i RNK, saopštio je tim naučnika iz više japanskih istraživačkih institucija.
Komentari 1
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar