Da li je izgubljen novac iz fondova za poljoprivredu?

Ova izjava bila je upućena gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, predsedniku stranke "Zajedno za Srbiju", koji je javno prozvao vladu da je zbog neodgovornog ponašanja izgubljen novac iz evropskih fondova za poljoprivredu (IPARD).

Joksimovićeva je izjavila da je Srbiji iz IPARD fondova od 2015. do 2020. godine na raspolaganju 175 miliona evra, te da vlada čini sve da ispuni uslove za dobijanje akreditacije u prvoj polovini naredne godine.

Žučna polemika oko novca iz pretpristupnih fondova za agrar započela je nedavno kada je obelodanjeno da je Evropska komisija, posle revizije, privremeno odbila akreditaciju Srbije. Predočeno nam je koje uslove još moramo da ispunimo kako bismo mogli da konkurišemo za taj novac. Među zahtevima su da zaposlimo još činovnika u Upravi za agrarna plaćanja, izmenimo Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i zgradu sedišta Uprave prilagodimo potrebnim standardima.

Jadranka Joksimović, međutim, tvrdi da ovaj novac nije izgubljen i da prvih 15 miliona evra, od ukupno 175 miliona, po pravilima EU, treba da bude potrošeno do 2018. godine, budući da je rok za implementaciju tri godine.

– Prioritet vlade je da iskoristi i tih prvih 15 miliona evra i stoga čini sve da ispuni uslove za dobijanje akreditacije u prvoj polovini naredne godine kako bi, u predviđenim rokovima, usmerila taj novac poljoprivrednicima – naglasila je Joksimovićeva i dodala da je ukupna suma od 175 miliona evra na raspolaganju Srbiji do 2023. godine.

Komentarišući Zelenovićev zahtev da se Uprava za agrarna plaćanja vrati u Šabac, Joksimovićeva je podsetila da su na neophodnost njenog preseljenja u Beograd više puta ukazivali predstavnici Evropske komisije. Ona je podsetila i da je u Izveštaju o napretku za 2015. godinu EK pozdravila odluku o preseljenju u Beograd, uz ocenu da je to "veoma značajan događaj" u kontekstu dobijanja akreditacije za IPARD.

Kako je rekla postoji više razloga zbog kojih prethodna lokacija nije bila odgovarajuća. Pre svega, zgrada u Šapcu ni u najranijoj fazi pristupanja Srbije EU, ne zadovoljava potrebe akreditacije. Objekat koji je korišćen za sedište Uprave može da primi do 100 zaposlenih, dok je samo za akreditaciju za IPARD neophodno da u njoj može da radi najmanje 125 ljudi. Uz zaposlene na obradi nacionalnih subvencija ukupan broj radnika morao bi da bude oko 200.

"U kasnijoj fazi, do ulaska u EU, Uprava će morati da ima više od 1.200 ljudi, što govori o apsolutnoj neefikasnosti i nerentabilnosti prethodno odabrane lokacije", navela je Joksimovićeva.

Ona navodi i da je glavni zadatak Uprave da bude u svakodnevnoj komunikaciji sa poljoprivrednicima, te da je zato važno da njima bude omogućena lakša i jeftinija veza sa institucijom kojoj je osnovni zadatak da im bude od pomoći, a tu komunikaciju je otežavao nedostatak direktnih autobuskih linija i nepostojanje železničke pruge. "Sve institucije koje su povezane sa Upravom u procesu akreditacije za IPARD: matično ministarstvo, Ministarstvo finansija, Revizorsko telo, EU delegacija, smeštene su u Beogradu", podseća Joksimovićeva.