Manje upućen u ovdašnje prilike mogao bi u prvi mah da pomisli da je Srbija zemlja u kojoj su privreda i drugi segmenti života bogati brojnim lokalnim inovacijama i tehničkim doterivanjima.
Međutim, stvari su drugačije, moglo bi se reći sasvim suprotne prvim očekivanjima.
Dosadni i "štrče"
Teško je u razvijenom svetu naći zemlju u kojima je manje inovacija, pogotovo onih skromnijih, u sitnim poslovima i koje nisu "svetsko čudo", ali su i te kako korisne u svakodnevnim aktivnostima. Tek kada se sticajem okolnosti dogodi da ne možemo njima da se služimo, shvatimo koliko nam znače.
Ovde, inače, nije uobičajeno ni u društvu govoriti o pronalazaštvu i inovacijama; kada insistirate na sličnim temama, brzo dođete u situaciju da "štrčite" i shvatite da ljudima dosađujete. Stoga ne iznenađuje podatak Svetske asocijacije za zaštitu intelektualne svojine da su godine 2023. u Srbiji registrovane samo 132 inovacije, odnosno 20 na milion stanovnika.
U razvijenim državama je drugačije. Tamo se kroz obrazovni sistem podstiču sposobnost i sklonost da se pažnja obraća na sitne probleme u svakodnevnom životu, odnosno njihovom savladavanju. U Nemačkoj se, recimo, godišnje prijavi preko 800 inovacija na milion stanovnika, a u vodećim azijskim zemljama, Južnoj Koreji i Japanu, broj registrovanih patenata premašuje i 3.000 na svakih milion žitelja.
U inostranstvu se često začude što je "pronalazačka aktivnost" u Srbiji na tako niskom nivou, znaju i cene naše inženjere i stručnjake, ističu da imamo korektan školski sistem, pogotovo za obrazovanje stručnjaka tehničkih i tehnoloških zanimanja, pa bi bilo prirodno da nam i pronalazaštvo bude na nivou razvijenih zemalja.
Nagraditi kreativnost
Problemi su u krutim i staromodnim propisima, pre svega Zakonu o zaštiti intelektualne svojine. Potrebno je rečima opisati pronalazak, priložiti crtež proizvoda, navesti određene podatke.
No, da bi se registrovao potrebno je i uplatiti taksu, što je trošak od otprilike 2.000 evra, na šta dođe još oko 600-700 evra administrativnih dažbina. Ako se pronalazak prijavljuje na takozvanu "međunarodnu listu" visina troškova u proseku dostiže i 6.000 evra. Premnogo za ovdašnje inovatore, od kojih većina radi u takozvanim malim i preduzetničkim firmama gde prosečna mesečna zarada jedva premašuje 800 evra.
Posledice dosta tvrdog stava prema inovacijama su uočljive. Ovdašnja privreda, posebno industrija, umesto da nova radna mesta otvara i profit zarađuje na proizvodnji zasnovanoj na zahtevnijem znanju i intelektualnoj svojini, dobit traži putem snižavanja troškova proizvodnje i u jeftinoj radnoj snazi. Nema subvencija za registraciju inovacija, a nema ni namenskih fondova za podsticanje pronalazaštva. Srbija nije uspela da kreativnost nadgradi u zaštićenu i isplativu intelektualnu svojinu.
Kruto za digitalnu ekonomiju
Koliko je odnos prema inovacijama i pronalazačima kod nas marginalizovan vidi se i po minimalnim podsticajima ovog vida stvaralaštva. Pri registraciji patenata zahteva se da "proizvod bude nov, originalan i upotrebljiv u industrijskoj proizvodnji". Formulacija ne samo što je izrazito kruta, već i priliči sredini 20. veka kada nije bila aktuelna "digitalna ekonomija", u kojoj je čest slučaj da nov pronalazak služi da bi se pronašao "još noviji", a tek u trećem, četvrtom koraku dođe se do industrijski primenljivog.
Razvijene zemlje odlikuje upravo jasna materijalna podrška pronalazaštvu. U Nemačkoj država plaća polovinu svih troškova za registraciju novog izuma, dok u Francuskoj podrška često dostiže i 50.000 evra, pri čemu pronalazači imaju pravo na povoljne kredite sa upola nižom kamatom za izradu i praktičnu primenu inovacije.
U SAD su posebno snažni podsticaji za razvoj i što širu primenu pronalaska. Kod nas podrška je gotovo simbolična, pa inovatori inovaciju često registruju u drugim državama, čije privrede, naravno, onda i imaju koristi od primene i daljeg razvoja pronalaska. Čest je slučaj ono što Srbiju možda i boli – odlazak inovatora zajedno sa saradnicima u inostranstvo.
Prikrivena dobit
Posledice zanemarivanja pronalazaštva se jasno uočavaju i u ekonomiji države Srbije. Smatra se da se u manje razvijenim evropskim državama komercijalizuje najmanje jedan odsto registrovanih pronalazaka, dok u azijskim državama dostiže i pet odsto. Takođe, dobit od komercijalizacije jednog proizvoda procenjuje se na, u proseku, 1,2 miliona evra.
Računica pokazuje da je minus Srbije od malog broja pronalazaka popriličan. U slučaju da je inovativnost u Srbiji na nemačkom nivou, a to je otprilike i evropski prosek, ovde bi se godišnje prijavljivalo i 750, umesto aktuelnih 20, inovacija. Ako bi se komercijalizovao jedan odsto, bilo bi to 73 primenjena pronalaska više, i to svake godine. Neposredna dobit bi bila uvećana 1,2 miliona po upotrebljenoj inovaciji, zbirno cirka 87,5 miliona evra.
Gubitak koji razara
Međutim, gro komercijalizovanih proizvoda doprinosi rastu BDP-a i kroz dodatne inovacije i izvoz. Po pravilu ta indirektna dobit je i znatno veća od direktne, ograničene na malo srpsko tržište.
Primeri uspešnog izvoza srpskih proizvoda u programerskoj industriji pokazuju da dobit po jednoj inovaciji može biti i veća od osam, devet miliona evra. Ranije iskustvo pokazivalo je da je izvoz srpskih inovacija državi donosio cirka 3,5 miliona evra po pronalasku, pa bi u slučaju da Srbija dostigne evropski nivo inovativnosti u srpskom BDP-u to bilo novih 256 miliona evra.
Ali, ni ova kalkulacija ne uračunava sav gubitak od malog broja patenata u Srbiji. Van računice ostaje upravo onaj najveći minus, odlazak mladih inovatora, a to je, zapravo, bolan i gubitak koji razara.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar