Niko neće da skine preostalih 740 radioaktivnih gromobrana

Meteorolog Časlav Stanojević kaže da bi trebalo istražiti da li je Hala sportova, pored koje se tragedija desila, imala ispravan gromobran.

"Da je zgrada, u čijoj blizini se dogodila nesreća, imala propisane i ispravne gromobrane, to se ne bi dogodilo. Nesreća je mogla da bude i veća da je u istom momentu iz hale izašlo više ljudi", ističe Stanojević, koji je radio nekoliko veštačenja prilikom udara groma.

Ova tragedija ponovo otvara priču o gromobranima na zgradama u gradovima, a Stanojević tvrdi da većina zgrada ima problematične gromobrane i da je pitanje ko, nakon gašenja preduzeća za gromobrane, kontroliše da li su oni ispravni i kako su postavljeni.

Stari gromobrani, koji su mahom bili radioaktivni, skidani su sa zgrada, a savremeni ili nisu postavljeni ili ih niko ne kontroliše. Stanojević objašnjava da savremeni gromobrani, zahvaljujući svojoj konstrukciji, navode grom, odnosno električno pražnjenje na sebe i na taj način štite prostor u prečniku 400 metara.

Zakonski rok za uklanjanje zaostalih radioaktivnih gromobrana s objekata i preduzeća u Srbiji istekao je pre dve godine. Međutim, i pored petogodišnjeg roka, koji je bio na raspolaganju ustanovama i preduzećima u Srbiji da to učine, štetni gromobrani nisu svuda uklonjeni. Naime, osamdesetih i devedesetih godina u Srbiji je bilo ugrađeno oko 4.000 radioaktivnih gromobrana. Vremenom su skidani, ali ih je ostalo još 740. Direktor Agencije za zaštitu o jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Slađan Veselinov je još prošle godine rekao da se neuklonjeni gromobrani nalaze svuda oko nas. Ipak, rekao je da oni nisu opasni dok god stoje kako treba, već to postaju samo ukoliko se nagnu, padnu ili ih neko neovlašćeno ukloni. On je za "Dnevnik", na osnovu tada obrađenih podataka, rekao da zaostalih radioaktivnih gromobrana nema u Vrbasu, Žablju, Sremskim Karlovcima i Pećincima, ali da ih ima u Zrenjaninu 19, kao i u Pančevu 35.

U Novom Sadu nikako da se uklone preostalih 49 gromobrana

Već nekoliko godina, inženjer Bogoljub Milinović iz Novog Sada, koji je 30 godina radio u preduzeću koje je prethodnih decenija bilo angažovano na postavljanju gromobrana, od gradske vlasti traži uklanjanje preostalih 49 radioaktivnih gromobrana u Novom Sadu. On tvrdi da radioaktivni gromobrani postoje u blizini nekih škola, vrtića, fabrika, pa i porodilišta. Stručnjaci napominju da su radioaktivni gromobrani ranije bili postavljeni jer su bili jeftiniji od drugih vidova zaštite, a verovalo se i u njihovu efikasnost. Međutim, vremenom je došlo do drugačijeg zaključka.

Da bi se pronašlo konačno rešenje za preostale radioaktivne gromobrane nedostaje novac - deo uz pomoć države, a deo uz pomoć novca iz donacije. Za uklanjanje preostalih gromobrana bila su zaduženja komunalna preduzeća, ali i skupštine stanara, koji su u svojstvu pravnih lica. I jedni i drugi su tvrdili da posao ne mogu da obave zbog visoke cene. Naime, za skidanje, skladištenje starog gromobrana i zamenu novim treba oko 3.000 evra.